27.10.2014.
Rebalans budžeta za 2014. godinu je prvi korak u trogodišnjem programu fiskalne konsolidacije. Predloženi rebalans ukazuje na to da će stvarni deficit Republike u 2014. iznositi oko 300 mlrd dinara iako je u samom Predlogu zakona prikazana njegova znatno manja vrednost od 225 mlrd dinara, koja ne uključuje (a trebalo bi) sve troškove koje Republika ima usled lošeg poslovanja državnih i javnih preduzeća i banaka. Najbitnija fiskalna mera koja se predlaže uz rebalans je umanjenje penzija i plata u javnom sektoru.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da su u 2015. potrebne uštede od 700 miliona evra i da će to biti veliki izazov za vladu s obzirom na to da je jedino poznato da će se smanjenjem plata i penzija uštedeti 400 miliona evra.
On je u Narodnoj banci Srbije, prilikom predstavljanja izveštaja o rebalansu budžeta, izjavio da trenutno nema jasnih naznaka kako će se uštedeti tih preostalih 300 miliona evra jer, osim smanjenja plata i penzija, vlada nije najavila nijednu trajniju meru ušteda.
Petrović je dodao da ni prodaja Telekoma ne bi bila rešenje za smanjenje deficita jer bi se na taj način samo jednokratno zaustavio rast javnog duga.
"Prvo moramo da sačekamo budžet za 2015.godinu, koji će brzo da se pojavi. Ono što su do sada najavljivali je smanjenje dela subvencija, naročito za poljoprivredu. Zatim, najavljivano je i smanjenje broja zaposlenih za 25.000 u budžetskom sektoru. To je dobro da se desi, ali od ove druge mere ne bi trebalo očekivati efekte u narednoj godini zbog izdataka za otpremnine, već tek od 2016. godine", izjavio je Petrović.
On je rekao da postoji mogućnost da će Vlada primeniti neke ad hok (hoc) mere na prihodnoj strani od uplate dobiti javnih preudzeća, ali da je skeptičan koliko može da se dobije u tom pogledu.
"Ako vidite da nam najveća javna preduzeća, kao što su Srbijagas ili EPS prave gubitke, ja zaista ne vidim odakle bi te pare mogle da dođu. Ja bih pre bio srećan da EPS ne košta državu", izjavio je Petorvić.
Petrović kaže da bi dobit eventualno mogao da uplati Telekom, ali da ovo preduzeće gubi na vrednosti kada država od njega uzima dividendu.
Upitan da li vlada sledeće godine mora da proda Telekom, on je rekao da to ne bi bilo rešenje jer bi se na taj način samo jednokratno zaustavio rast javnog duga, ali da sve tendencije koje stoje iza toga ostaju iste.
"Deficit je i dalje visok, javni dug će dalje nastaviti da raste. Doduše, javni dug će za iznos Telekoma jedno vreme da se smanjuje, ali će i dalje nastaviti neodrživim tempom", izjavio je Petrović i precizirao da prodaja Telekoma nikako ne znači smanjenje deficita.
Petrović je podsetio da je u naredne tri godine potrebno ukupno uštedeti dve milijarde evra i to pod uslovom da nam se ne dešavaju "iskliznuća" kao što su nove garancije za Srbijagas, da se ne otvori EPS ili neka druga državna preduzeća.
"Biće veliki izazov za vladu da se nađe preostalih 1,6 milijardi evra u sledeće tri godine", zaključio je on.
Deficit budžeta u 2014. godini će, prema oceni Fiskalnog saveta iznositi 300 milijardi dinara umesto 225 kako to predviđa rebalans budžeta.
Stvarni deficit u 2014. 300 milijardi dinara
Stvarni deficit u 2014. godini biće 300 milijardi dinara, umesto 225 milijardi, kako se predviđa rebalansom, navodi se u oceni koju je Fiskalni savet dao povodom usvajanja rebalansa i pozitivno se ocenjuje predloženi model za umanjenje zarada.
Model umanjenja penzija, prema njihovom mišljenju, podrazumeva oštru progresivnost smanjenja penzija za koju se dobijaju relativno male uštede, zbog čega Fiskalni savet smatra da on nije optimalan.
Fiskalni savet ocenjuje da rebalans budžeta ne uključuje sve troškove koje Srbija ima usled lošeg poslovanja državnih i javnih preduzeća i banaka, kao i neke rashode koji se finansiraju iz projektnih zajmova.
"Da su svi ti rashodi uključeni u rebalans budžeta, deficit Republike bi premašio 300 milijardi dinara", ocenjuje se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet je ukazao da može biti veoma opasno to što su povećani rashodi za različite subvencije.
Oni ukazuju da, iako je država ostala dužna bankama oko osam milijardi dinara po osnovu realizovanih subvencija za kredite za likvidnost, kao i 1,6 milijardi dinara dugovanja reciklerima, taj dug nije bio uključen u inicijalni budžet za 2014. godinu i sad se pojavio kao dodatni rashod u rebalansu.
U izveštaju se navodi i da su državni rashodi za plaćanje kazni i penala rebalansom povećani za više od pet milijardi dinara.
"Državna plaćanja za kazne i penale po rešenju sudova su rebalansom povećana više nego dvostruko u odnosu na prvobitni budžetski plan i sad dostižu iznos od 10 milijardi dinara, što je već postalo i bilansno značajno", ocenjeno je u izveštaju.
Fiskalni savet pozitivno ocenjuje predloženi model za umanjenje zarada i navodi da se smanjenjem zarada od deset odsto ostvaruju osetne fiskalne uštede, ne povećava se nepravičnost u postojećem sistemu zarada u javnom sektoru, i sveobuhvatan je jer uključuje javna preduzeća.
Napominje se da je za ozdravljenje javnih finansija u naredne tri godine potrebno smanjiti fiskalni deficit za najmanje 1,6 milijardi evra, što podrazumeva uštede od gotovo dve milijarde evra, jer će u narednom periodu i neki rashodi da porastu.
Oni ukazuju da je rebalans budžeta za 2014. godinu prvi korak u trogodišnjem programu fiskalne konsolidacije.
Smanjenje plata i penzija je bilo neminovno
Smanjenje plata i penzija u javnom sektoru predstavlja zaokret u vođenju fiskalne politike i bilo je neminovno, jer bez te mere nije moguće izbeći krizu, ocenili su predstavnici Fiskalnog saveta.
Model za umanjenje plata je dobar, ocenio je Petrović, ukazavši da je ovu meru trebalo preduzeti ranije.
On je podsetio da će plate linearno biti umanjene za 10 odsto, uz izuzeće zarada manjih od 25.000 dinara, i ocenio da je linearno umanjenje najefikasniji i najpravedniji način za smanjenje zarada.
Prema njegovom mišljenju, pozitivno je i to što umanjenje zarada uključuje i javna preduzeća i druge delove javnog sektora, koji imaju veće plate i privilegije u odnosu na privatni sektor i na ostatak javnog sektora.
Petrović je naglasio da je smanjenje penzija takođe bilo potrebno, ali da su model umanjenja i obim ušteda upitni.
Vlada se opredelila za progresivno umanjenje penzija - tako što će penzije veće od 25.000 biti umanjene za 22 odsto a preko 40.000 dinara za 25 odsto, međutim fond penzija će i pored oštre progresivnosti biti umanjen za svega pet procenata, što je prema oceni Petrovića, nedovoljno.
Izdvajanja za penzije su nakon smanjenja i dalje iznad održivog nivoa, rekao je on i podsetio da je letos usvojena dobra penzijska reforma koja na duži rok daje rezultate, ali da su demografski trendovi i dalje nepovoljni.
Godišnje uštede od umanjenja plata i penzija, kako je naveo, iznose oko 400 miliona evra, i to tako da polovina tog iznosa predstavlja uštede od plata a polovina od penzija.
Umanjenje direktnih budžetskih korisnika iznosi 25 milijardi dinara, javnih preduzeća i drugih državnih entiteta 10 milijardi dinara, dok se zbog ukidanja solidarnog poreza gubi oko 10 milijardi dinara, istakao je on.
U naredne tri godine potrebno je uštedeti skoro dve milijarde evra, što će biti veliki izazov za vladu u narednim godinama, ocenio je Petrović.
Rashodi budžeta uvećani za devet milijardi dinara
Rashodi predviđeni rebalansom budžeta uvećani su za devet milijardi dinara, ali ono što ukazuje na problem je njihova nepovoljna struktura, izjavio je Vladimir Vučković.
Vučković je istakao da se neće ostvariti svi planirani rashodi za investicije, koje su prema proceni Ministarstva finansija trebalo da iznose četiri milijarde dinara, a Fiskalonog saveta oko 15 milijardi dinara.
Pored toga u ovoj godini nije potrošeno ni oko 15 milijardi dinara predviđenih za otpremnine radnicima u procesu rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju, podsetio je on.
Da je država bila efikasna u sprovođenju onoga što je planirala, ukupni rashodi bili bi veći od 20 milijardi dinara, smatra on. Vučković je ukazao i da su znatno povećani rashodi za subvencije, što u pojedinim slučajevima može biti veoma opasno.
Iako je država ostala dužna bankama oko osam milijardi dinara po osnovu realizovanih subvencija za kredite za likvidnost, kao i 1,6 milijardi dinara dugovanja reciklerima, taj dug nije bio uključen u inicijalni budžet za 2014. a sada se pojavio kao dodatni rashod u rebalansu, istakao je Vučković.
Preostali rast subvencija je uglavnom posledica lošeg poslovanja državnih preduzeća, rekao je Vučković posebno se osvrnuvši na neplanirana izdvajanja za Srbijagas u iznosu većem od devet milijardi dinara.
Takođe, zabrinjavajuće su i subvencije u isnosu od oko dve milijarde dinara za GSP, jer bi taj slučaj mogao da bude opasan presedan u kom republički budžet finansira neuspešno poslovanje lokalnog preduzeća, rekao je Vučković.
Državni rashodi za plaćanje kazni i penala rebalansom su povećani za više od pet milijardi dinara, naveo je on i ukazao da je taj iznos dupliran u odnosu na prvobitan budžetski plan i sada dostiže cifru od oko 10 milijardi dinara.
Projekcija prihoda rebalansom je umanjena za oko 33 milijardi dinara, što je prema mišljenju člana Fisklanog saveta Nikole Altiparmakova, opravdano. Najviše su podbacili prihodi od PDV-a i akciza dok su prihodi od poreza na dobit preduzeća nešto veći od očekivanja, istakao je on.
Porez na dodatu vrednost je manji od plana za više od 30 milijardi dinara i to uglavnom zbog objektivnih okolnosti, smatra on i podseća da je prilikom izrade budžeta prognozirano da će privredni rast iznositi jedan odsto a prosečna inflacija oko pet procenata.
Umesto toga, BDP će imati pad koji se trenutno procenjuje na jedan odsto, a prosečna inflacija će biti između dva i 2,5 odsto, što za posledicu ima manje prihode od PDV-a, objasnio je on.
Rast sive ekonomije je najverovatniji razlog za smanjenje prihoda od akciza u odnosu na plan, i to za 15 milijardi dinara, istakao je Altiparmakov.
Uočen je nešto veći rast prikupljenih akciza na naftnih derivata, što ukazuje da je siva ekonomija na tržištu derivata u ovoj godini umanjena, ali je zato podbacio priliv od akciza na duvanske proizvode, naveo je on.
Bolja naplata poreza na dobit za osam milijardi dinara rezultat je realne apresijacije dinara u toku prošle godine, što je uticalo na formalno povećanje profita mnogih preduzeća u našoj zemlji, rekao je Altiparmakov.
Izvor: Fiskalni savet, Tanjug
