28.05.2014.
Najavljene relativno visoke poreske olakšice za novo zapošljavanje neće znatnije uticati na rast zaposlenosti, kaže ekonomista Milojko Arsić.
Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže da su ovakve mere bile popularne u svetu i pre nekoliko decenija, ali se nisu pokazale delotvorne, pa je većina zemalja odustala od primene ove vrste podsticaja.
"Naše fiskalno opterećenje rada je visoko za zemlju na našem nivou razvijenosti, ali to je karakteristika skoro svih bivših socijalističkih zemlja u Evropi. Paradoksalno je da znatno niže opterećenje rada imaju Bugarska i Rumunija, a to su zemlje u kojim je siva ekonomija čak veća nego u Srbiji", objašnjava Arsić.
Mada privrednici, naročito oni koji rade u radno intenzivnim delatnostima, kao što je tekstilna industrija, traže niže poreze na rad, visina poreza nije ključna prepreka za poslovanje, već visoki makroekonomski rizici, loša saobraćajna infrastruktura i ne baš povoljno međunarodno okruženje, objašnjava Arsić.
Milan Knežević, predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća i vlasnik modne konfekcije „Modus”, kaže da neko ko do sada nije ništa plaćao državi, jer nije morao, neće ni ubuduće plaćati ni 30 odsto. Pitanje je, kaže, zašto država to dozvoljava.
"Nažalost, privrednici koji su poslovali legalno plaćaće deo doprinosa onima koji su i do sada radili nelegalno. Treba podsticati i subvencionisati one koji rade dobro i legalno, a ne one koji posluju nezakonito", kaže ovaj privrednik.
Predložene izmene Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje predviđaju povećanje penzijskih doprinosa sa 24 na 26 odsto i smanjenje stope doprinosa za zdravstvo sa 12,3 na 10,3 odsto.
I Arsić i Knežević smatraju da predložena preraspodela dela doprinosa sa zdravstvenog na penziono osiguranje nije nikakva reforma poslovnog ambijenta i da ne smanjuje rizik i troškove poslovanja.
"Privremene poreske olakšice, sa stanovništva sive ekonomije, u određenoj meri bi se mogle opravdati samo ako predstavljaju uvod u oštru, neselektivnu i trajnu borbu države na suzbijanju rada na crno. Otvaranje mogućnosti da se pod povoljnim uslovima legalizuje rad na crno moglo bi da posluži vladi kao opravdanje za primenu oštrih kazni prema poslodavcima koji i dalje nastave da zapošljavaju radnike na crno. Međutim, privremene poreske olakšice otvaraju i mogućnosti za različite vrste prevara od strane poreskih obveznika", kaže Arsić.
Izvor: Politika, B92
