29.07.2014.
Izmenjeni Zakon o radu i izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju danas stupaju na snagu.
Izmenjeni Zakon o radu, jedan je od prva dva reformska zakona koji će omogući veću zaposlenost, nove investicije, smanjenje sive ekonomije, a prvi pozitivni efekti, prema najavama nadležnih, mogli bi da budu vidljivi već naredne godine.
To praktično znači da već od danas poslodavci u Srbiji moraju postupati po novom zakonu, čija dodatna usklađivanja sa standardima Evropske unije se, prema najavama resornog ministra Aleksandra Vulina, mogu očekivati u septembru.
Vulin je, naime, neposredno nakon usvajanja izmenjenog Zakona o radu rekao da Srbija ima razloga da bude zadovoljna, jer će se njime pomoći tržištu rada da se razvije, radniku da sačuva svoj posao, a poslodavcu da unapredi svoj posao i zaradi.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je rekao da je novi zakon bolji od aktuelnog, te da će građani to moći da osete po broju zaposlenih i po uređenijem tržištu rada.
Novi Zakon o radu je veoma sličan zakonima koji su već na snazi u bivšim jugoslovenskim republikama - Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, a eksperti za radno pravo ukazuju da tako jedinstvena regulativa ima za cilj pre sega privlačenje stranih investitora i lakše poslovanje.
Inače, glavne izmene, koje ovaj zakon donosi tiču se pre svega načina obračuna otpremnina, preciziranje uslova pod kojima je moguće dati otkaz, detaljnije regulisanje zakonskih posledica otpuštanja, zaštite materinstva i osoba sa invaliditetom, kao i inspekcijskog nadzora.
Izmene i dopune Zakona o radu usvojene su u parlamentu 18. jula, i kako je tada predočeno, one bi trebalo da doprinesu sprovođenju mera fiskalne politike u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenju "rada na crno" i povećanju zaposlenosti.
Novim zakonskim rešenjima smanjuju se nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose obezbeđivanju i zaštiti prava zaposlenih, a predstavljaju znatan trošak za poslodavce.
Jedan od ciljeva tih izmena i dopuna je obezbeđivanje pravnog okvira za podsticanje zapošljavanja, a posebna pažnja posvećena je teže zapošljivim kategorijama nezaposlenih.
Zakon, pored ostalog, predviđa pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža.
To znači da će u obračunskom listiću svakom radniku koji tek stupi na posao bez obzira na to koliko staža mu je upisano u knjižici, u toj rubrici stajati nula dinara.
Naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak je minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca, a pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju neće više biti tri, već dve prosečne plate zaposlenog.
Izmene Zakona predviđaju i pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i naknadu za smenski rad, radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni će dobiti posle mesec dana neprekidnog rada, a ne kao do sada posle šest meseci.
Pravo na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor zaposleni gubi, izuzev ako dobije otkaz. U tom slučaju zaposleni ima pravo da, ako nije koristio ceo ili deo godišnjeg odmora, dobije novčanu naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad srazmerno neiskorišćenim danima odmora.
Novi zakon predviđa smanjenje broja dana plaćenog odsustva sa sedam na pet za venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice, dok će za dobrovoljno davanje krvi zaposleni ubuduće dobiti dva slobodna dana.
Kada je reč o novčanim kaznama, od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniće se poslodavac koji nije zaključio ugovor o radu, nije isplatio zaradu, nije dostavio obračun zarade, zbog nepostojanje programa rešavanja viška zaposlenih, zbog sprečavanja inspektora rada u obavljanju nadzora, nepostupanja po rešenju inspektorata.
Takođe, sa 100.000 dinara biće kažnjen ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dana i nedelje, ne odobri korišćenje plaćenog odsustva, uskrati pravo na otpremninu i otkazni rok, ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu...
U isplatu otpremnine ući će samo godine provedene kod poslednjeg poslodavca, a glavni cilj te izmene je da se spreče zloupotrebe koje su se dešavale u praksi, odnosno da se više puta isplaćuje otpremnina istom zaposlenom za ceo radni vek, ukazali su nadležni.
Kada poslodavac ne isplaćuje radniku platu, predviđeno je da zaposleni u izvršnom postupku bez vođenja sudskog spora reši taj problem.
Poslodavac može da otakže ugovor o radu zaposlenom u skladu sa njegovom radnom sposobnošću, odnosno za nepoštovanje radne discipline i povrede radne obaveze, zatim zbog ponašanja zaposlenog i potreba firme.
Prethodni Zakon o radu u Srbiji stupio je na snagu 2005. godine, a u određenim segmentima je menjan 2005, 2009. i 2013. godine.
Na snagu stupa deo izmenjenog zakona o PIO
Izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji predviđa postupno povećanje starosne granice za odlazak žena u penziju, stupaju na snagu danas a primena te odredbe počeće od 1. januara naredne godine.
Od danas će se, naime, primenjivati samo odredba koja se odnosi na broj članova Upravnog odbora, a predviđeno je da Upravni odbor PIO fonda umesto 21 ubuduće ima sedam clanova, dok se nadzorni odbor ukida.
Od sedam članova Upravnog odbora četiri će biti predstavnici države, a po jedan predstavnik sindikata, poslodavaca i udruženja penzionera.
Ostale odredbe primenjivaće se od 1. januara 2015. godine, dok će se odredbe koje se odnose na dodatni radni staž za majke primenjivati od 1. januara 2032. godine.
Starosna granica za odlazak žena u penziju biće povećavana postupno za po šest meseci, počev od januara 2015. pa sve do 2032, kada će žene u penziju odlaziti sa navršenih 65. godina i biće izjednačene sa muškarcima.
Minimalan staž za odlazak u penziju je 15 godina.
Izmenama zakona o PIO uvodi se pravo na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice, što na godišnjem nivou iznosi 4,08 odsto.
Penzija po tom osnovu može da se umanji maksimalno 20,4 odsto.
Prevremenu starosnu penziju mogu da koriste svi koji imaju 40 godina staža. Od 2023. u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60 godina, a žene sa 59,6 godina.
Izmene Zakona su predvidele i da žena koja je rodila jedno dete po tom osnovu ima pravo na dodatnih šest meseci staža, ona sa dvoje dece na godinu, a žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na dodatni staž od dve godine.
Takođe, preciznije se definišu određene kategorije osiguranika gde se zahteva da zaposleni rade na poslovima na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje, odnosno poslovima na kojima je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života, ili zbog prirode i težine posla fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje.
Preciznije se definiše i isključivanje iz beneficiranog staža zaposlenih na administrativno-tehničkim radnim mestima, odnosno poslovima.
Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji se zasniva na tekućem finansiranju penzija, što znači da svi koji rade i ostvaruju prihod po principu obaveznosti i kroz doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje izdvajaju sredstva za finansiranje penzija.
Taj sistem je nastao od 1945. do 1970. godine, kada je starosna struktura bila povoljna, stanovništvo mlado, pa je bilo relativno mnogo zaposlenih i relativno malo korisnika prava, piše u obrazloženju za donošenje izmena Zakona.
Izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju usvojene su 18. jula, zbog potrebe daljeg sprovođenja reforme sistema PIO, koje su započete 2002. godine, a počinju da se primenjuju u januaru 2015. godine.
Izvor: Tanjug
