31.07.2014.
Srbiji je potrebno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru od 15 odsto u rebalansu budžeta, jer su te uštede ključne za uspeh fiskalne konsolidacije.
To navodi Fiskalni savet, uz objašnjenje da će smanjenje plata i penzija doneti 800 miliona evra uštede i da je to jedina mera koja će pune efekte imati već 2015. godine.
Prema mišljenju članova Fiskalnog saveta, opasnost od izbijanja krize javnog duga nalaže neodložno sprovođenje fiskalne konsolidacije i Vlada Srbije više nema mnogo izbora, niti mogućnost daljeg odlaganja.
Javni dug na kraju juna dostigao je 21,2 milijarde evra, odnosno 66 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a do kraja godine bi mogao da dostigne 73 odsto BDP, što je, kako su ocenili, zabrinjavajući nivo.
Dodali su da je javni dug Srbije od početka 2009. godine do kraja 2013. porastao za oko 12 milijardi evra, osnosno za oko 35 odsto BDP, što ukazuje na neodrživost domaćih finansija.
Prema oceni Fiskalnog saveta, sve to nameće potrebu oštre fiskalne konsolidacije, odnosno smanjenja deficita budžeta, koji bi u 2017. godini trebao da bude ispod tri odsto BDP, uz zaustavljanje rasta javnog duga.
Deficit budžeta Srbije u 2014. godini iznosiće više od 2,6 milijardi evra, odnosno 8,3 odsto BDP, što će, kako je Fiskalni savet ocenio, biti najveći deficit u Evropi, izuzev možda Ukrajine, što je dobar pokazatelj neodrživosti fiskalne pozicije u kojoj se Srbija trenutno nalazi.
Fiskalni savet je dodao da fiskalna konsolidacija mora da počiva na dovođenju u red javnih i državnih preduzeća, smanjenju izdvajanja za penzije i plate i strukturnim reformama.
Nema više mnogo izbora
Do 2017. godine potrebno je uštedeti skoro dve milijarde evra, da bi se fiskalni deficit smanjio sa sadašnjih 8,3 odsto BDP na ispod tri odsto BDP, ocenjuje Fiskalni savet Srbije.
U rezimeu u koji su novinari imali uvid pre konferencije u Narodnoj banci Srbije, navodi se da će deficit u 2014. iznositi više od 2,6 milijardi evra, što je 8,3 odsto BDP, čime je probijen plan, pošto će prihodi podbaciti za oko 50 milijardi dinara, a na rashodima mogu da se ostvare uštede od oko 30 milijardi dinara.
Sa ovakvim stanjem javnih finansija, Srbija mora svake godine da se zaduži oko pet milijardi evra, kako bi finansirala deficit i isplatila dospeli dug, a te obaveze iz godine u godinu rastu, navodi savet.
Strukturne reforme bi kroz nekoliko godina, ako se počnu odmah, donele oko 700 miliona evra uštede godišnje.
U rezimeu se upozorava da postoji opasnost od izbijanja krize javnog duga, što nalaže nedoložno sprovođenje fiskalne konsolidacije.
"Vlada više nema mnogo izbora, niti mogućnost daljeg odlaganja", navodi se u rezimeu Fiskalnog saveta.
"EPS bi pojeo Telekom za godinu"
Srbijagas duguje 1,2 milijarde evra, što znači da to javno preduzeće za četiri do pet godina "pojede" jedan Telekom, kaže Pavle Petrović.
Petrović, koji je predsednik Fiskalnog saveta je ukazao i da je EPS u tom smislu "Srbijagas u nastajanju".
Petrović je na predstavljanju novog izveštaja Fiskalnog saveta rekao da se gubici Srbijagasa ne zaustavljaju iako je vlada prošle godine navela da neće pokrivati gubitke tog preduzeća.
"Onda je država ipak u oktobru 2013. dala garancije za Srbijagas jer, ako nema garancija za kredite, ne bi bilo ni gasa za tu grejnu sezonu", rekao je Petrović i naglasio da će država morati da pokrije još 150 miliona evra tom preduzeću za sledeću grejnu sezonu.
Petrović je rekao da to nije pravolinijski problem jer i Srbijagas ima nenaplaćena potraživanja od Azotare, Petrohemije, Metalsko-sirćetnog kompleksa, Toplana.
On je rekao da uz te objektivne probleme sigurno postoje i neracionalnosti u samom Srbijagasu.
Petrović je ukazao da je opasno to što Elektroprivreda Srbije "liči na Srbijagas u nastajanju".
On je naveo da EPS ima problem viška zaposlenih, slabe naplate, visokih cena.
"Razlika je u tome što EPS mnogo veći od Srbijagasa i on bi za godinu dana mogao da napravi gubitak za koji je Srbijagasu bilo potrebno četiri do pet godina", rekao je Petrović.
Ako se to desi, upozorio je, nema tih ušteda koje bi mogle da finansiraju budžetski deficit.
On je naveo da problem postoji i u Železnicama Srbije, ukazavši da u tom javnom preduzeću i u EPS-u radi četvrtina ukupno zaposlenih u javnom sektoru.
"I tu se ništa ne dešava u poslednjih petnaest godina, a morao bi da se napravi zaokret", rekao je Petrović.
Izvor: Beta, Tanjug, B92
