07.05.2014.
Odluka Vlade da prolongira rešavanje problema firmi u restrukturiranju dodatno će opteretiti budžet Srbije, jer će se praktično nastaviti finansiranje plata vise od 50 hiljada radnika koji suštinski ne rade, ocenjuju ekonomisti.
Prema njihovim procenama država će na plate zaposlenih u 153 firme u restrukturiranju na mesečnom nivou morati da izdvaja isto onoliko novca koliko će se uštedeti smanjenjem plata u javnom sektoru.
Ova gruba računica ekonomista sa kojima je Tanjug razgovarao jedan je od razloga zbog kojih oni smatraju da odluka države da za nekoliko meseci prolongira rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju nije dobra, a što će se dogoditi kad po hitnom postupku budu usvojene izmene Zakona o privatizaciji.
"Ako se plate u javnom sektoru smanje za 10 posto to je red veličina ovih plata koje se daju zaposlenima u preduzećima u restrukturiranju. Ti ljudi će i dalje trošiti tama onoliko koliko će se prištedeti smanjenjem zarada u javnom sektoru", ovo je gruba računica koju je za Tanjug izneo ekonomista Boško Mijatović.
Podsećanja radi, planirane godišnje uštede od smanjenja plata u javnom sektoru za 10 odsto su, kako je nedavno naveo premijer Aleksandar Vučić, oko 200 miliona evra.
Mijatović tvrdi da se predloženim izmenama zakona o privatizaciji kojim se računi više od 150 firmi štite od blokade u nekoliko narednih meseci, stvara loš mehanizam kojim će prolongiranje biti još duže.
"Sada se u jedan privatno pravni posao između propale firme i njenih poverilaca koji je u nadležnosti suda, uključuje Agencija za privatizaciju koja radi posao suda, koja prikuplja podatke, donosi rešenja, pravi program restrukturiranja dobrim delom u cilju daljeg prolongiranja problema", kaže Mijatović, koji, dodaje, ne veruje da će problem biti rešen ni do kraja godine.
Pri tome, kaže, rokovi će se prolonigrati kroz razne postupke, kroz sporost Agencije za privatizaciju koja je preuzela neke nadležnosti suda.
Ekonomista Ljubomir Madžar slaže se sa ocenom Mijatovića da će plate zaposlenih u firmama u restrukturiranju biti gotovo jednake uštedama po osnovu smanjenja plata u javnom sektoru, iako dodaje u ovom je slučaju veoma teško izneti preciznu računicu.
"Necelishodno je seći plate u javnom sektoru uključujući i plate ljudi koji ih žestoko zarade, a sa druge strane trpati pare u rupe bez dna koje ne mogu doneti nikakve pozitivne efekte već predstavljaju čisto bacanje novca", ocenjuje Madžar za Tanjug.
On napominje da odlaganje rešavanja sudbine ovih preduzeća samo smanjuje izglede za njihovu prodaju jer "vreme ne radi za te firme".
"Što se više čeka, manja je verovatnoća da će se naći kupac i manja je njihova vrednost, jer se gomilaju gubici koji smanjuju kapital tih firmi", kategoričan je Madžar.
Pofesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da će prolongiranje roka za rešavanje sudbine firmi u restrukturiranju do oktobra državu koštati oko 300 miliona evra, pod uslovom da se za to vreme ne reši sudbina nijednog preduzeća u restrukturiranju.
"Mislim da se ni u narednih pet meseci taj problem ne može rešiti.
Situacija je mnogo složenija, Vlada je odložila priču sa idejom da se ozbiljnije razmisli kako će neka od ovih preduzeća spasiti", rekao je Savić.
On je naveo i da troškovi definitivnog izlaska iz procesa restrukturiranja mogu biti jednokratno i viši nego troškovi njihovog održavanja u životu.
Svi sagovornici Tanjuga ipak podsećaju da krivica za odlaganje rešavanja ovog problema ne može biti pripisana samo aktuelnoj vladi, jer nijedna prethodna nije bila spremna da se uhvati u koštac sa ovim problemom.
Vlada Srbije je juče po hitnom postupku usvojila Predlog zakona o izmena i dopunama zakona o privatizaciji kojim će računi firmi u restrukturiranju biti zaštićeni od blokade još najmanje četiri ili pet meseci zbog procedura.
Izvor: Tanjug
