17.09.2014.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da Srbija budžetski deficit mora da smanji za 1,7, a ne za 1,5 milijardi kakav je plan Ministarstva finansija.
U naredne tri godine uštede bi trebalo da iznose dve milijarde evra, tvrdi Petrović.
On je na okruglom stolu "Rebalans budžeta i akcizna roba", čiji je Tanjug medijski pokrovitelj, rekao da će budžet u celoj 2014. godini iznositi 2,5 milijardi evra ili 8,4 odsto BDP, te da je u to uključeno sve "ispod i iznad crte".
"Ministar finansija Dušan Vujović je sa onih sedam odsto deficita referirao samo ono što je iznad crte, a treba gledati sve ukupno, a to je tih 2,5 milijardi evra", rekao je Petrović.
Taj veliki deficit, prema njegovim rečima, u naredne tri godine mora biti smanjen za 1,7 milijardi evra, upozorio je on i dodao da će se, s obzirom na toda će u naredne tri godine doći do rasta nekih drugih rashoda, kao što su kamate, izdavanje garancija za određena javna preduzeća, pojaviti dodatni rashodi.
Zbog toga bi, istakao je, uštede u naredne tri godine trebalo da iznose dve milijarde evra.
"Cilj je da se u te tri godine stabilizuje odnos javnog duga i BDP-a i da posle toga javni dug počne da opada", rekao je Petrović.
Dug će, dodao je, nastaviti da raste do 2017. godine i doći će na nivo do 80 odsto BDP.
Petrović je rekao da je neophodno smanjiti plate i penzije linearno za 15 odsto, kao i da će te mere sigurno dovesti do blage recesije, ali nikako do ozbiljne.
"Da će neke recesije biti - to je sigurno, ali ne možete da se izlečite a da ne boli", rekao je Petrović i dodao da je smanjenje plata u javnom sektoru i penzija jedina mera koja odmah daje efekat.
Ta mera bi, tvrdi, u samom startu dala kredibilnost vladinom programu fiskalne konsolidacije. U suprotnom Srbija će upasti u još veću krizu javnog duga, koja bi znatno povećala i recesiju, naveo je.
Petrović je rekao i da bi bilo preko potrebno ukinuti subvencije po hektaru koje se trenutno dodeljuju poljoprivrednicima, te da je to uočila još vlada Mirka Cvetkovića, ali da u tom segmentu nije načinjen nikakav pomak.
U sklopu celokupne fiskalne konsolidacije neophodno je, smatra Petrović, ostvariti uštede u javnim i državnim preduzećima, što prvenstveno podrazumeva zaustavljanje gubitaka u Srbijagasu i rešavanje problema sa EPS-om, koji mogu da budu veći nego u Srbijagasu.
Podsetio je da će država ove godine ponovo dati garanciju da se Srbijagas zaduži i rekao da vlada mora da se odluči da li će i ubuduće to nastaviti da radi, jer je u tom slučaju neophodno smanjenje plata u javnom sektoru i penzija od 20 odsto.
Petrović je naveo da je neophodno suzbiti sivu ekonomiju u značajnoj meri i da je procena Fiskalnog saveta da se u tom segmentu može uštedeti 300 do 350 miliona evra u naredne tri godine.
On je rekao i da je neophodno reformisati Poresku upravu i celokupnu reformu javnog sektora.
Smanjenje plata i penzija od 10 odsto nedovoljno
Petrović je izjavio da će se najavljeno smanjenje penzija i plata od 10 odsto u javnom sektoru za godinu dana pokazati kao nedovoljno u smislu ušteda u budžetu, ocenivši da će zbog toga morati da se poveća stopa poreza na dodatu vrednost (PDV).
Komentarišući najave ministra finansija Dušana Vujovića, da će smanjenje plata i penzija iznositi maksimalno 10 odsto, Petrović je rekao da je iz "ministrove izjave shvatio da on velike nade polaže u to da će nedostajuće sredstva u budžetu pokriti značajnim obuhvatom "sive" ekonomije".
"Istorija i mere koje su do sada preduzete ne daju za pravo da verujemo da će to da se desi. Upravo pre godinu dana je postojalo slično obećanje da će obuhvat "sive" ekonomije pokriti tu rupu. Sada zapravo vidimo da posle godinu dana ništa od toga nema", rekao je Petrović.
Fiskalni savet je krajnje skeptičan da takav scenario može da se desi, rekao je Petrović i dodao da ukoliko ova vlada uspe da pokrije nedostajuće prihode u budžetu uvođenjem "sive" ekonomije u legalne tokove i tako izbegne povećanje stope PDV-a, onda će Fiskalni savet to pozdraviti.
Navodeći primer da se ne oporezuju penzije ispod 25.000 dinara i plate do 35.000 dinara mesečno, a sve preko toga da se oporezuje po stopi od 20 odsto, Petrović je rekao da bi se na taj način skupilo oko 250 do 300 miliona evra budžetskih prihoda godišnje, što je nedovoljno.
"To bi bilo upravo onoliko koliki je bio onaj paket iz oktobra (2013. godine), a to je bilo povećanje stope PDV-a sa osam na 10 odsto i uvođenje solidarnog poreza i vidite kako se to istopilo za godinu dana", podsetio je Petrović.
Odgovarajući na pitanje da li je Srbija u krizi javnog duga, zbog njegovog rasta preko 70 odsto BDP-a i da li su javne finansije pred kolapsom, Petrović je rekao da nismo u takvoj situaciji zbog toga što smo dobili kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata (od najavljenih tri milijarde dolara, uplaćeno milijardu dolara), koji će, prema rečima ministra Vujovića, obezbediti finansiranje države do proleća naredne godine.
Smanjenje rashoda u budžetu, kupiće vreme ovoj vladi za najmanje sledećih godinu dana, rekao je predsednik Fiskalnog saveta.
Izvor: Tanjug
