03.07.2014.
Vlasnika male grafičke firme iz Novog Sada, Stanka Krstina, muka je naterala da od svog slučaja napravi strip kako se reketiraju male (a i velike) firme u Srbiji, i da ga donese pred Agenciju za borbu protiv korupcije.
Stanko Krstin, vlasnik male grafičke novosadske firme Pre-print, rešio je da se "stripom o korupciji" obrati javnosti pošto nije mogao " crno na belo" da se već šest godina razreši na sudu i van njega sa ekološkim inspektorima, novosadskim javnim tužiocem i "nezadovoljnim građanima".
Sa svojim stripom, i parolom "Privrednici, platite reket da ne prođete kao ja" našao se pred Agencijom za borbu protiv korupcije pokušavajući da tako dođe do "termina za razgovor", jer ga je posebno zabolelo što je jedan od inspektora sa kojma se "sudi" dobio status uzbunjivača.
Njegova muka počinje 2008. godine kada je inspektor Ministarstva za zaštitu životne sredine ušao u firmu i naložio merenje.
"Naloženo mi je da uradim analizu za materiju s kojom ne radim, a koja po našim propisima ni nema referentne vrednosti već se koriste standardi američke EPA. Uz to, analizu može da uradi samo jedna firma u zemlji i sve to bi me koštalo više od 10.000 evra", kaže Krstin.
Kako je Krstin uradio standarno merenje, ali ne u preporučenoj firmi u Zrenjaninu i ne za materije sa kojima ni ne posluje u svojoj delatnosti, usledila je zabrana rada 2009. godine.
Zabrana je oborena početkom 2010. godine ali se tu slučaj nije završio. Na scenu stupa gradski inspektor u Novom Sadu i stavlja novu zabranu u aprilu 2010. godine, koja je takođe oborena jula iste godine.
U igru se uključuju i "zabrinuti građani". Sledi niz od više desetina tužbi, prekršajne prijave čak i jedna krivična, na koju je usledila i kontratužba Krstina. Od svih tih procesa završeno je na sudu tek nekoliko – odbačna je prekršajna prijava protiv Krstina da je nastavio rad u toku zabrane, a "pobedio" je i u jednoj građanskoj parnici u kojoj je tužena firma.
"Sve zabrane su pale u vodu, imam rešenja od tri ministra u nizu koji su bili nadležni za ekologiju da ne radim sa opasnim materijama, ali ne vredi. Došlo je dotle da imam po šest odlazaka na sud u samo jednom mesecu. Još malo pa neću moći da se bavim svojim poslom, samo ću se suditi", kaže Krstin.
Kako su krivične prijave za reketiranje odbačene početkom ove godine u Javnom tužilaštvu u Novom Sadu "zbog nepostojanja elemenata krivičnog dela", Stanku je ostalo samo da napravi strip i sa njim i malom protestnom parolom pojavi se pred Agencijom za borbu protiv korupcije.
Tako je prethodnih dana uspeo da izdejstvuje sastanak ne bi li objasnio svoj slučaj i na ovoj adresi nakon što se od 2009. godine , kaže, obratio svima drugima: od predsednika Republike i republičke i pokrajinske vlade, preko nadležnih ministarstava u Republici i sekretarijata u Pokrajini i gradu Novom Sadu, do Zaštitnika građana.
U svom stripu, sa kojim je ovih dana stigao i pred vrata Agencije za borbu protiv korupcije, Krstin je "u slici i reči" objasnio četiri načina reketiranja malih firmi u Srbiji.
Sva četiri načina Krstin je krstio imenom i, kaže, iskusio na svojoj koži. Doživeo je sve, od kako strip kaže danas već prevaziđene stare šeme "oči u oči", preko "direktnog" i "sofisticiranog" usmeravanja do "specijale".
"Direktno među oči" pun je Krstinov naziv onoga što svi znamo – mito da se nešto uradi, ili u slučaju inspekcija ne uradi, traži se nasamo, bez svekoda koji bi to mogao da potvrdi. Ova šema je "zastarela" jer su prestupnici suviše puta do sada hapšeni zbog primanja obeleženih novčanica, snimaka i sl.
Šema "direktno usmeravanje" suptilnija je metoda od drskog uzimanja danka. Inspektor u firmi pronalazi neke manje nepravilnosti: tipa nisu urađene studije i kontrole po novoizmenjenim propisima...
Kako je, piše u stripu, "inspektor dobronameran čovek" on neće pisati kaznu već će čak pomoći preduzetniku time što "zna čoveka" i ovlašćenu firmu gde se to "vrlo dobro radi", čak firmu koju kontroliše preporučuje za nižu cenu. Naravno, ispostavi se da je ta cena višestruko veća od one kod konkurencije ali "ko te pita". Kako i gde taj netržišni višak završava na nekom sudu u Srbiji teško da će se dokazati.
"Sofisticirano usmeravanje" je unapređena prethodna šema. Da ne bi bilo sumnjivo što se firma usmerava na merenja čak u drugi grad inspektor će, recimo, tražiti analizu na određenu materiju. I , gle slučaja, to može da uradi samo određena "laboratorija".
Prve tri šeme su, može se reći, standardne i mogu se primeniti na bilo šta čime se neko malo preduzeće bavi. Za posebne slučajeve i određene delatnosti u obzir dolazi i "specijala".
Naime, ako se firma bavi nečim što bi moglo da ugrožava građane i okolinu (otrovne hemijske materije, buka, prašina i prljavština, smrad...) u igru reketa se može uključiti i "zabrinuti građanin".
"Zabrinuti građanin" podnosi niz prijava ili tuži firmu sudu, tražeći odštetu. Ponovo gle čuda, u njegovu korist svedoči pomenuti inspektor. Ova igra se može odrigrati i obrnuto – inspektor podnosi prijave, a građanin svedoči, već prema prilici. Da li bi odšteta dobijena "zajedničkim snagama" kasnije bila i podeljana na ravne časti, opet je teško reći.
Agencija nema termine za snimanje
Na zahtev Krstina da u Agenciju za borbu protiv korupcije dođe sa snimateljskom ekipom i porazgovara kako je i zašto došlo do toga da jedan od inspektora bude zaštićen uzbunjivač iz Agencije su odgovorili da je sezona godišnjih odmora i da pitanja pošalje elektronskom poštom.
Izvor: Mondo
Foto: Mondo/Georgi Mitev
