14.01.2014.
Ministar privrede Srbije Saša Radulović ocenio je danas u Beču da bez neophodnih reformi i usvajanja novih zakona nema investicija i privrednog rasta.
On je, u izjavi Tanjugu, istakao da je na ekonomskom forumu centralne i istočne Evrope "Juromani" (Euromoney) imao priliku da informiše investitore o reformama koje su započete i efektima koji se očekuju, u cilju upućivanja dobre poruke da je Srbija dobra destinacija za investicije.
"Ključne reforme su zakon o stečaju i privatizaciji, koji bi morali da budu doneti u skupštini do kraja meseca.
Oni nam daju temelj da možemo da završimo restrukturiranje i da prekinemo sa praksom koju smo imali poslednjih 10 godina koja nas je jako mnogo koštala i jako mnogo košta budžet", objasnio je Radulović.
On je podvukao da su ti zakoni čak preduslov da bi mogao da funkcioniše tranzicioni fond koji bi trebalo da pomogne ljudima da prođu kroz teške promene.
"Zatim, zakon o radu koji je kritičan ne samo u Srbiji, već u celom regionu, kao što se čulo na konferenciji, imamo ozbiljne probleme sa tim zakonom. Njegova posledica je nedostatak novih radnih mesta i veliki rast sive ekonomije, bez te promene mislim da nećemo videti veći napredak", kazao je Radulović.
On je, takođe, ukazao i na zakon o planiranju i izgradnji koji bi trebalo u značajnoj meri da skrati vreme za dobijanje građevinskih dozvola.
To je, prema njegovim rečima, samo prvi paket reformi koji bi trebalo jako brzo da prođe skupštinu, kako bi Srbija mogla da krene napred.
"Nakon toga imamo čitav niz drugih propisa koje bi trebalo promeniti, od zakona o javnim preduzećima, do registracije of-šor firmi, kako bi uveli malo reda u privredni sistem u državi. To su sve neke stvari koje su neophodne da bi dobili dobro poslovno okruženje za privredni rast", poručio je on.
Na pitanje kada se može očekivati ubrzanje privatizacije, Radulović je odgovorio da će to biti kada zakoni prođu skupštinu.
"Ono što radimo sada je priprema za privatizaciju, gde se preko "ličnih karata" koje se rade utvrđuju imovina i obaveze, i priprema program finansijskog restrukturiranja koji će se uglavnom svesti na konverziju potraživanju u kapital, kako bi ta preduzeća očistili od dugova i napravili atraktivnim za potencijalne investitore. To je nešto sa čime se borimo u poslednja četiri meseca", rekao je on.
Radulović je dodao da su otpori bili veliki i da su još prisutni.
"Kako zakoni kasne, a kasne jer je trebalo da budu doneti do kraja prošle godine, to daje neku lažnu nadu svima onima koji bi želeli da do promena ne dođe, da nastavimo po starom, da možda mogu da sačekaju. Mislim da je to pogrešna poruka i zbog toga je jako bitno da završimo sa tim zakonima do kraja januara", kazao je on.
Ministar Radulović je ocenio da je raspoloženje austrijskih investitora pozitivno.
On je ukazao da će u sredu biti održan skup sa Privrednom komorom Austrije i velikim brojem privrednika koji žele da čuju o reformama koje se sprovode i o preduzećima u restrukturiranju koja će biti dostupna za investitcije.
"Ima dosta zainteresovanih investicija, ali ako ne sprovedemo reforme, ako ne donesemo neophodne zakone i nemamo čiste račune za ta preduzeća, niko neće investirati. To je preduslov za sve", zaključio je Radulović.
Privreda Srbije ima veliki prostor za rast
Radulović je izrazio uverenje da će se Srbija, ako bude sprovela potrebne reforme, naći na dobrom putu ka boljem privrednom rastu za koji, kako je istakao, postoji veliki prostor.
On se složio sa predstavnicima finansijskih institucija Bugarske i Rumunije, da je stopa rasta u regionu slabija od potrebne.
Radulović je istakao da je potrebno smanjiti porez na zarade, ukazujući da na prvih 300 evra koje neko zarađuje u Srbiji mora da plati porez u visini od 120 evra. Zbog toga je, kako je dodao, 30 odsto bruto domaćeg proizvoda u zoni "sive ekonomije".
Zakon o radu i previsoke poreske stope pospešuju "sivu ekonomiju", upozorio je on i izrazio uverenje da će, ako se promeni zakon o radu i sprovede poreska reforma, to predstavljati podstrek za privredu.
"Privatnom sektoru i ljudima treba dati više para za investicije", kazao je Radulović.
On je, tako, naveo da se za tekuću godinu očekuje rast od jednog procenta, a za iduću godinu 1,5 odsto, što je, kako je konstatovao, daleko od onoga što je potrebno Srbiji.
Prema njegovim rečima, slab rast prouzrokovan je nesprovođenjem neophodnih strukturalnih reformi u proteklih 10 godina.
Radulović je ukazao da je vlada sprovela značajne reforme u proteklom periodu i da je fokus sada na kreiranju dobrog okvira za biznis. S tim u vezi, kako je naveo, radi se na zakonu o radu, kao i regulativi vezanoj za građevinske dozvole, koja je problematična, jer je prekomplikovana i time ostavlja prostor za korupciju.
Radulović je kazao da je vlada indentifikovala ključne oblasti u kojima treba raditi na poboljšanju kako bi se pospešio privredni rast.
"Mi smo mala ekonomija, a naš problem je strukturni, i ako sprovedemo reforme, uveren sam da ćemo imati veći rast. Imamo veliki prostor za rast ako sprovedemo reforme", podvukao je srpski ministar.
On je priznao da je stanje u kojem se radi na boljitku privrede teško, navodeći da je nezaposlenost viša od 20 odsto. Ministar je, međutim, istakao da je optimista da se sprovođenjem potrebnih reformi može pripremiti put za dobru budućnost na planu privrednog rasta.
Prema njegovim rečima struktura privrede je glavni problem Srbije, pošto se puno novca koristi za nefunkcionalna preduzeća.
Ministar Radulović će tokom dana govoriti i na okruglom stolu posvećenom mogućnostima investiranja i poslovanja u Srbiji, na kome će potencijalnimn investitorima predstaviti novi regulatorni okvir za privatizaciju i potencijal za "braunfild" investicije u 153 preduzeća u restrukturiranju i 419 drugih preduzeća u nadležnosti Agencije za privatizaciju.
Radulović će se u sredu, u organizaciji austrijske ambasade u Beogradu, Privredne komore Austrije i Ministarstva privrede Srbije, sastati sa predsednikom Privredne komore Austrije Kristofom Lajtlom (Ćristoph Leitl) i 47 generalnih direktora najznačajnijih austrijskih kompanija koje imaju poslovni interes u Srbiji.
Neuspeh privrdnih reformi vodi izborima
Radulović je za Rojtersov forum za globalna tržišta u Beču izjavio da Srbija mora da reformiše preveliki javni sektor i izglasa izmene ključnih zakona da bi osigurala privredni rast u budućnosti, dodajući da bi neuspeh reformi mogao da dovede do prevremenih izbora.
On je rekao da su reforme zakona o radu, privatizaciji i stečaju ključne za Srbiju, koja pokušava da oživi svoju ekonomiju.
"Ako zakoni ne budu izglasani, to znači da su političke partije digle ruke od reformi i da je bolje što pre održati izbore", poručio je Radulović.
Zakoni su važni za vladine planove da zatvori ili proda čak 179 gubitaških državnih firmi u okviru programa restrukture. Gašenje državnih subvencija tim firmama pomoći će Srbiji i u ostvarivanju planova fiskalne konsolidacije.
"Bez političke volje za reformama, nemamo mnogo čemu da se radujemo na polju ekonomije", rekao je Radulović Rojtersu na marginama konferencije Euromani (Euromoney) i konferencije istočne Evrope (East European conference).
Budžet Srbije za 2014. godinu predviđa deficit od 4,6 odsto bruto domaćeg prozivoda (BDP), što je samo neznatno ispod deficita prognoziranog za 2013. od 4,7 odsto. Međutim, zbog potrošnje lokalnih samouprava, subvencija i suverenih garancija za gubitaške državne kompanije, konsolidovani deficit bi u 2014. mogao porasti na 7,1 odsto BDP-a.
Vlada Srbije je za 2013. predvidela rast bruto domaćeg poroizvoda od dva odsto, a za ovu godinu računa sa rastom od jedan odsto. Kako bi smanjila troškove, srpska vlada je obećala da će skresati plate u javnom sektoru koji zapošljava 740.000 ljudi ili oko 10 odsto celokupne populacije.
Budžetom za 2014. se, kako tvrdi jedan broj analitičara, izbegavaju najstroži rezovi koje je vlada obećala u septembru, što podgreva spekulacije da Srpska napredna stranka (SNS), najveća stranka vladajuće koalicije, ima plan za održavanje prevremenih izbora.
Radulović je više puta do sada upozorio da Srbija mora da proda ili proglasi bankrot više stotina gubitaških državnih preduzeća koja dobijaju ogromne državne subvencije.
Prema njegovim rečima, posledica najavljenih reformi će verovatno biti gubitak radnih mesta u javnom sektoru, za šta je vlada Srbije, kako kaže, ostavila po strani 20 milijardi dinara (236,6 miliona dolara), s ciljem pružanja pomoći radnicima da lakše prebrode gubitak radnih mesta.
Srbija, koja bi ovog meseca trebalo da otvori pristupne pregovore sa EU, takođe je fokusirana na novi aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a početak pregovora sa Fondom, koji je 2012. zamrznuo zajam od milijardu evra Beogradu, očekuje se u februaru ili martu.
Zamenik odeljenja MMF-a za Evropu Asim Husain izjavio je juče da je Srbija ostvarila napredak na polju budžeta za 2014, ali je potrebno da obezbedi fiskalnu stabilnost u 2015. i 2016.
Radulović je, pak, poručio da su reforme važnije. "Ne radi se o tome šta traži MMF, bitno je imati uverljiv plan da se budžetski deficit dovede u red i istovremeno ostvari privredni rast", rekao je ministar.
Da bi podstakla ekonomski rast, Srbija je zatražila zajmove i investicije, uključujući one iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine i Rusije, ali je tempo tih sporazuma spor. Radulović navodi da ništa na može da zameni reforme.
"Pregovaramo sa brojnim investitorima, ali ništa još nije gotovo", naveo je on.
Izvor: Tanjug
