13.01.2014.
Najviše predloga u vezi izmena i dopuna Zakona o radu tokom javne raspave stiglo je od privrednih subjekata, udruženja poslodavaca, dok ih je znatno manje bilo od sindikalnih organizacija, a nakon analize svih predloga biće obavljenje i političke konsultacije o tom dokumentu, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović.
Martinović je za Tanjug rekao da će predstavnici Radne grupe još jednom pozvati i sindikate da daju svoje mišljenje o predloženim rešenjima i iznesu svoje argumente, iako su oni još ranije odlučili da napuste pregovore o tome, a da "konačnu odluku ipak treba da donesu najviši politički predstavnici u zemlji".
"U okviru ministarstva i stručnog dela radne grupe obavićemo analizu svih predloga, videti šta je ono što može da unapredi tekst zakona, ali ćemo obaviti i političke konsultacije, jer nam je bitna politicka podrška od strane najviših predstavnika vlade, kao i poslaničkih grupa koje čine većinu u skupštini kako bi mogli da odredimo dalju dinamiku i sudbinu zakona", kazao je Martinović.
Kada je reč o predlozima koji su tokom javne rasprave vođene na sajtu resornog ministarstva pristigle radnoj grupi, Martinović je kazao da predloga iz velikih sindikalnih centrala nije bilo, već da su sugestije uglavnom stizale od granskih sindikata.
Kako je rekao, radna grupa pozvaće još jednom sindikate da se uključe u analizu predloženih rešenja. Martinović je rekao da očekuje da će sindikati prihvatiti predlog za razgovore.
"Videćemo da li će to biti u okviru radne grupe ili u okviru Socijalno ekonomskog saveta ili na nivou nekog drugog tela. Verujem da ćemo imati priliku da međusobno razmenimo argumente", smatra Martinović.
Odgovarajući na kritike sindikata da je javna rasprava vođena za vreme najvećih praznika, on je rekao da termin za održavanje javne rasprave nije uticao na dostavljanje velikog broja predloga izmena i dopuna zakona.
"Ono što je manjkavost je to što nisu održane javne prezentacije gde bi u direktinim razgovorima mogli da objasnimo sve predloge i čujemo kontra argumente onih koji misle drugacije i to je jedino ono što umanjuje kvalitetet ovog procesa", smatra državni sekretar Martinović.
On je dodao da je tokom javne rasprave bilo primetno da oni koji predstavljaju radnike nisu za promenu rešenja u zakonu, a da oni koji predstavljaju "svet kapitala" traže da reforme radnog zakonodavstva budu još dublje.
"Iz toga možemo da vidimo koliko je veliki antagonizam između sindikalnih i poslodavačkih udruženja, a svakako da država ima i svoje razloge da insistrira na pojedinim odredbama zakona", kazao je Martinović.
Na pitanje da li će moći da se ispoštuju predviđeni rokovi, odnosno da se zakon nađe u skupštinskoj proceduri do kraja januara, kako je i planirano, Martinović je rekao da bi ta dinamika mogla da se ispoštuje "da nije manjkavosti i nedostatka socijalnog dijaloga".
"Do kraja januara Ministarstvo rada bi moglo da prikupi mišljenje drugih ministarstava i da nakon toga zakon bude dostavljen prvo vladi, a potom skupštini. Međutim, bojim se da naši napori da uspostavimo pun socijalni dijalog ovaj proces mogu da produže, ali videćemo... Konačnu odluku ipak treba da donesu najviši politički predstavnici u zemlji", kazao je on.
Procedura nalaže da nakon analize predloženih rešenja koji će trajati nekoliko dana Nacrt bude upućen na mišljenje drugim resornim ministarstvima i drugim organima koji treba da daju mišljenje, a nakon toga će se zatražiti i mišljenje predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta.
"Ne mora da znači da će se proces prolongirati, može (predlog izmena zakona) da stigne do kraja januara u skupštinsku proceduru ako bude postojala spremnost svih socijalnih partnera da ovom procesu daju pun doprinos", kazao je Martinović.
Komentarišući računicu sindikata, prema kojoj bi zarade zaposlenih bile umanjene ako se usvoji zakon, Martinović je rekao da se zarade neće umanjivati i da će zaposleni ostvarivati zarade u visini onih koje su dogovorene sa poslodavcima i onako kako je utvrđeno ugovorom o radu.
"Radi se samo o drugačijem načinu obračuna naknada u vreme odustva sa rada jer je sadašnje rešenje vrlo komplikovano, nelogično i ispada da neko ko je na godišnjem odmoru ili drugom vidu odsustva nakon nekog perioda kad je imao nagrade, bonuse prekovremeni rad može da ostvari veću zaradu od radnika koji radi u istom tom periodu", kazao je Martinović.
Martinović je rekao da odredba za isplatu naknade za minuli rad kod poslednjeg poslodavca, sa čime se takođe ne slažu sindikati može da se definiše "ovako ili onako i da tu ima prostora za dogovor sa socijalnim partnerima".
"To nije nešto što je jedino moguće, ali smo to doveli u korelaciju sa načinom isplate otpremnina. Ako prihvatimo da se one isplaćuju za godine provedene kod poslodavca koji ih isplaćuje, onda smo i tu odredbu vezali kod poslednjeg poslodavca", kazao je on.
Predviđena je i izmena odredbi koje se odnose na položaj sindikalnih organizacija kojih ima 24.000 u zemlji, "ali ne u pravcu da se njihova prava krše ili da se uređuju na način suprotan međunarodnim konvencijama i evropskim standardima."
"U odnosu na veliki broj sindikalnih organizacija koje su upisane u registar koji vodi ministarstvo, sve one imaju svoje organe, predstavnike i svi su oni zaštićeni od otkaza, promena radnog mesta, a motiv osnivanja sindikata je zaštita lica koja vode taj subjekat", kazao je Martinović.
Sada su, kako je rekao, dati predlozi koji na adekvatan način obezbeđuju zaštitu predstavnika zaposlenih i sindikata koji zastupaju interese zaposlenih, ali na način da oni ne mogu biti stavljeni u nepovoljniji položaj zato što se bave sindikalnom aktivnošću i zaštitom prava zaposlenih, ali ne obezbeđuju zaštitu samo zato što imaju svojstvo predstavnika sindikata.
Martinović je ponovio da su izmene Zakona o radu važne jer je utvrđeno da postoji niz prevaziđenih oredaba koje onemogućavaju veći podsticaj za zapošljavanje i nameću poslodavcima velike terete.
"Očekujemo da on, imajući u vidu da se očekuje usvajanje i zakona o privatizaciji i stečaju može dati pozitivan efekat za bolje stanje na tržzistu rada", kazao je Martinović.
Izvor: Tanjug
