05.11.2014.
Transparentnost Srbija predstavila je danas nalaze istraživanja o primeni Zakona o javnim preduzećima (2012). Primenom ovog zakona je trebalo da se prekine dugogodišnja praksa korišćenja javnih preduzeća za stranačke potrebe, kroz primenu načela transparentnosti, profesionalizacije i odgovornosti, ali do toga još uvek nije došlo.
Istraživanje TS, sprovedeno na uzroku od 25 republičkih, pokrajinskih i lokalnih javnih preduzeća, pokazalo je da mnoge odredbe Zakona nisu uopšte primenjene, da su nedostaci samih zakonskih rešenja doveli do očekivanih štetnih efekata, ali da ni primena zakonskih novina nije dovela do prekida sa dugogodišnjom lošom praksom.
Tako, iako Zakon jasno propisuje da će se konkursi za direktore u svim javnim preduzećima biti raspisani najkasnije do 30. juna 2013. godine, Vlada Srbije je odlučila da ne raspiše konkurse za izbor direktora pet JP u kojima su direktori imenovani pre stupanja na snagu novog Zakona . Od 13 posmatranih republičkih JP, konkursi su u roku raspisani samo u dva slučaja, a više od godinu dana kasnije , samo jedan konkurs je okončan (EPS), što predstavlja najsnažniji dokaz odsustva političke volje da se izaberu direktori koji bi doprineli profesionalizaciji i departizaciji upravljanja u JP. Dok se čeka okončanje konkursa, javnim preduzećima na republičkom nivou upravljaju vršioci dužnosti direktora koje je postavila Vlada (od kojih je nekima istekao mandat), uz povremene najave političara da će biti zamenjeni (novim vršiocima dužnosti?), u slučaju „lošeg rada“.
U pokrajinskim i lokalnim JP konkursi su, u većini slučajeva, okončani u drugoj polovini 2013, osim u Beogradu, gde su svi konkursi „prethodne vlasti“ bili poništeni i raspisani novi. Da novi zakon nije bitno doprineo depolitizaciji javnih preduzeća ni tamo gde su konkursi sprovedeni pokazuje masovan izbor ranijih vršilaca dužnosti uz jasno identifikovanje njihove partijske pripadnosti u lokalnim medijima.
Članovi nadzornih odbora su, u odsustvu zakonskog roka, imenovani i više od godinu dana nakon početka primene Zakona, ali uz često kršenje pravila o izboru „nezavisnog člana“ NO, i neobična rešenja o imenovanju predstavnika zaposlenih (imenovanje na predlog direktora, kojeg NO treba kasnije da kontroliše) u brojnim slučajevima.
Uočeni su visoki troškovi JP na sponzorstva i donacije kod onih preduzeća koja podržavaju sportske saveze i reprezentacije, višestruko probijanje planiranih izdataka kod JP koje godinama posluju sa gubitkom, kao i nelogične specifikacije u marketinškim ugovorima. U jednom drastičnom slučaju izdaci za sponozorstva lokalnog JP bili su četiri puta veći od dobiti koje je to preduzeće ostvarilo.
U pogledu kontrole rada i odgovornosti JP situacija nije ništa bolja. Tromesečni izveštaji JP se sastoje isključivo od tabelarno prikazanih finansijskih pokazatelja, koji ne omogućavaju donošenje zaključaka o uspešnosti rada menadžmenta i subjektivnoj odgovornosti ili zasluzi za (ne)uspešno poslovanje JP. Čak ni te izveštaje mnoga preduzeća ne objavljuju, pa je nemoguće građanima da ih uporede sa godišnjim programima rada. Istraživanje je pokazalo da postoje ozbiljni problemi, ne samo sa sprovođenjem, nego i sa usvajanjem godišnjih programa rada. Prema trenutnim podacima, od 13 republičkih JP koje su obuhvaćene našim uzorkom, za čak pet Vlada do 10. septembra nije dala saglasnost na programa rada za tekuću, 2014. godinu (trebalo je da to učini u decembru prošle godine).
Podzakonski akt, kojim je Vlada trebalo da uredi stimulacije za menadžment kada javno preduzeće posluje sa pozitivnim poslovnim rezultatima, i da na taj način podstakne profesionalno upravljanje, nije donet ni 21 mesec nakon usvajanja Zakona. S druge strane, zabeležen je jedan slučaj razrešenja direktora zbog utvrđene odgovornosti za loše funkcionisanje preduzeća.
Ni jedno preduzeće iz uzorka nije objavilo sve obavezne dokumente na svom sajtu (godišnji program poslovanja, tromesečne izveštaje o realizaciji, revidirane finansijske godišnje izveštaje sa mišljenjem revizora, sastav i kontakte NO i direktora. Dodatan problem za transparentnost predstavlja to što Vlada Srbije i Vladina konkursna komisija nisu dostavile tražene podatke o konkursima.
Iz svega navedenog može se zaključiti da primena Zakona o javnim preduzećima iz 2012, makar za sada, predstavlja jedan od najkrupnijih primera izneverenih obećanja i očekivanja. Neuspesi antikorupcijskih reformi u ovoj oblasti uzrokovani su nedovoljno dobrim zakonskim rešenjima, ali i time što „politička volja“ (ili njeno odsustvo) i dalje imaju premoć nad vladavinom prava. Transparentnost – Srbija je, na osnovu ovog istraživanja formulisala niz preporuka za promenu propisa i prakse koji su dostavljeni nadležnim ministarstvima i članovima skupštinskih odbora.
Izvor: Transparentnost Srbija
