13.05.2014.
Mere Vlade Srbije za ekonomski oporavak predstavljaju nastavak politika koje su i do sada vođene, ocenio je ekonomista Vladimir Gligorov.
Gligorov je za agenciju Beta rekao da se merama koje su predstavljene privrednicima u ponedeljak, na osnovu onoga šte se moglo zaključiti iz novinskih izveštaja, još veći akcenat stavlja na podršku države.
Prema njegovim rečima, najavljene su subvencije kamata kako bi se podstakle banke da povećaju kreditnu aktivnost, subvencije doprinosa kako bi se podstaklo zapošljavanje, subvencije troškova gradnje stanova i promene zakona kako bi se poboljšala poslovna klima, što je stalna tema.
"To je, dakle, nastavak politika koje su i do sada vođene, uz znatno veće finansijske obaveze države, zbog obećanih subvencija", ocenio je Gligorov.
On je istakao da su najavljene mere, zapravo, mere iz nužde, a ne one koje su najbolje moguće u odnosu na probleme koje je potrebno rešiti.
Dodao je da je i dalje potrebno suočiti se s nesolventnošću, s razlozima zbog kojih su kamatne stope visoke, sa smanjenjem investicija i zapošljavanja, a na šta će te mere relativno malo uticati.
Gligorov je rekao i da nije izvesno da će biti dovoljno sredstava da se najvljene mere realizuje i da će se izbeći neefikasnosti i zloupotrebe, kao i da nije sigurno da će banke značajno povećati kreditiranje sve dok se ne reše problemi s nenaplativim potraživanjima i dok se domaće tražnja ne oporavi.
Detaljne procene očekivanih efekata mera nisu predstavljene, rekao je Gligorov, ističući da je mnogo važnije da li će doći do trajnijeg oporavka.
Premijer Aleksandar Vučić je u ponedeljak na sastancima s bankarima, stranim investitorima, predstavnicima gradjevinskih firmi i srpskih kompanija razgovarao o paketu ekonomskih mera koje bi trebalo da dovedu do rasta zapošljavanja, suzbijanja sive ekonomije i ekonomskog rasta.
"Ovo su mere koje su po prirodi stvari kratkoročne, dok ostaje da se vidi kako će izgledati dugoročne mere, dakle one koje se najavljuju promenama zakona i tržišne rugulative", rekao je Gligorov. On je rekao da je potrebno sačekati predlog rebalansa budžeta za 2014. i još više budžet za sledeću godinu i srednjoročnu fiskalnu strategiju, da bi se videlo na čiji će teret pasti najavljene subvencije.
Izvor: Beta, B92
