28.04.2014.
Najavljene mere su bliže socijaldemokratiji jer premijer nove vlade uporno ponavlja da ne želi da smanjuje penzije. ,,S druge strane, već nam je najavljeno da će vlada dati podršku privatnom sektoru", podseća Gligorov.
Na pitanje koji bi trebalo da budu prvi koraci nove vlade, Gligorov kaže:
"Obećanje je da će biti usvojen rebalans budžeta. Nadajmo se da će to učiniti u okviru nove fiskalne strategije i očekuje se da budu doneti i zakoni iz programa strukturnih reformi. Bilo je sugestija da bi se mogla očekivati i nova strategija u oblasti energetike, ali to sada izgleda malo verovatno. Sadržina tih mera nije saopštena, ali se može predvideti. Budžetska štednja će pasti na plate i javne nabavke, uz troškove administracije, dok će fiskalna strategija, koja bi trebalo da obezbedi održivost javnih finansija, najviše računati sa penzijskim i drugim reformama socijalnih transfera".
Od toga će se, kako se očekuje, uštedeti oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno oko 30 milijardi dinara.
"No, ova je godina u velikoj meri izgubljena. Važnije je kako će izgledati budžet za sledeću godinu i bar srednjoročni budžetski plan jer su potrebne uštede do pet odsto bruto domaćeg proizvoda. Što se održivosti tiče, ona zavisi od privrednog rasta. Ako on izostane, uštedama se neće moći obezbediti održivost javnih finansija", navodi ekonomista.
Na pitanje kako ocenjuje odluke Kori Udovički i Dušana Vujovića da budu ćlanovi novog kabineta u Nemanjinoj, Gligorov odgovara:
"Pretpostavljam da su oni dobili saglasnost od mandatara za programe koje žele da sprovode u svojim resorima. Ukoliko jesu, ocenu o njihovom angažovanju ćemo moći da donesemo kada budemo znali te programe".
Što se tiče tržišta radne snage, Gligorov kaže da poboljšanje poslovnog ambijenta i set reformskih zakona ne može da zaustavi trend pada zaposlenosti do kraja godine.
"Pominju se mere koje bi trebalo da povećaju broj formalno zaposlenih, ali to su, zapravo, oni ljudi koji već rade na crno. Pominju se i mere podsticanja investicija, ali nije poznato koje bi one mogle da budu, dok efekti ne mogu da se postignu ove godine. Pominje se i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru i u preduzećima koja će se restrukturirati ili ugasiti, tako da je realnije očekivati dodatni pad zaposlenosti. Uz to, do sada se nije mnogo govorilo o aktivnim merama zapošljavanja, tako da nije jasno kolika će biti posvećenost buduće vlade rešavanju problema na tržištu rada. Same strukturne reforme će, ako su valjano zamišljene i sprovedene, uticati pozitivno na zapošljavanje, ali ne preterano brzo", objašnjava on.
Gligorov kaže da za firme u restrukturiranju nisu sporna rešenja, već spremnost da se ona sprovedu. "Za najveći broj tih preduzeća najavljeno rešavanje problema će biti i kraj poslovanja. Rizik da se, dakle, od rešavanja tih problema odustane ili da se ona odlože je prilično veliki", kaže Gligorov.
Ne verujem da će vlasti krenuti u departizaciju javnih preduzeća, kaže Gligorov. "Penzijska reforma je neophodna, a koliki će biti njen doprinos budžetskim uštedama zavisi od toga kako će izgledati. Ima, međutim, i drugih ozbiljnih ušteda, kao što su plate, subvencije i rente svakojake vrste koje su sadržane u kupovini robe i usluga", smatra on. Što se tiče javnih preduzeća kaže da je profitabilnost osnovni kriterijum, a da bi viškovi zaposlenih trebalo da budu predmet aktivne politike zapošljavanja. Naknade za rad bi se onda, pre svega, usaglašavale sa uspešnošću preduzeća i sa stanjem na tržištu rada.
Izvor: Blic, B92
