30.07.2014.
Više od 65 odsto radnog zakonodavstva u Srbiji je usklađeno sa propisima i zakonodavstvom EU, izjavio je pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić.
Lazić očekuje da bi do kraja 2016. godine oblast rada u potpunosti mogla da bude usaglašena sa evropskim propisima.
Lazić je, na stručnom skupu "Sprovođenje novina iz Zakona o radu u cilju unapređenja sistema radnih odnosa i poslovanja", podsetio da su danas na snagu stupile izmene i dopune Zakona o radu na čemu Radna grupa radi već dve godine.
Prema njegovim rečima, izmene i dopune bi trebalo da doprinesu smanjenju rada "na crno", a date su i veće nadležnosti inspekciji rada kako bi se takav rad sveo na najmanju moguću meru, da bi privreda mogla da funkcioniše, i da bi se omogućio bolji pravni okvir za zapošljavanje i zaštitila prava zaposlenih.
Lazić je podsetio da je Zakon o radu u manjem obimu od 2005. menjan tri puta, a da su poslednje izmene, koje su se odnose na zaštitu trudnica i porodilja, bile prošle godine.
Kako je rekao, bilo je potrebno usaglašavanje Zakona o radu sa međunarodnim standardima, direktivama EU i konvencijama. "To je naša obaveza do kraja 2018. godine, s tim da smo na ovaj način preko 65 odsto uskladili sa zakonodavstvom Evropske unije i nadamo se da ćemo do kraja 2016. a pre roka koji nam je postavljen uspeti da u potpunosti da uskladimo naš rad sa propisima unije", rekao je Lazić.
Lazić je takođe kazao da će se tokom primene novog Zakona o radu videti da li su određena izmenjena rešenja dobra u praksi.
Kao glavne izmene naveo je rad na određeno vreme koji sada može trajati najduže dve godine, dodavši da su mnogi poslodavci u praksi u nedogled radnicima produžavali ugovore na određeno i da je to bilo pravilo a ne izuzetak.
Predviđeni su i izuzeci kod rada na određeno, i to u slučajevima kada je u pitanju rad na projektu, zatim radi zamene odustnog zaposlenog, odnosno do njegovog povratka na posao, takođe i kod novoosnovanog poslodavca gde može trajati i tri godine, kao i kod nezaposlenih kojima je ostalo pet godina radnog staža do penzije, i kada su u pitanju strani državljani čiji rad može trajati do isteka radne dozvole.
Izmenama je, kako je podsetio, predviđen drugačiji način obračuna otpremnina, fleksibilniji odnosi između zaposlenog i poslodavca, odnosno smanjene su administrativne procedure koje uređuju radni odnos, kao i obuka inspektora rada koji kako bi se upoznali sa tačnim ovlašćenjima.
Lazić se osvrnuo i na novi Zakon o PIO, ukazujući da je ključna izmena podizanje starosne granice za odlazak žena u penziju sa 60 na 65 godina, i to postepeno, počev od 1. januara 2015. godine.
U prevremenu penziju se, kako je rekao, prema izmenama zakona može otići sa najmanje 40 godina radnog staža i 60 godina života. Predviđeno je i uvođenje penala za prevremeno penzionisanje, pri čemu se iznos prevremene starosne penzije umanjuje najviše do 20,4 odsto, što znači 0, 34 za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.
Uvedena je i odredba o posebnom radnom stažu od šest meseci za ženu koja rodi jedno dete, a 12 meseci ako rodi dvoje dece, koja stupa na snagu od 2032. godine.
Na istom skupu, šef Odseka za unapređenje oblasti rada, Snežana Bogdanović pojasnila je da, prema novoj odrebi Zakona o radu, poslodavac ne može doneti Pravilnik o radu ako se nije odazvao pozivu sinidikata da učestvuje u pregovorima i da postoji obaveza dostavljanja pravilnika reprezentativnom sindikatu. Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 ili manje zaposlenih. Kada je u pitanju rad van prostorija poslodavca, Bogdanović je objasnila da se uvodi mogućnost rada od kuće, odnosno rad na daljinu, kao jedan od fleksibilnih oblika rada. Osnovna zarada takvih zaposlenih ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade na istim poslovima u prostorijama poslodavca, a takodje imaju jednaka prava na odmore i druga odusustva sa posla.
Izvor: Tanjug
