12.05.2014.
Predstavnici stranih investitora ocenili su nakon razgovora s premijerom Vučićem da su poreske olakšice za novozaposlene podsticajna mera, dodajući da je za rast investicija potreban i novi zakon o radu.
Razgovor je dobro protekao, saslušane su sve naše sugestije za popravljanje investicione klime u zemlji, rekao je director Hjuit Pakarda Miloš Đurković navodeći da je premijer izložio koje su ključne mere vlade.
Najveći investitori izneli su svoje viđenje mera koje mogu da poprave ekonomsku situaciju u zemlji i da povećaju priliv novih investicija.
"Konkretan i jedan od glavnih predloga svakako je novi zakon o radu i to je zajedničko mišljenje svih kolega", rekao je Đurković dodajući da je premijer najavio donošenje tog zakona u najkraćem roku.
Durković je kao dobar ocenio predlog da za 10 novih radnih mesta poslodavac plaća porez samo za troje, a ostalo da bude obaveza države, uveren da će on pospešiti zapošljavanje.
Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko je naveo da na sastanku predloženo da se u javnu raspravu o zakonima koji regulišu sferu rada i investicija maksimalno uključe i predstavnici velikog biznisa, navodeći upravo NIS kao primer da se u razgovorima s potencijalnim partnerima, kakve oni trenutno imaju iz Rusije, Kine i EU, mora obezbediti da naša zemlja bude što atraktivnija za strane ulagače.
Navodeći da postoji nekoliko takvih podsticajnih mera, Kravčenko je rekao da je optimista kad je reč o promenama u dobrom smeru za Srbiju, te da i on i ostali učesnici razgovora veruju u rokove koji su na današnjem sastanku u vladi predstavljeni.
Vučić: Precizirani potezi za bolji investicioni ambijent
Premijer Aleksandar Vučić rekao je danas da je razgovorom s predstavnicima bankarskog sektora zadovoljan, da su sa čelnicima stranih kompanija u Srbiji precizirani neki konkretni potezi za bolji investicioni ambijent, a da mu je razogvor s građevinarima bio najteži.
"Veoma mi je težak bio taj sastanak, svašta sam video i mislio sam da sve znam o srpskoj privredi i gledaćemo da koliko možemo pomognemo, ali ćemo mnogo morati da menjamo. Mi nemamo više ni keramičare, ni vodoinstalatere, o inženjerima da ne govorim... "rekao je Vučić na konferenciji za novinare i najavio sastanak sa srpskim privrednicima, među kojima je i vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković.
Upitan za njegovo prisustvo Vučić je rekao da to nije ništa čudno, jer su njegove tri komapanije među prvih 200 po plaćanju poreza u Srbiji.
"Sudovi rade svoj posao i reći će svoje o krivici, a što se tiče plaćanja poreza zaslužio je da bude u prvih 200 privrednika koji je obezbedio svoje prisustvo ovde", rekao je Vučić.
S predstavnicima bankarskog sektora ugovoreni su detalji o isplati subvencionisanih kredita koji, kako je rekao Vucić, ne treba da omoguće samo povećanje likvidnosti domaćih preduzeća nego i finansijsku relaksaciju.
Kad je reč o dinarskim kreditima oni će, objasnio je, biti odobravani na period šest plus 12 meseci, prvih sest meseci je grejs period, a kamata će biti između pet i 5,9 odsto, što je gotovo besplatan kredit, pri čemu će država u narednom periodu isplatiti sve obaveze koje ima prema bankama.
"Mislim da ćemo imati značajnu podršku banaka", zaključio je Vučić, navodeći i da je s predstavnicima stranih kompanija razgovarano o olakšicama za ulagače i boljem privrednom ambijentu, a kad je reč o merama za suzbijanje sive ekonomije rekao je da je pripremljen plan u pet tačaka, te da njegovom realizacijom država može da očekuje između 500 i 700 miliona evra.
Bez podrške banaka privredi nema zdrave ekonomije
Vučić je izjavio da bez snažne podrške bankarskog sektora srpskoj privredi nema ni zdrave ekonomije. Vučić je to rekao na sastanku sa predstavnicima 29 banaka u Palati Srbija, i dodao da ne postoji ništa važnije od razmene ideja.
Predstavnici bankarskog sektora izjavili su posle sastanka da su spremni da ponude privredi devizne kredite, dok su predstavnici stranih kompanija izneli sugestije za poboljšanje poslovne klime.
Cilj razgovora, kako je ranije najavljeno, jeste stvaranje boljeg poslovnog ambijenta za podsticanje investicija i ekonomskog oporavka i razvoja Srbije.
Vučić je objasnio da je cilj da se vidi kako i na koji način država može da pomogne bankarskom sektoru, a da banke srpsku privredu, posebno privatni sektor, doživljavaju kao uslov svog napretka i stvaranja profita.
Premijer je podsetio da će banke od države dobiti 60 miliona evra kako bi plasirale 1,2 milijarde evra subvencionisanih kredita za privredu.
On je naglasio da bi voleo da samo deset odsto od tog novca ode u refinansiranje već postojećih kredita.
"Znam koliki će pritisak biti na banke, ali za nas su najbitnija mikro, mala i srednja preduzeća, kako bismo podstakli ovo malo zdravog sektora privrede", rekao je Vučić i podsetio da je samo prošle godine država ubacila u privredu 330 miliona evra kroz subvencionisane kredite.
Izrazivši nadu da će banke sprečiti da povezane firme "pokupe taj novac", kao što se dešavalo ranije, Vučić je najavio razgovor predstavnika vlade i Narodne banke Srbije o tome šta još centralna banka može da uradi, ali i o referentnoj kamatnoj stopi koja je vezana za fiskalnu konsolidaciju.
Danas je najlakše govoriti samo o onome što je loše i što ne valja, primetio je Vučić i ukazao da je, s druge strane, važno i dobro da se razgovara i vidi šta je moguće učiniti zajedničkim naporima.
Premijer je ponovio da će usvajanje mera koje treba da doprinesu oporavku srpske privrede vlada odložiti do četvrtka, upravo da bi se čulo mišsljenje i predlozi, kako bankarskog sektora, tako i predstavnika stranih investitira, građevinske industrije i domaćih privrednika sa kojima će se tokom dana sastati.
On je podvukao da je cilj da se bankama obezbedi veći profit a da istovremeno privreda od toga ima korist i da ojača.
Ministar finansija Lazar Krstić je na sastanku izjavio da se nada da je ovo samo prvi u nizu sastanaka sa predstavnicima banaka i privrede i objasnio da nijedna pojedinačna mera sama po sebi ne rešava probleme ali da se većina tih mera prelama kroz bankarski sektor.
Bankarski sektor je, prema njegovim rečima, osnovni instrument za poboljšanje situacije.
Podsetivši da se država suočila sa problemima i predložila konkretne mere čiji je pravac jasan, Krstić je rekao da je vreme i za raspravu o nenaplativim kreditima, jer je potrebno da se pomogne preduzevćima koji su u problemima, a za sve to je preduslov razmena mišljenja sa predstavnicima banaka i privrede.
Posle sastanka sa bankarima Vučić je održao sastanak sa predstavnicima stranih kompanija i predstavnicima građevinskih firmi. Na kraju će održati sastanak sa predstavnicima domaćih kompanija.
Banke spremne da privredi ponude i devizne kredite
Predstavnici bankarskog sektora predložili su da se privredi, osim subvencionisanih dinarskih kredita sa kamatom koja bi iznosila pet odsto, ponude i dugoročni krediti u evrima sa kamatom od tri odsto.
Zvaničnici banaka su novinarima u Palati Srbija rekli da su sa predstavnicima vlade i Narodne banke obavljeni otvoreni i konkretni razgovori, koje ocenjuju kao veliki uspeh i odličan početak saradnje.
Razgovor je bio otvoren i posvećen konkretnim pitanjima, rekli su bankari novinarima najavljujući još jednu rundu razgovora s predstavnicima vlade i posebno istakavši da je pitanje poverenja ključno za ostvarivanje dogovora i realizaciju planova.
"Da naglasim da smo danas prvi put imali ovako otvoren i konkretan razgovor sa predstavnicima vlade i Narodne banke i mislim da je ovo jedan veliki uspeh i fenomenalan početak", rekao je predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić
Na pitanje šta je predložio premijeru, Carić je pomenuo upravo dugorocne kredite u evrima, a ne samo subvencionisane u dinarima, kako je prvobitno bilo predloženo, a sve to kako bi pomoglo izvozno orijentisanoj privredi.
On je naveo da je inicijalni predlog da kamatne stope za dinare budu pet odsto, a da je njegov predlog da za kredite u evrima kamata bude tri odsto, što je, dodao je, uzeto u razmatranje.
Predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Đurić rekla je Tanjugu da je raspoloženje svih banaka pozitivno, te da ostaje da se vidi koliko će banke taj pozitivan pristup primeniti kasnije u svojoj politici.
"Za sada je predlzozeno da se krediti odobravaju na rok od godinu i po dana uz grejs period od šest meseci, a ja lično više sam za to da krediti budu u dinarima. Na sastanku je bio primetan optimizam, a određeni su i rokovi u kojima bi određene posloove trebalo završiti", rekla je Đurić ne precizirajuići o kojim je rokovima reč "jer su i prethodne vlade davale rokove pa ih nisu poštovale".
"Sastanak je, za razliku od nekih sličnih ranije, izuzetno produktivan, ocenio je predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić, pomenuvši da je bilo reči i o propisima koji su u domenu Narodne banke i Ministarstva finansija.
"Dogovorili smo se i da na višem stepenu saradnje analiziramo predloge zakona što je izuzetno dobro", rekao je Čupić izrazivši zadovoljstvo i pristupom i načinom na koji je sastanak vođen.
Poručivši da je u Srbiji situacija izuzetno teška, da je "đavo odeno šalu", te da se ubuduće sve mora raditi timski, Čupić je istakao da nije reč o esnafskim pitanjima već o sudbini svih.
"Mi smo svi u istom čamcu i ako budemo u situaciji da jedan vesla napred a drugi nazad nećemo nikuda stići" poručio je Čupić.
Predsednik Upravnog odbora Sosiete Ženeral banke Goran Pitić smatra da je bitno da se odrede rokovi i dodaje da su već sada dogovorene neki potezi koji bi uticali na efekte mera za povećanje likvidnosti i koji se odnose pre svega na otklanjanje prepreka koje su opterećenje za banke, poput rezervisanih sredstava, a što je moguće relaksirati…
Na narednom sastanku razgovaraće se o zakonima o stečaju, izvršnom postupku, o hipoteci, zakonu o zalogu, najavio je Pitić.
"Mislim da su premijer i njegovi saradnici shvatili da je ključna obnova poverenja koje je nedostajalo. Nisu kamatne stope u suštini najveći problem srpske privrede već poverenje da ono što se radi ima dugoročnu održivost i da to može da pokrene investicione aktivnosti", rekao je Pitić.
Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug
