15.06.2014.
Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada, kaže da još nema konkretnih rešenja za izmene penzijskog zakona
Većini žena koje su pred penzijom, i koje su se pomirile s tim da bi u penziju od 1. januara naredne godine mogle da idu još starije nego sada, s 63 godine, možda se i osmehne sreća da se aktuelni penzijski zakon ne izmeni na njihovu štetu. To bi značilo da bi pomenutog datuma u penziju odlazile kao i do sada sa 60 godina, a do tada i ranije.
Upitan da li će od 1. januara 2015. doći do pooštravanja uslova za odlazak u penziju, kako se to mesecima najavljivalo, Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada za penzija, kaže da je još uvek rano govoriti o konkretnim rešenjima, jer se analiziraju različite opcije.
"Neophodno je pažljivo izmeriti sve predloge, njihove posledice i ekonomske efekte i opredeliti se za opciju koja je prilagođena našem društvu. Jedan od pravaca reformi je upravo prilagođavanje sistema demografskim promenama (produžavanju životnog veka i starenju stanovništva), koje uzrokuju povećanje broja penzionera i produženje perioda tokom koga se prima penzija", kaže on.
Prilagođavanje sistema ovim promenama se pre svega sprovodi kroz pooštravanje uslova za penzionisanje, odnosno podizanje starosne granice. Iako je ova mera nepopularna, aktuelna je u većini evropskih zemalja, jer se suočavaju sa sličnim izazovima.
Na pitanje da li očekuje da će se penzije sa sledećim redovnim usklađivanjem od 1. oktobra smanjiti, kako je to prvobitno rekao i ministar finansija Lazar Krstić, Milošević veruje da će vlada, imajući u vidu da su penzije relativno niske i da oko 915.000 penzionera (što je 53 odsto ukupnog broja), prima penziju do 24.000 dinara, preduzeti sve kako bi izbegla ovu meru.
"U svakom slučaju o ovome se još nije razmatralo na vladi", kaže on.
S obzirom na to da sa rastom troškova života penzije sve više gube na realnoj vrednosti i da je njihovo učešće u prosečnoj zaradi sada na oko 55 odsto, a da MMF insistira na 43,3 odsto učešća u prosečnim platama, Milošević kaže, da će i dalje učešće penzija u zaradama zavisti od ekonomske situacije. Do pre tri godine penzije su se vanredno usklađivale svaki put kada padnu ispod 60 odsto.
"Nažalost, u uslovima niskog rasta BDP i zaposlenosti, visokog budžetskog deficita i manjka para u kasi PIO fonda koji se pokriva dotacijama iz budžeta, da bi se penzije redovno isplaćivale, taj predlog (da učestvuju s 60 odsto u prosečnoj zaradi) u ovom momentu nije realan", objašnjava sagovornik "Politike".
Penzije će rasti kao i zarade u javnom sektoru, u skladu sa mogućnostima budžeta i ekonomskom situacijom u državi. Poboljšanjem ekonomske situacije u zemlji stvoriće se i uslovi za popravljanje ekonomskog položaja penzionera, dodaje Milošević.
On objašnjava da nijedan penzijski sistem ne može da funkcioniše u slaboj ekonomiji, te je podizanje nivoa zaposlenosti ključna mera u cilju prevazilaženja deficita u kasi PIO fonda.
Sve razvojne mere koje vlada planira da sprovede trebalo bi neposredno da se odraze na poboljšanje odnosa broja zaposlenih i broja penzionera, kao i na rast prihoda fonda.
S obzirom na to kakav je aktuelni deficit u Fondu PIO i potrebu da se preduzmu mere za smanjenje tog deficita, neophodno je sagledati imovinu fonda, način i troškove njenog korišćenja, zaključuje Milošević.
Izvor: Politika, B92
