09.08.2014.
Drugi kvartal 2014. nije doneo očekivane efekte poboljšanja uslova za poslovanje u Srbiji, jer započete reforme nisu okončane, zaključak je drugog kvartalnog izveštaja o statusu reformi u Srbiji koji je objavila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Kako se ističe u izveštaju, najviše sluha za neophodnost sprovođenja suštinskih reformi pokazalo je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, izlazeći u susret ključnim predlozima privrede za reformu radnog zakonodavstva.
Suprotno tome, kako se dodaje, Ministartsvo finansija zapostavlja sistemske reforme, koje rezultate donose na srednji i dugi rok, posvećujući se palijativnim merama, čiji je cilj ubrzana naplata poreza, kazni i svega ostalog čime se puni budžet RS.
NALED je skrenuo pažnju da se palijativne mere prema registrovanim privrednim subjektima moraju primenjivati veoma oprezno, jer se njima, kako se navodi, može dotući već posustala privreda koja posluje u legalnim tokovima i destimulisati prebacivanje u legalne tokove privrede koja sada posluje u sivoj ili crnoj zoni ekonomije.
Podsećamo na surove zakonitosti Laferove krive koje dovode do toga da previsoko odmerene poreske stope dovode do umanjenja poreskih prihoda, navodi se u zaljučku izveštaja.
Ista zakonitost u naplati, kako se dođe, važi i slučaju propisivanja neumereno visokih taksi i naknada, kao i u slučaju postojanja brojnih parafiskalnih nameta i neprimereno visokih kazni.
NALED je pohvalio pokušaje Vlade Srbije da stimulacijama privuče nove investicije, ali je istakao da je loša poruka za potencijalne ozbiljne investitore to što se, kako se navodi, prema postojećim investitorima odnosi kao prema neželjenoj deci.
"To je loša poruka za potencijalne ozbiljne investitore, kojima početne stimulacije ne mogu nadomestiti nedostatak pravne sigurnosti, na koju ukazuje često pribegavanje palijativnim merama, sličnim onim koje donose pomenute izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji", navodi se u zaključku.
NALED je istakao i da pored evidentne preglomaznosti javnog sektora, primetan nedostatak stručnog kadra u tim strukturama, objašnjavajući to kvalitetom propisa koji se u ministarstvima proizvode.
Kao preporuke za naredno tromesečje, NALED je apostrofirao usvajanje Zakona o inspekcijskom nadzoru, uspostavljanje zajedničke elektronske baze podataka inspekcijskog nadzora i koordinaciju među svim inspekcijama, početak borbe protiv sive ekonomije i nelegalne trgovine pojačavanjem nadzora i sistemskim izmenama propisa...
Predlaže se i uspostavljanje objedinjenog i centralizovanog sistema praćenja postupaka izdavanja građevinskih dozvola, preispitivanje mogućnosti uspostavljanja elektronskog i javno dostupnog Registra “nameta”, da se, gde god je to moguće, uvede princip da „ćutanje administracije znači odobravanje“, jer on, kako se ističe, smanjuje birokratiju i korupciju.
Izvor: Tanjug
