22.04.2014.

Novi izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o reformi pravosuđa kritički analizira stanje u oblasti pravosuđa. Kompletan tekst izveštaja Saveta:

 

1. UVOD

 

Savet za borbu protiv korupcije (u dalјem tekstu Savet) je vršio analizu rada pravosuđa od momenta kada je konačno utvrđeno da reforma pravosuđa nije uspela pa do danas sa cilјem da se utvdi da li je u ovom periodu došlo do pobolјšanja u oblasti: nezavisnosti pravosuđa, materijalnog stanja pravosuđa, stručnosti, odgovornosti, efikasnosti, dostupnosti pravdi i javnosti rada pravosuđa.

Sve su to oblasti od kojih zavisi da li će se u našoj zemlјi ostvariti ambijent vladavine prava, koji ne može da se zamisli bez nezavisnog, stručnog i odgovornog pravosuđa.

Ovaj izveštaj je baziran na detalјnoj analizi trenutnog stanja u pravosuđu sa osvrtom na pravni okvir, standarde međunarodne zajednice kao i na analizu da li je i šta izvršeno po zaklјučcima i predlozima iz prethodnog izveštaja Saveta o reformi pravosuđa iz 2012. godine.

 

 

2. NEZAVISNOST PRAVOSUĐA (NEZAVISNOST SUDOVA I SAMOSTALNOST TUŽILAŠTVA)

 

Nezavisnost sudova i samostalnost tužilaštava, prema standardima Evropskog suda za lјudska prava u Strazburu, ocenjuju se prema:

1) načinu izbora nosilaca pravosudnih funkcija (sudija i tužilaca);

2) trajanja njihovog mandata;

3) postojanje garancija za nosioce pravosudnih funkcija koje onemogućavaju spolјne pritiske i uticaje kako od izvršene vlasti tako i od suprostavlјenih strana; i

4) prema utisku koji ostavlјaju pravosudne institucije u javnosti.

 

2.1. Način izbora nosilaca pravosudnih funkcija

U okviru pravosuđa dve institucije čine najvišu pravosudnu vlast, a to su: Visoki savet sudstva (u dalјem tekstu VSS) i Državno veće tužilaca (u dalјem tekstu DVT) što znači da pre svega treba analizirati njihov sastav, izbor i dosadašnji rad, jer ovi organi su nadležni za izbor svih nosilaca pravosudnih funkcija.

Oba navedena organa imaju po jedanaest članova. Tri člana su članovi po položaju i to: ministar nadležan za resor pravde (predstavnik izvršne vlasti), predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Republički javni tužilac, i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe (predstavnik zakonodavne vlasti). Devet članova (profesor prava, advokat i šest članova iz redova sudija odnosno javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca) su izborni članovi koje bira Skupština na predlog Pravnih fakulteta (predstavnik profesora), Advokatske komore Srbije (predstavnik advokature), i na predlog VSS i DTV (predstavnici sudova i tužilaštva).

Sve sudije i tužioci izabrani na stalnu funkciju imaju i aktivno i pasivno biračko pravo (da biraju i da budu birani).

U izboru sadašnjih najviših organa pravosudne vlasti nisu učestvovale sudije i tužioci koji su birani na period od tri godine (probni rad), kao ni neizabrane sudije i zamenici tužilaca u pravosudnoj reformi od 2009. godine, jer su u vreme izbora još uvek vodili sporove koji su završeni vraćanjem svih sudija na rad. Ovo znači da u izboru VSS više od 600 sudija nisu imale ni aktivno ni pasivno biračko pravo, a u izboru DVT broj takvih tužilaca je preko 220.

Činjenica da ovoliki broj sudija i tužilaca nije učestvovao u izborima jasno ukazuje da VSS i DVT kao organi najviše pravosudne vlasti nisu izabrani od strane svih sudija i tužilaca, što dovodi u sumnju legitimitet oba organa.

Postupak izbora članova VSS iz redova sudija i članova DVT iz redova tužilaca podrazumeva četiri faze i to kandidovanje, glasanje od strane sudija/tužilaca, predlaganje Narodnoj skupštini i izbor od strane Narodne skupštine.

 

2.1.1. Kandidovanje za izbor u VSS i DVT

Sudija se kandiduje ako je izabran na stalnu funkciju i ako ima podršku opšte sednice ili podršku 20 sudija prema vrsti i stepenu suda. Izuzetak je da se sudije u sudovima višeg stepena mogu same kandidovati za izbor. Ovaj izuzetak upućuje da sudije u sudovima višeg stepena imaju veća prava od drugih sudija, što stvara nedozvolјenu neravnopravnost.

Nosilac tužilačke funkcije (u dalјem tekstu tužilac) se kandiduje ako je izabran na stalnu funkciju i ako ima podršku kolegijuma tužilaštva, ili podršku 15 tužilaca prema vrsti i stepenu tužilaštva. Izuzetak su tužioci iz Republičkog javnog tužilaštva i „specijalnih“ tužilaštava.

U postupku kandidovanja, iako se ne vrši neposredan izbor (jedan kandidat - jedan ili više sudova/tužilaštava) ne postoji obaveza da se obelodane podaci o kandidatima, o njihovom radu na predmetima, o teoretskom radu, njihov plan, odnosno vizija rada u VSS, odnosno u DVT, zbog čega sudije i tužioci prilikom glasanja nemaju relevantne podatke od kojih zavisi da li kandidat zadovolјava uslove da bude član najviše pravosudne vlasti.

Postupak kandidovanja nije transparentan jer se ne objavlјuju podaci o kandidatima tako da stručna javnost i strukovna udruženja nemaju podatke, a Savet smatra da im treba omogućiti davanje savetodavnih mišlјenja.

Savet smatra da postupak kandidovanja treba učiniti potpuno javnim kako bi potpuna javnost u kandidovanju pomogla da se izvši izbor najbolјih, a ne najposlušnijih, kako je to sada.

 

2.1.2. Glasanje

Problem kod glasanja za kandidate iz redova sudija i tužilaca je što nema neposrednog glasanja, jer se glasa za jednog predstavnika prema vrsti, stepenu i rangu sudova, odnosno tužilaštava, tako da se glasa za kandidata iz drugih sudova, odnosno tužilaštava, čije kvalitete svi glasači ne moraju da znaju.

S obzirom da sudije biraju ukupno samo šest predstavnika iz reda sudija, i to mahom po jednog predstavnika prema vrsti, stepenu i rangu sudova, jasno je da svaki sud ne može imati svoga predstavnika, odnosno da nema uslova za neposredno glasanje u svakom sudu za kandidata tog suda, međutim upravo to upućuje da kandidovanje mora biti transparentno i kvalitetno, jer je činjenica da ni prvi saziv VSS ni stalni saziv VSS nisu odgovorili svojim zadacima, odnosno njihov rad nije bio u skladu sa zakonom i očekivanjima da pravosuđe konačno postane nezavisno.

Identična je situacija kod izbora šest predstavnika iz reda tužilaca.

 

2.1.3. Predlog i izbor članova VSS i DVT

Nakon završenog glasanja, VSS i DVT prema rezultatima glasanja, predlažu Narodnoj skupštini sudije i tužioce za članove VSS i DVT. S obzirom da VSS i DVT biraju sve nosioce pravosudnih funkcija, Savet smatra da izbor tih organa mora biti potpuno nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti. I po preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope R (94)12 i R (2010)12 članove VSS iz redova sudija ne treba da bira Narodna skupština, nego treba doneti pravila koja osiguravaju da članove ovog tela biraju sudije.

U izboru je veliki problem  što Narodna skupština nije imperativno obavezana da izvrši izbor onih kandidata koji su predloženi i da se to izvrši u određenom roku. Do sada Skuština nije javno odbila da izvrši izbor ni jednog predloženog kandidata za VSS i za DVT, ali je odugovlačenjem da donese odluku blagovremeno dovela do toga da je prvi saziv VSS radio u nepotpunom sastavu (bez profesora i advokata).

Najveći problem u izboru je što u radu VSS i DVT učestvuju ministar pravde (pripadnik izvršne vlasti) i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe (pripadnik zakonodavne vlasti).

U skladu sa standardima Evropskog suda za lјudska prava, učešće članova iz izvršne i zakonodavne vlasti u izboru sudija i tužilaca, samo za sebe, ne znači da su sudovi zavisni i tužioci nesamostalni, međutim kada se ima u vidu da naša država nema izgrađeno demokratsko društvo, onda njihovo učešće u radu VSS i DVT treba posmatrati kritično jer se pokazalo da ti članovi utiču da se donose političke odluke koje nisu u nadležnosti ovih organa (odluka o sudovima i tužilaštvima na teritoriji AP Kosovo i Metohija), kao i odluke koje nisu u interesu pravosuđa (upućivanje sudija na rad u Ministarstvo pravde i državne uprave).

Naš nivo razvoja vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa videli smo kroz propalu netransparentnu reformu pravosuđa: u kojoj su političari iz vladajućih stranaka pravili spiskove za izbor sudija i tužilaca; u kojoj je cenjena  pripadnost i podobnost, a ne stručnost, savesnost i dostojnost; u kojoj su neizabranim sudijama uskraćena sva prava čak i pravo na žalbu Ustavnom sudu. 

Nakon četiri godine od početka pravosudne reforme još uvek nisu doneseni podzakonski akti niti su utvrđena merila i kriterijumi za izbor sudija, što znači da pravosudna vlast nastavlјa sa izborom po unapred pripremlјenim političkim spiskovima, bez merila i kriterijuma.

VSS je propustio da izabere blagovremeno predsednike sudova po unapred utvđenim objektivnim merilima, prihvatajući stanje vršilaca funkcija predsednika suda (u dalјem tekstu VF stanja). Opšte poznato je da su lica koja nemaju siguran položaj, kao što su VF predsednika sudova, zavisna od izvršne vlasti i da zbog svoje nesigurnosti postaju poslušna ruka izvršne vlasti.

Kada se analizira sastav i izbor organa najviše pravosudne vlasti, jasno proizilazi da je izvršna i zakonodavna vlast ugrađena u izbore nosilaca pravosudne vlasti.

Međutim, ne samo da na ovaj način postoji velika mogućnost uticaja izvršne i zakonodavne vlasti, nego postoji još jedan način kako dolazi do mešanja izvršne i pravosudne vlasti na štetu ove druge.

Zakonima pre donošenja seta zakona u pravosudnoj reformi, sudija je mogao biti upućen na rad samo u drugi sud prema potrebi i uz saglasnost. Zakonom je izričito bilo predviđeno da sudije ne mogu vršiti poslove u organima koji donose ili izvršavaju zakone, čime je zabranjeno mešanje poslova zakonodavne i izvršne vlasti sa poslovima pravosuđa, što znači da su poslovi u izvršnoj vlasti zakonom označeni kao nespojivi sa sudijskom funkcijom.

Zakonom o sudijama iz seta zakona u pravosudnoj reformi (u članu 21) predviđeno je da sudija može biti upućen, radi obavlјanja stručnih poslova, u ministarstvo nadležno za pravosuđe (u dalјem tekstu Ministarstvo pravde) iako je i ovim zakonom predviđena zabrana bavlјenja poslovima u organima koji donose ili izvršavaju zakone. U Ministarstvu pravde se predlažu i izvršavaju zakoni, prema tome radi se o nespojivim poslovima.

Uočeno je da nosioci pravosudnih funkcija rade u Ministarstvu što je po svojoj prirodi nespojivo sa sudijskom funkcijom, jer položaj sudija i tužilaca i njihovih obaveza u pravosuđu su u potpunoj suprotnosti sa poslovima i obavezama zaposlenih u Ministarstvu.

Iz navedenih razloga je neophodno brisati odredbe zakona koji omogućavaju upućivanje sudija i tužilaca na rad u Ministarstvo pravde.

 

2.2. Trajanje mandata

Trajanje mandata sudija je regulisano Ustavom u kom stoji da je mandat sudije stalan, što je u uređenom društvu potpuna garancija za nezavisnost i sigurnost sudija. I mandat zamenika javnog tužioca je Ustavom definisan kao stalan. Međutim kod nas, s obzirom da je tumačenjem Ustava iz 2006. godine sudijama i tužiocima uskraćena stalnost funkcije, navedena odredba ne znači da izvršna i zakonodavna vlast u partijskoj državi ne može da menja Ustav i pravosudne propise i da na osnovu tumačenja te promene ponovo prekrši stalnost sudijske funkcije kako je to učinjeno u navodnoj „pravosudnoj reformi“ 2009. godine.

 

2.3. Postojanje garancija za nosioce pravosudnih funkcija

Savet smatra da nosioci pravosudnih funkcija nemaju garancije protiv spolјnih pritisaka od izvršne i zakonodavne vlasti, kao ni protiv unutrašnjih pritisaka od strane predsednika sudova, javnih tužilaca i stranaka.

Predstavnici vlasti se mešaju u rad sudova uz veoma ozbilјno kršenje prezumpcije nevinosti. Postalo je uobičajeno da predstavnici vlasti komentarišu suđenja, u konkrentim predmetima. Predstavnici izvršne vlasti najavlјuju hapšenja i pritvore iako sud nije doneo takve odluke. Koliko to utiče na rad sudija proizilazi iz činjenice da uvek nakon takve najave stvarno i dođe do hapšenja i određivanja pritvora. U takvim predmetima veoma često dolazi i do produžavanja pritvora tako da je u određenim predmetima morao da reaguje Ustavni sud ukidajući pritvore koji su bili duži od dozvolјenih. Problem je što kod najavlјivanja hapšenja i određivanja pritvora nikada nije jasno da li sud to radi zbog pritisaka političara ili je to potrebno zbog vođenja krivičnih postupaka.

Sudije nemaju nikave garancije da će mirno bez ikakvih pritisaka obavlјati svoju funkciju. Naprotiv, političari prete sudijama, ako im se ne sviđaju suđenja i odluke. Pretnje se odnose na navodne zahteve Ministra pravde da se izvrši nadzor nad radom sudija u određenim predmetima (Kertes, Kontrast, Červenjeko), učestvuju u pobunama građana protiv nepravosnažnih odluka suda ispred sudskih zgrada i vrše zastrašivanje sudija.

Veoma se često čuju glasovi iz Ministarstva pravde da je potpuno pogrešan trend nezavisnosti pravosuđa koji se kod nas forsira. Komentarisaćemo samo jednu takvu izjavu, a to je diskusija jednog pomoćnika Ministra pravde na sastanku radne grupe za izradu Strategije od 27.02.2013. godine (pismeni podsetnik o diskusijama sa tog sastanka).

Pomoćnik ministra je izjavio da se radi o „pogubnom trendu nezavisnosti sudstva“ odnosno da je neophodno uspostaviti „checks and balances“ između pravosudne i izvršene vlasti, jer će se u suprotnom „grupa od 2.000 neodgovornih lјudi (misli se na sudije) odmetnuti u hajduke“, kao i da se ne može nametati takav model nezavisnosti kada u svetu dobro funkcionišu sistemi gde su sva „prava data u ruke ministarstva pravde“, kao što je to u Nemačkoj.

Tačno je da u Evropi ima sistema u kojima ministarstva predlažu i biraju sudije ali to su zemlјe koje imaju dugogodišnju razvijenu demokratiju sa odgovornom vlašću u kojima pripadati vladajućim političkim strankama ne predstavlјa privilegiju u dostupnosti funkcijama nego samo povećanu odgovornost (svi funkcioneri u Ministarstvu pravde su politički opredelјeni).

Kako upoređivati našu zemlјu sa zemlјama koje imaju drugi sistem vrednosti i razmišlјanja naročito u odnosu na nezavisnost pravosuđa, sa zemlјama koje imaju razvijene institucije, razvijene medije koji stvaraju objektivno javno mnjenje koje ima veliki uticaj na politički život i političare, sa zemlјama u kojima je odavno uspostavlјena vladavina prava sa slobodnim i nezavisnim institucijama. To je potpuno nemoguće, jer u našoj zemlјi ništa od gore navedenog nije razvijeno.

Mnogo je primera nerazvijenosti institucija kod nas i dispozitivnih odredbi koje ministru pravde daju neograničenu moć, kao što je dispozitivna odredba da Ministar pravde odlučuje o regresnim zahtevima prema sudijama (to mora biti imperativna norma). Naime, reč je o sudijama koji su postupali u predmetima za koje je višestepeni sud utvrdio da povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prema Ustavu tužioci su samostalni ali ne i nezavisni.

Zakonikom o krivičnom postupku (u dalјem tekstu ZKP) uvedena je tužilačka istraga što znači da su tužioci dobili dosadašnji deo sudske nadležnosti (istraga), i to sa širom autonomijom postupanja nego što je to postojalo u ranijem sudskom istražnom postupku.

Zbog toga se postavlјaju dva pitanja. Prvo je da li su odredbe novog ZKP-a adekvatna rešenja za efikasniji rad tužilaca i efikasniji krivični postupak uopšte. Drugo pitanje je da li se moraju menjati odredbe o nezavisnosti tužilaca zarad jačanja garancija nosilaca tužilačke funkcije, jer je novim ZKP-om tužilac dobio dvostruku funkciju, i to funkciju istražnog sudije u istrazi i funkciju stranke u glavnom postupku.

Čini se da tvorci novog ZKP-a pre donošenja nisu obratili dovolјno pažnje na organizaciju i položaj tužilaštva u pravosudnom sistemu, na odnos sa drugim institucijama kao i na dužnosti koje obavlјa i mehanizme koji su predviđeni za obavlјanje dužnosti. Ovde naglašavamo praktično vojnu hijerarhiju tužilaštva (Republički javni tužilac ima mogućnost da praktično vodi sve istrage).

Savet smatra da jedno lice ne može biti organ gonjenja i organ koji obavlјa deo sudijske funkcije (a to je odabir i izvođenje dokaza, koji su relevantni u postupku suđenja), a što je standard i Evropskog suda za lјudska prava u Strazburu, bez ozbilјnih garancija kojim se štite prava okrivlјenih.

S obzirom na standard da je sud u obavezi da osigura poštovanje principa jednakosti stranaka Savet smatra da u tužilačkoj istrazi stranke nisu ravnopravne, odnosno da je okrivlјeni u nepovolјnijem položaju od tužioca jer uvođenjem tužilačke istrage osumnjičenim licima nisu date garancije da će tužioci u istrazi biti nezavisni od izvršene vlasti. Činjenica je da je u ovom momentu prema načinu izbora i unutrašnjoj organizaciji tužilaštvo zavisno od izvršene vlasti. O tome govore i pojedine izjave tužilaca da se stanje u tužilaštvu promenilo jer je nova vlast iskazala političku volјu da se bori protiv korupcije. Zato se okrivlјenima moraju dati garancije da će tužioci biti nezavisni.

Prema tome postojeća organizaciona struktura tužilaštva i samo deklarativna samostalnost tužilaca koji su dobili ovlašćenja istražog sudije ne obezbeđuje dovolјne garancije za tužioce. Savet smatra da jedno lice ne može da bude organ gonjenja i organ koji obavlјa deo sudijske funkcije, a to je odabir i prikuplјanje dokaza, koji su relevantni u postupku suđenja, a da pri tome druga strana u postupku nema garancije nezavisnosti tužilaca, što znači da više nije dovolјna samostalnost tužilaca, već oni moraju biti nezavisni.

Novi ZKP ne pruža tužiocu instrumente za efikasnu borbu protiv kriminala i korupcije.

Sa druge strane ZKP pruža velike mogućnosti zloupotrebe kroz zaklјučenje sporazuma o priznanju krivičnog dela (članovi 313-319 ZKP), sporazuma o svedočenju okrivlјenog (članovi 320-326 ZKP) i sporazuma i svedočenju osuđenog (članovi 327-330 ZKP).

 

2.4. Utisak koji ostavlјaju pravosudne institucije u javnosti.

Naše pravosudne institucije ne odaju utisak nezavisnosti, jer su previše zavisne od izvršne vlasti.

Zakon o uređenju sudova i Zakon o javnom tužilaštvu su menjani krajem 2013. godine ali nije došlo do bitnih izmena u korist nezavisnosti pravosuđa. Savet najviše zamera nepostojanje volјe da se poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe (u dalјem tekstu Ministarstvo) prebace u nadležnost Visokog saveta sudstva, odnosno u nadležnost Državnog veća tužilaca. Ovo je samo jedan dokaz mešanja izvršne i pravosudne vlasti na štetu ove druge. Ovo je bilo predviđeno i prethodnom Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa iz 2006, ali ništa nije učinjeno na tom polјu. Sadašnja Strategija je deklarativno usmerena ka prebacivanju nadležnosti, ali vlast nastavlјa poznatim stazama svojih prethodnika odlažući promene za 2016. godinu. Sve dok ostane takva veza između Ministarstva i pravosuđa, Ministar će moći da govori o nadzoru iako ni jedan Ministar nema nikakva prava u odnosu na suđenja u konkretnim predmetima gde nadzor može da vrši samo nadležan drugostepeni sud.

Kao jedan od prioriteta naglašavamo neophodnost potpune finansijske nezavisnosti u odnosu na izvršnu vlast. Od 01.04.2012. godine VSS vrši nezavisno predlaganje i raspodelu budžeta (troškovi sudija, svedoka eksperata, advokata po službenoj dužnosti), a Ministarstvo i dalјe predlaže i raspodelјuje budžet koji se odnosi na troškove informacionih tehnologija, administrativnog osoblјa, održavanje objekata i opreme, zatim za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa. Za sprovođenje i razvoj kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe takođe je nadležno Ministarstvo. VSS vrši nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova, a Ministarstvo vrši nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem i sudova i VSS. Sličan je model raspodele budžetskih nadležnosti pravosudne uprave kada je reč o DVT.

Planiranje budžeta, njegova potpuna realizacija, praćenje svrsishodnosti raspodele i alokacije sredstava je neophodno da bude u direktnoj nadležnosti VSS (za sudstvo) i DVT (za tužilaštvo), kao direktnih budžetskih korisnika. U pravosuđe je potrebno uvesti još i internu reviziju radi kvalitetnije kontrole trošenja budžetskih sredstava. Prema saznanju Saveta, VSS i DVT su osposobile administrativne kancelarije za nadležnosti vezane za finansije, i to pre zakonskog odlaganja prenosa nadležnosti za 2016. godinu (učinjenom krajem 2013. godine), što znači da su i tada bili obezbeđeni uslovi za potpunu finansijsku samostalnost pravosudnih budžeta.

Nezavisnost pravosudnog budžeta omogućava i nezavisnost pravosudne od izvršne vlasti, jer bez finansijske nezavisnosti pravosuđe je podložno trgovini uticajima i pritiscima izvršne vlasti.

Iako je zakonski rok za izbor predsednika sudova bio 31. mart 2010. godine, na čelu sudova se uglavnom nalaze vršioci funkcija predsednika. Predsednici sudova u najvećem broju sudova nisu izabrani i ovako nemarno postupanje Vrhovnog saveta sudstva da sprovede postupak kandidovanja i odlučivanja o predlozima za predsednike sudova (koje konačno bira Narodna skupština) onemogućava kvalitetno vođenje sudova. Visoki savet sudstva ne postupa u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa (u dalјem tekstu Akcioni plan) iz razloga što nije utvrdio objektivne i merlјive kriterijume za ocenu sposobnosti i rukovođenje i organizaciju poslova u sudu, a što je bilo predviđeno za 2013. godinu. Zaduženja predsednika suda su, između ostalog, da se stara o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu sudija, da obezbeđuje zakonitost, red i tačnost u sudu, da nalaže otklanjanje nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu. Predsednik osnovnog suda odlučuje o odlaganju izvršenja krivičnih sankcija zbog čega može doći do zastarevanja izvršenja, a po žalbi na takvu odluku odlučuje predsednik nadležnog višeg suda. U nadležnosti predsednika sudova je i faktičko preinačenje pravnosnažne presude kojom je okrivlјeni osuđen na kazne zatvora u kaznu „kućnog zatvora“, čime se posredno zadire i u odluku sudije odnosno veća koje je donelo presudu.

Vršioci funkcije predsednika suda nemaju stalnost rukovodeće funkcije i to ih čini podobnim za pritiske budući da se stvara mogućnost uticaja na njih kako bi se zadržali na rukovodećim funkcijama, odnosno kako bi to „zaslužili“. U VF stanju predsednici sudova predstavlјaju zavisna lica izvršne vlasti jer od te vlasti zavisi njihov položaj i budući izbor.

Najbolјi primer za to je slučaj prethodnog predsednika Posebnog odelјenja (za krivična dela organizovanog kriminala) Višeg suda u Beogradu (u dalјem tekstu „Specijalni sud“). U predmetu za koji je izvršna vlast veoma zainteresovana jer se političari često pozivaju na taj predmet, kao dokaz njihove borbe protiv korupcije, sudeći sudija je na četiri dana vratio pasoš okrivlјenom bez upoznavanja VF predsednika Višeg suda u Beogradu sa postojanjem takvog zahteva okrivlјenog i sa već donetom odlukom. Prema priznanju VF predsednika na tom sastanku, postavio je sudiji pitanja: zašto sudija nije obavestio VF predsednika o zahtevu okrivlјenog za vraćanje pasoša (takva zakonska obaveza sudije ne postoji) zašto o tome nije obavestio veće, (iako je za takvu odluku nadležan predsednik veća, a ne veće). Prema prijavi sudije, VF predsednika suda je vršio pritisak da sudija povuče svoju odluku. VSS nije proveo nikakav dokazni postupak i doneo je doneo odluku da nije bilo pritisaka. Činjenice da su prijave sudija na povredu nezavisnosti veoma retke, da je u konkretnom predmetu nesporno da je VF predsednika suda postavlјao pitanja koja nije imao pravo da postavlјa sudećem sudiji, da je to radio u neradni dan, upućuju na zaklјučak da je VSS olako prešao preko ozbilјne prijave sudije za povredu nezavisnosti. Umesto da se sudije ohrabre da prijavlјuju svaki pritisak bez obzira ko ga čini, VSS je to presekao, jer je očigledno da pritiske na sud smatra kao nešto potuno normalno.

Sve gore navedeno upućuje da političari svojim izjavama zastrašuju sudije što dovodi do autocenzure u radu sudija. VSS, iako ima Ustavnu obavezu da obezbeđuje i garantuje nezavisnost sudije, ne daje nikavu garanciju nosiocima pravosudnih funkcija zbog čega se u javnosti stvara veoma loš utisak o radu sudova.

Prema tome kada se analiziraju sva četiri elementa od koji zavisi ocena o nezavisnosti suda prema standardima Evropskog suda za lјudska prava proizilazi da kod nas nije zadovolјen ni jedan od tih elemenata.

Prema istraživanju javnog mnjenja „Percepcija sadržaja poglavlјa 23 i 24 pregovora za pristup Srbije EU 84% stanovništva misli da je pravosuđe neefikasno, 83% stanovništva smatra da je pravosuđe zavisno od politike i drugih interesnih grupacija, a 82% smatra da je pravosuđe pristrasno. Zbog navedenog 71% stanovništva nema poverenja u sudove u Srbiji.

To su uporedivi i mnogo gori rezultata od rezultata iz ranijeg izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o reformi pravosuđa.

 

 

3, MATERIJALNI POLOŽAJ

 

Nosioci pravosudnih funkcija nisu adekvatno plaćeni u skladu sa obimom posla koji obavlјaju. Ovo se naročito odnosi na nosioce pravosudnih funkcija koji su mnogo opterećeniji u Beogradu, u odnosu na druge pravosudne institucije u Srbiji.

Međutim, još gora situacija je kod administracije zaposlene u pravosuđu. Među državne službenike zaposlene u sudovima spadaju referenti, zapisničari, dostavlјači, pravosudna straža, sudijski/tužilački pomoćnici i pripravnici i dr. Državni službenici zaposleni u sudovima i tužilaštvima imaju niska primanja i često veliki obim posla. Suočeni su sa radom na određeno vreme uz prekide radnog odnosa tokom kojih rade bez zarade. Mnogi na takav režim rada pristaju kako ne bi izgubili zaposlenje na određeno. 

Tužilački i sudijski pomoćnici su takođe jako opterećeni, budući da dobijaju svoje predmete koje obrađuju u skladu sa upustvima tužilaca sudija.

Veliki je broj pripravnika koji volontiraju i po dve godine kako bi stekli radno iskustvo - uslov za polaganje pravosudnog ispita. Pripravnici za vreme obuke u sudovima/tužilaštvima često rade posao sudijskih/tužilačkih pomoćnika. Dešava se i da nakon položenog pravosudnog ispita rade kao sudijski/tužilački pomoćnici u statusu volontera.

Prema tome, potrebno je materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu popraviti jer ovakvo stanje kako je danas nije održivo. Položaj navedenih radnika je veoma pogoršan, jer su zaposleni u pravosuđu izjednačeni sa administrativnim državnim službenicima. Takav pristup pravosudnim službenicima ne može se prihvatiti jer za razliku od većine državnih službenika, pravosudni službenici obavlјaju samostalno veoma odgovorne poslove, kao što su radnje u sudskim postupcima i izrada određene vrste odluka. Poznato je koliko pravosudni radnici olakšavaju rad nosiocima pravosudnih funkcija.

Hitno je potrebno ukupan budžet pravosuđa preneti na najviše organe pravosuđa jer u pravosuđu ne samo da su problem niske zarade, nego nema sredstava za potrošni materijal, za naknade lica koje se angažuju od strane suda za određene delatnosti tako da postoji veliko nezadovolјstvo lјudi koji rade određeni posao u sudovima i tužilaštvima. Takvo nezadovolјstvo utiče na rad nosilaca pravosudnih funkcija.

Zbog neažurnog pribavlјanja potrošnog materijala dešava se da sudovi i tužilaštva nemaju papir, tonere, olovke, omote spisa i druge obrazce koji predstavlјaju osnovna sredstva za rad, a to je nedopustivo.

Napominjemo da su nedovolјno plaćeni radnici kojima je poveren odgovoran posao uvek izloženi velikom koruptivnom riziku.

Smeštajni kapaciteti pravosudnih institucija su jedna od rak-rana pravosuđa jer nema dovolјno objekata za smeštaj sudova i tužilaštava, a i oni koji postoje su često neadekvatni.

 

4. STRUČNOST

 

Za obuku sadašnjih i budućih nosilaca pravosudnih funkcija zadužena je Pravosudna akademija.

Uporedno pravo poznaje institut Pravosudne akademije kao obaveznog koraka na putu do izbora na sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju. Pravosudna akademija treba da ojača pravosuđe stvaranjem kvalitetnog i stručnog kadra koji će deliti pravdu. U Srbiji je Zakonom o Pravosudnoj akademiji uveden taj obavezan korak, ali propisujući da su VSS i DVT dužni da predlože lica koja su završila početnu obuku na akademiji za kandidate za sudije i zamenike javnih tužilaca koji se biraju prvi put na trogodišnji mandat. Pravosudnoj akademiji je data odlučujuća uloga u izboru budućih nosilaca pravosudnih funkcija. Ustavni sud Srbije je 2014. godine ukinuo odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji kojim su VSS i DVT obavezani da prioritetno predlože svršene polaznike akademije za prvi izbor na pravosudnu funkciju što je u potpunosti u redu, jer su takve odredbe bile protivne Ustavu i Zakonu.

Organizaciono ustrojstvo Pravosudne akademije ne ide u prilog nezavisnosti pravosuđa, jer u upravlјanju Pravosudnom akademijom učestvuju predstavnici izvršne vlasti. Pored prethodno kritikovanog ovlašćenja parlamenta da imenuje sudije i zamenike javnih tužilaca koji prvi put stupaju na funkciju, ovakav način selekcije novih polaznika Pravosudne akademije predstavlјa model kojim izvršna vlast preko Pravosudne akademije stiče mogućnost da učestvuje u izboru novih sudija i tužilaca. Stepenastom strukturom obesmišlјava se učešće Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u izboru novih kandidata za obuku. Upravni odbor Pravosudne akademije imenuju VSS, DVT i Vlada. Kada se pogleda broj članova upravnog odbora onda proizilazi da je VSS kao nezavisno telo u manjini u odnosu na druge dve institucije (četiri od devet). Savet ne vidi praktični značaj bilo koje forme učešća Vlade u ostvarivanju cilјa Pravosudne akademije, već naprotiv iz takvog učešća proizilaze isklјučivo negativne strane. Upravni odbor dalјe bira Programski savet, a on dalјe formira komisije. Najvažnije komisije su komisija za prijemni ispit na početnu obuku i komisija za početnu obuku i završni ispit. Merila za izbor članova komisija nisu predviđena statutom, niti se statutom određuje da će merila biti utvrđena, pa je moguće izabrati bilo koga za člana komisije. Sporan je i način selekcije kandidata za prijem na početnu obuku jer se konačna ocena sastoji iz zbira ocena iz pet segmenata, od čega se jedan odnosi na pismeni deo ispita a čak četiri na usmeni deo što stvara mogućnost za zloupotrebe jer izvanredan kandidat može biti eliminisan zbog „lošeg utiska“ koji je ostavio na člana komisije. Ovo daje veliku mogućnost subjektivnosti i pritisaka što se desilo kod prijema prvih polaznika u Pravosudnu akademiju gde su najvažniju ulogu odigrala partijska poznanstva ili rodbinske veze. Takođe, Savet skreće pažnju na jedan deo prijemnog ispita kojim se na mala vrata uvodi pravo veta na izbor nekog kandidata. Naime, „stručnim licima“ za procenu ličnosti daje se diskreciono pravo da onemoguće upis nepodobnih kandidata bez obzira na rezultate ostvarene na pismenom delu prijemnog ispita, a što se vrši pre izlaska kandidata na usmeni deo ispita. Konstatujemo da je Programski savet Pravosudne akademije imenovao mentore početne obuke bez prethodnog utvrđivanja uslova za imenovanje tih mentora. Nije jasno kako su se isti kvalifikovali za mentore. Budući da mentori prate rad kandidata i da ih ocenjuju, kao i da i od te ocene zavisi konačan uspeh na Pravosudnoj akademiji, izbor mentora bez prethodno utvrđenih uslova predstavlјa još jednu poroznu tačku koja otvara mogućnost za pritisak i kontrolu polaznika. Pozdravlјamo prepoznavanje potrebe za jačanjem Pravosudne akademije, iskazane kroz novu Strategiju za reformu pravosuđa, ali naglašavamo da Strategijom nije predviđeno reformisanje organizacionog ustrojstva Pravosudne akademije u cilјu nepristrasnog izbora kandidata za početnu obuku.

U vezi sa Pravosudnom akademijom posebno treba istaći izjavu gospodina Ministra pravde koja je data u više navrata da je u prijatelјskim odnosima sa polaznicima Pravosudne akademije, da je sa njima studirao, i da će svoj politički autoritet založiti da dođu na funkcije u pravosuđu. Iz ove izjave proizilazi da Ministar pravde smatra da je ovlašćen da odlučuje ko će doći na funkciju u pravosuđu, a što proizilazi iz činjenica da su ti polaznici i izabrani na osnovu odredaba Zakona o Pravosudnoj akademiji koje su proglašene neustavnim, i da je neke od tih polaznika VSS uputio na rad kod Ministra pravde.

 

 

 

5. ODGOVORNOST

 

Pre svega, mora se utvrditi odgovornost VSS i DVT, jer su oni najviši organi pravosudne vlasti. Odgovornost VSS i DVT nije regulisana iako od rada ovih organa zavisi nezavisnost, stručnost, efikasnost, samostalnost, izbor i prestanak nosilaca funkcija, kao i dostojanstvo pravosudnih institucija.

 

 

5.1. Razlozi za pozivanje na odgovornost VSS i DVT

VSS i DVT odgovaraju jer su propustili da urade mnogo toga za šta su nadležni:

VSS i DVT su propustili da donesu zakonite odluke po prigovorima neizabranih sudija i tužilaca, zbog čega je Ustavni sud poništio navedene odluke i naložio vraćanje svih neizabranih na funkcije. Od donošenja nezakonitih odluka VSS-a pa do poništaja takvih odluka proteklo je izvesno vreme u kome nosioci pravosudnih funkcija nisu radili za šta će dobiti naknadu. Za društvo to je naizgled samo novčana šteta, ali mnogo je ozbilјnija šteta utisak da pravosuđe vode sudije i tužioci koji su nestručni, nesavesni i neodgovorni kada su mogli da donesu nezakonite odluke u odnosu  na svoje kolege.

Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca je naloženo da se nereizabrani nosioci pravosudnih funkcija vrate na posao. VSS i DVT nisu spremno dočekali ovakvu odluku pa je vraćanje sudija i tužilaca na rad je teklo nedopustivo sporo.

VSS i DVT nisu uradili sveobuhvatnu analizu o uzrocima neuspeha i uticaju reforme na stanje u pravosuđu. Pri tom, VSS i DVT, kao i Ministarstvo pravde, ne raspolažu podacima o troškovima reforme pravosuđa, što je zabrinjavajuće.

DVT i VSS nisu izvršili valјanu analizu stručnosti, osposoblјenosti i dostojnosti sadašnjih nosilaca pravosudnih funkcija, niti su učinili konkretne korake ka stvaranju uslova za analiziranje, jer propala reforma ne znači da je u pravosuđu stanje dobro i da ne treba ništa menjati.

Još uvek nisu doneti Pravilnik o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova (u nadležnosti VSS) i Pravilnik o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (u nadležnosti DVT), čime se prekoračuju i rokovi iz Akcionog plana za sprovođenje aktuelne Strategije reforme pravosuđa. To se veoma negativno odrazilo jer je iz ovog proizašlo da je u stvari Narodna skupština konačno izabrala na stalnu funkciju pravosudne funkcionere koji su bili izabrani na tri godine, iako nije izvršena procena njihovog rada zbog nedostatka navedenih podzakonskih akta. Ovim je prekršen i Ustav u odnosu na nadležnost za izbor na stalnu funkciju, kao i zakoni jer su izabrani bez ocene rada.

VSS još uvek nije predložio Narodnoj skupštini kandidate za predsednike većine sudova u Srbiji, što pogubno utiče na rad sudova, a kako je objašnjeno u prethodnom tekstu.

VSS je neblagovremeno preuzeo deo budžetskih nadležnosti početkom 2012. godine koje su u skladu sa odredbama Zakona o uređenju sudova prenesene sa Ministarstva pravde. Kako se radi o nadležnosti  predlaganja dela budžeta, obima i strukture stredstava, kao i davanje naloga za prenos sredstava za deo tekućih rashoda sudova, očigledan je neodgovoran odnos VSS-a prema sopstvenim obavezama.

Disciplinski organi DVT-a su imenovani tek 20.05.2013. godine. Ovakvo imenovanje je neblagovremeno, i ostaje da se tek vidi koliko su disciplinski organi efikasni.

Sudovi i tužilaštva su u potpunosti nepripremlјeni za novu pravosudnu mrežu. Kao rezultat nove mreže na terenu se pojavlјuju problemi oko lokacije spisa predmeta koji su spakovani u kutije tokom selidbe, zbog čega se suđenja često odlažu i postupak zbog toga neminovno duže traje. Ovakva situacija dovodi do kolapsa, naročito i u osnovnim sudovima gde je broj predmeta najveći. 

Najviši pravosudni organi, uklјučujući i Ustavni sud zbog neblagovremenog postupanja po žalbama nosilaca pravosudnih funkcija, odgovorni su što je pravosuđe više od četiri godine u „vanrednom stanju“.

 

 

6. EFIKASNOST I DOSTUPNOST PRAVDE

 

6.1. Nova mreža sudova i tužilaštava

Od 01.01.2014. godine je uvedena nova pravosudna mreža, ali već u startu su se pravosudne institucije pokazale nespremnim.

Ranije spominjani problemi oko lokacije spisa predmeta dovode do odlaganja suđenja i do nepotrebnog uvećanja troškova i produženja trajanja postupka.

Prostorije koje tužilaštva i sudovi koriste uglavnom su nefunkcionalne i neodgovarajuće prostorije, a određeni prostor se iznajmlјuje. Kao primer nefunkcionalnosti prostora navodimo činjenicu da su Prvi, Drugi i Treći osnovni sud u Beogradu koriste dele tri iste zgrade, gde su sudnice mahom male i skučene, nastale pregrađivanjem ranijih većih sudnica. U jednoj zgradi se sude krivični predmeti za područje sva tri osnovna suda, u drugoj parnični predmeti za sva tri osnovna suda, a u trećoj se nalaze vanparnična i izvršna odelјenja sva tri osnovna suda. Savet primećuje da je takav raspored postojao ranije za nekadašnji Prvi osnovni sud u Beogradu, te da se suštinski ništa nije promenilo, izuzev stvaranja tri rukovodstva za tri suda.

Zbog nedovolјnog broja sudnica i postupci traju duže. Naime, nije redak slučaj da dvoje sudija dele kabinet i sudnicu, pa se time prepolovlјava broj raspoloživih sudećih dana. Čak je nezavidnija situacija u javnim tužilaštvima gde nekoliko zamenika deli kabinete.

Kao primer navodimo i Prekršajni sud u Beogradu koji je zbog nedostatka prostora smešten čak u petnaest zgrada na teritoriji grada Beograda.

 

6.2. Opterećenost sudija. Pravo na prirodnog sudiju

Savet zaklјučuje da postoji vidna razlika u opterećenosti sudija u radu kod sudova iste vrste i istog stepena. Naime, nesrazmerna opterećenost je višestruko povećana od uspostavlјanja nove mreže sudova iz reforme. Kao primer navodimo razliku u broju predmeta u radu sudija istražnih odelјenja Drugog osnovnog suda u Beogradu (1624 predmeta u radu godišnje po sudiji) i Osnovnog suda u Prijepolјu (11 predmeta u radu godišnje po sudiji) na dan 31.12.2012. godine.

Zbog neravnomerne opterećenosti predmetima sudije koje nemaju dovolјno predmeta u radu strahuju od razrešenja ili označavanja kao lenjih, a sudije koje su prekomerno opterećene prisilјene su ili da rešavaju predmete na brzinu i bez dovolјnog posvećivanja predmetu što rađa mogućnost za greške koje utiču na ocenu njihovog rada, ili da posvete dovolјno vremena svakom predmetu što neminovno vodi u dugotrajan sudski postupak koji prevazilazi razuman rok.

Izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova vlast je još jednom pokazala odsustvo volјe za reformom pravosuđa time što je uvela mogućnost vođenja postupka pred sudom više instance zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupanju u predmetu pred sudom niže instance. Ovakvo rešenje na prvi mah odaje odličan utisak reformisanja pravosuđa u cilјu pobolјšanja efikasnosti, međutim to ne dovodi do efikasnosti zbog toga što se predmet preuzima iz prvostepenog suda da bi se odlučilo o tužbi za nepostupanje u razumnom roku, a za to vreme parnični postupak u osnovnoj stvari ne teče i ne odlučuje se o glavnoj stvari. Ujedno se time povećava opterećenost sudova više instance. Međutim, napredak može da se postigne isklјučivo kroz ravnomerno opterećenje sudija predmetima i obezbeđenje dovolјnog broja sudija po sudovima. Pored neravnomerne opterećenosti, brojni su drugi razlozi zbog kojih postupci traju dugo, a da nisu direktno vezani za rad sudije (dostupnost svedoka, dostupnost okrivlјenog, problemi sa dostavom, problemi u izvođenju dokaza veštačenjem i sl.).

Savet za borbu protiv korupcije izražava zabrinutost zbog nedovolјne tehničke opremlјenosti prekršajnih sudova, kao i zbog nepostojanja elektronske baze podataka o predmetima. Pravo na prirodnog sudiju u prekršajnim sudovima je ugroženo upravo iz razloga nepostojanja elektronskog sistema dodele predmeta sudijama u rad, a što se trenutno radi ručno. Naročito je specifična situacija u Prekršajnom sudu u Beogradu koji se nalazi u petnaest zgrada na teritoriji Grada Beograda, zbog čega je rad izuzetno otežan. Uz to veliki novac odlazi na iznajmlјivanje objekata u kojima se sudovi nalaze.

 

6.3. Jedinstvena sudska praksa

Sudska praksa i načelni pravni stavovi Vrhovnog kasacionog suda, iako nisu formalni izvor prava, predstavlјali su snažan oslonac u radu sudija jer nijedan sudija ne želi da mu presuda bude ukinuta zbog drugačijeg stava suda višeg stepena. Izmenama Zakona o uređenju sudova ukinut je institut načelnih pravnih stavova i definisana je obaveza Vrhovnog kasacionog suda da obezbedi jedinstvenu primenu prava. Nezavisnost sudija se na ovom polјu ugrožava na taj način što je kroz Akcioni plan predviđeno da se pri Vrhovnom kasacionom sudu formira Sertifikaciona komisija koja bi suštinski stvarala novi, obavezujući izvor prava. Akcionim planom je predviđeno da će definisanje nadležnost i načina rada Sertifikacione komisije biti regulisano Sudskim poslovnikom, a koji donosi Ministar pravde čime se izvršnoj vlasti defakto daje mogućnost da po sopstvenom nahođenju kreira okvir u kom će se vršiti ujednačavanje sudske prakse.

Savet skreće pažnju na upadlјiva odstupanja u sudskoj praksi četiri apelaciona suda, te da dopunom Zakona o uređenju sudova nije učinjen bitan korak ka ujednačavanju kroz održavanje zajedničke sednice apelacionih sudova i obaveštavanje Vrhovnog kasacionog suda o spornim pitanjima od značaja za ujednačavanje sudske prakse. Predlog da Sertifikaciona komisija ujednačava sudsku praksu predstavlјa pokušaj da sudsku praksu kreiraju institucije van pravosuđa, iako sudsku praksu mogu da kreiraju isklјučivo sudovi. Ovakvo rešenje ostavlјa prostor za stvaranje pravne nesigurnosti, što povećava percepciju korupcije u pravosuđu.

 

 

7. JAVNOST RADA PRAVOSUDNIH INSTITUCIJA I MINISTARSTVA

 

Rad VSS-a i DVT-a nije dovolјno transparentan, pogotovo kada se uzme u obzir da ne postoji regulisan sistem odgovornosti za postupke njihovih članova. Povećanjem transparentnosti povećava se i moralna odgovornost članova DVT-a i VSS-a. Sednice ne smeju biti tajne. Zapisnici i zaklјučci sa svake od pojedinačnih sednica VSS-a i DVT-a trebaju biti u celosti dostupni u svakom trenutku na internet prezentacijama VSS-a i DVT-a. Ovom prilikom naročito skrećemo pažnju na nisku stopu transparentnosti DVT-a. Savet se tokom pribavlјanja informacija od VSS i DVT službenim putem susretao sa problemima zbog kojih je dolazilo i do potrebe za pozivanjem na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Sadašnji sistem e-pravosuđa nije na zavidnom nivou. Mogućnost praćenja toka predmeta elektronskim putem je onemogućena zbog neodgovornog odnosa Ministarstva na odluke Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu prava ličnosti (u dalјem tekstu Poverenik). Naime, kako je na portalu sudova bilo moguće pristupiti prevelikom broju informacija čije objavlјivanje predstavlјa kršenje prava ličnosti, Poverenik je dao nalog da se takvo objavlјivanje koriguje. Kako Ministarstvo to nije učinilo Poverenik je zabranio dalјi rad portala u takvom obliku. Ministarstvo je postupilo tek po ovakvoj zabrani, i naknadno je suzilo obim dostupnosti podataka tako da se ne krše prava ličnosti pa je u zabrana skinuta. Mogućnost elektronskog praćenja toka predmeta predstavlјa važan segment transparentnosti rada celog pravosuđa, a preko takvog sistema stranke mogu posredno pratiti i rad njihovih advokata.

Savet je tokom pribavlјanja informacija za potrebe ovog izveštaja najlošiju saradnju imao sa Ministarstvom i sa Pravosudnom akademijom zbog čega je dolazilo do potreba za pozivanjem na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Da je viša transparentnost u radu VSS i DVT, onda ne bi bilo problema sa medijskim izveštavanjem.

 

 

ZAKLjUČAK

 

U toku prethodne dve godine u odnosu na nezavisnost pravosuđa stanje nije popravlјeno. Naprotiv, stanje je pogoršano jer su uočena veća mešanja izvršne vlasti u rad pravosudnih institucija.

Materijalno stanje u pravosuđu je pogoršano, jer još uvek nadležnosti pravosudne uprave, a naročito finansijske nadležnosti pravosudne uprave nisu prenete na VSS i DVT. Nakon vraćanja sudija i tužilaca evidentan je nedostatak smeštajnog kapaciteta. Problem su i niske zarade zaposlenih u pravosuđu, posebno kada je reč o državnim službenicima.

Pravosudna akademija u toku ove dve godine nije odgovorila svojim zadacima, tako da su napravlјene veoma ozbilјne greške u odnosu na kvalitet početne obuke, jer nije izvršena sveobuhvatna obuka u smislu člana 35 Zakona o Pravosudnoj akademiji. Pre obuke nisu doneta odgovarajuća podzakonska akta kojima je trebalo regulisati pitanje merila i kriterijuma za izbor mentora, kao i članova Komisija, predavača i ostalih lica ovlašćenih za rad sa polaznicima početne obuke, zbog čega postoji velika sumnja u kvalitet izvršene obuke.

VSS i DVT su izvršili mnoge povrede zakona, međutim ni za jednu povredu nisu odgovarali iako nisu valјano sproveli reizbor, nisu blagovremeno doneli pravilnike na osnovu kojih se može kvalitetno oceniti rad sudija i tužilaca, nisu izradili analizu iz koje se mogu uvideti greške, nisu pokazali spremnost da štite nezavisnost i samostalnost sudova i sudija i samostalnost tužilaštva, kao i da kvalitetno ispitaju prethodni rad nosilaca pravosudnih funkcija.

U odnosu na efikasnost ne možemo dati egzaktne podatke jer iste nismo dobili od Ministarstva, VSS i DVT, tako da se u ovom momentu ne može zaklјučiti da li je smanjen broj predmeta, naročito starih, iako iz podataka Društva sudija Srbije proizilazi da je broj predmeta uvećan u odnosu na stanje pre reforme i da je stanje sada gore (preko tri miliona starih predmeta u radu, odnosno predmeta gde postupak traje duže od dve godine).

Savet nije uspeo da od nadležnih institucija dobije uporedne podatke iz kojih bi se utvrdili elementi zašto je sada prema percepciji građana lošija efikasnost nego ranije.

 

 

PREPORUKE

 

- Razrešenje svih članova VSS i DVT iz redova sudija i tužilaca.

- Jačanje nezavisnosti pravosuđa kroz izmenu sastava VSS-a i DVT-a profesionalizacijom odnosno ukidanjem članstva po položaju.

- Izbor članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz redova sudija i tužilaca prepustiti upravo nosiocima tih funkcija, a ne Narodnoj skupštini.

- U što kraćem roku doneti pravilnike o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada nosilaca pravosudnih funkcija i na osnovu tih pravilnika sprovesti pravilnu filtraciju nosilaca pravosudnih funkcija.

- Neophodno je da VSS što pre sprovede izbor kandidata za predsednike sudova.

- U što kraćem roku u celosti preneti nadležnosti pravosudne uprave sa Ministarstva pravde na DVT i VSS.

- Uvesti internu reviziju u pravosuđe.

- Prvi izbor na funkciju sudije i zamenika javnih tužilaca preneti sa parlamenta na VSS i DVT, bez ukidanja probnog perioda.

- Izbor predsednika sudova i javnih tužilaca preneti na VSS i DVT.

- Zakonski urediti kategoriju pravosudnih službenika, koju bi činili sadašnji državni službenici zaposleni u pravosudnim institucijama, a čiji položaj bi se uređivao od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

- Uvećati zarade svim zaposlenim u pravosuđu. Prekinuti sa praksom da državni službenici rade sa prekidima.

- Dopuniti Zakon o uređenju sudova tako da se održavaju redovne zajedničke sednice apelacionih sudova radi ujednačavanja sudske prakse.

- Brisati zakonske odredbe koje omogućavaju upućivanje sudija i tužilaca na rad u zakonodavnim i izvršnim organima.

- Sprovesti adekvatnu analizu potrebnog broja sudija i tužilaca za svaki sud/tužilaštvo pojedinačno.

- Uvesti elektronski sistem dodele svih predmeta u rad sudijama u svim sudovima radi obezbeđenja prava na prirodnog sudiju.

- Donošenje Sudskog poslovnika prebaciti u nadležnost VSS-a.

- Dati mogućnost sudijskim i tužilačkim pomoćnicima sa višegodišnjim iskustvom da polažu završni ispit na Pravosudnoj akademiji bez naknade.

- Obezbediti transparentan i nepristrasan izbor kandidata za početnu obuku na Pravosudnoj akademiji.

- Imeniti propise u smeru potpunog podređivanja Pravosudne akademije DVT-u i VSS-u, u cilјu eliminisanja bilo kakavog učešća Vlade.

- Obezbediti kvalitetan program početne obuke na Pravosudnoj akademiji.

- Obezbediti potpunu transparentnost u radu DVT, VSS.

- Predstavnici izvršne vlasti treba da se uzdrže od davanja izjava i od drugih postupaka kojima se zadire u nezavisnost sudstva.

 

Reforma koja je izvedena bez obezbeđenja kadrovskih i materijalnih resursa, i bez prethodne analize potreba izmene sistemskih zakona o pravosuđu, ne može dovesti do funkcionalnog pravosudnog sistema.

 

 

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

 

• pravosuđe
• korupcija
• savet za borbu protiv korupcije