21.05.2014.
Broj zaposlenih u javnom sektoru koji je krajem 2013. utvrđen na 780.000 je stabilan i čak se smanjuje od uvođenja zabrane zapošljavanja, kaže Lazar Krstić.
"Bitno je jedno pojašnjenje: registar nije 'otkrio' nove radnike koji ranije nisu postojali. To su isti ljudi u državnoj službi, lokalnim organima vlasti i javnim preduzećima koji su i ranije postojali i primali platu, a mi smo ih samo sad popisali", rekao je ministar finansija Lazar Krstić u intervjuu za 100. broj ekonomskog mesečnika Biznis Magazin.
Kako je naveo, registar zaposlenih u javnom sektoru će mnogo pomoći Ministarstvu finansija u pravljenju budućih budžeta, jer će moći preciznije da se planiraju rashodi za zaposlene kod svih organa, ali i da se kontroliše zapošljavanje i isplata plata.
"U tome će nam, pored registra, pomoći i objedinjena naplata svih poreza po odbitku koja je uvedena od marta ove godine", rekao je srpski ministar finasija Lazar Krstić.
Ministar finansija je izjavio da se procenjuje da zbog sive ekonomije država ostaje uskraćena za 1,5 do dve milijarde evra prihoda godišnje. On je rekao da nije realno očekivati da se iznos koji se gubi zbog sive ekonomije u potpunosti naplati čak ni u dužem roku, jer ni najrazvijenije zemlje sveta nisu svele sivu ekonomiju na nula odsto.
"Realan cilj je da se naplati dodatnih 500 do 700 miliona evra u srednjem roku, odnosno da se naplati oko 100 miliona evra već ove godine", rekao je Krstić.
Prema njegovim rečima, neophodno je da država radi na unapređenju Poreske uprave kao glavne institucije u borbi protiv sive ekonomije i na uspostavljanju boljeg sistema i načina organizovanja državnih organa, jer jedino tako siva ekonomija može trajno da se smanji.
Srpski ministar finansija je ocenio da će nova mera Vlade Srbije o poreskim olakšicama poslodavcima za novozaposlene pomoći da se veći broj ljudi iz sive zone prebaci u legalne tokove, jer će prijavljivanje novih radnika biti znatno jeftinije za poslodavce.
"S jedne strane će se obezbediti podsticaji, ali će s druge strane država da pojača kontrolu neprijavljenih radnika. Ova mera će imati efekat i na veći broj novih radnih mesta, jer će poslodavci snositi manji trošak za otvaranje novog radnog mesta", rekao je Krstić.
Programski budžet od 2015.
Srbija će od 2015. preći na programski budžet i već su u toku tehničke pripreme s budžetskim korisnicima, izjavio je Krstić i precizirao da će se s pripremama budžeta za narednu godinu početi odmah po završetku rebalansa budžeta za ovu godinu, koji je planiran za jul.
"Programsko budžetiranje je na nivou države ozbiljan i složen projekat od kojeg ne očekujemo prevelike rezultate u prve dve godine. Međutim, na duže staze, budžetiranje u kome vi svaku stavku opravdavate na projektni način, što znači da se prikazuju i efekti, značajno doprinosi podizanju odgovornosti u raspolaganju državnim novcem", rekao je Krstić.
On je najavio da će se budžetska sredstva od 15 milijardi dinara za 2015. i 2016. godinu koristiti za subvencionisanje novih investicija i poboljšanje likvidnosti privrede.
"Međunarodni monetarni gond (MMF) nije a priori protiv svih vrsta subvencija. Oni razumeju da je u Srbiji velika nelikvidnost u ekonomiji i da država mora da interveniše", rekao je Krstić.
Država će, prema njegovim rečima, morati da tim kratkoročnim i oročenim merama pomogne privredu, dok sistemske mere poboljšanja privrednog ambijenta, kao što su novi zakoni o radu, o građevinskim dozvolama i o stečaju, ne daju efekat.
Krstić je rekao da Vlada Srbije ne planira restrukturisanje starih dugova i da sve dugove, uključujući i one javnih preduzeća koje je država garantovala, servisira i nastaviće da servisira redovno. "Tačno je da imamo neke stare kredite koji su zaključeni po veoma visokim kamatnim stopama, a te kamate moramo danas da plaćamo. Trend pada kamatnih stopa na srpske hartije od vrednosti se nastavlja još od kraja prošle godine, što pokazuje poverenje investitora u državnu politiku", rekao je Krstić.
Izvor: Beta, B92
