11.01.2013.
Dok u Americi postoji samo jedan, u Španiji dva, a u Italiji tri, kod nas ih je više nego u celom svetu zajedno – na svakih 70 zaposlenih po jedan
Prava radnika u Srbiji brani čak 24.000 sindikata, a toliko ih ima malo koja druga država. Ovu brojku pomenuo je juče Saša Radulović, ministar privrede, govoreći o (ne)saradnji nadležnih i sindikata prilikom pisanja novog zakona o radu.
Reklo bi se, na osnovu ove brojke, da se radi o velikoj armiji i uticajnoj grupaciji i da bi radnici mogli da budu mirni. Međutim, nije baš tako. Takođe, moglo bi se reći i da je zaštita prava radnika unosan posao. Jer, javna je tajna da su sindikalne vođe u državnim firmama i te kako zaštićene, pa i po nekoliko njih pošto svaka veća državna firma ima više sindikata. Brojka od 24.000 sindikata na oko 1.700.000 zaposlenih u Srbiji, odnosno jedan sindikat na sedamdesetak radnika, otvara nekoliko pitanja. Najpre, zašto ih toliko ima i da li ih je zaista toliko potrebno? Nosi li takva brojnost ikakvu moć i uticaj? I koliko ih je od tih 24.000 reprezentativno?
Za ministra Radulovića dileme nema. Novi propisi će red, kako kaže, uvesti i u reprezentativnost sindikata, jer je, tvrdi, to više nego neophodno.
– Da i ne govorimo o sindikatima u javnim preduzećima i državnim firmama i o privilegijama koje oni imaju – rekao je ministar Radulović.
O ovoj problematici, kao i uostalom o Zakonu o radu, najčešće govori ministar Radulović, koji je postao i prva asocijacija na promene radnog zakonodavstva, dok se slabo čuje Ministarstvo rada koje vodi ovaj posao. Šta na sve ovo kažu vođe sindikata?
– Tačno je da je u Srbiji registrovano 24.000 sindikata. Ali, kada samo to kažete, to zvuči grozno. Jer, treba reći da su za to krivi loši zakoni. Postoji odredba koja nalaže da svaki novoformirani sindikat mora pojedinačno da se registruje bez obzira na to što je član neke veće centrale koja je odavno registrovana. I onda mora da se plati registracija u Ministarstvu rada i da se napravi pečat – objašnjava Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, dodajući da je takve propise potrebno menjati.
– Mi već dugo tražimo da se najvećim centralama kao što su Savez samostalnih sindikata, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost” ili naša Asocijacija, omogući da same to rade – zaključuje ona.
Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, kaže da u celom svetu nema toliko sindikata koliko ih ima u Srbiji.
– Mislim da ih ima i više od 24.000. Možda i svih 26.000, ali ne snosim ja odgovornost za to, već država. Kako to da u Americi postoji samo jedan sindikat, u Italiji ih ima tri, a u Španiji dva, a Predlog novog zakona o radu predviđa da prilikom registracije Ministarstvo rada više neće biti dužno da proverava tačnost navoda. To znači da ćemo dobiti još 26.000 sindikata – smatra Čanak.
Prema njegovim rečima, za sve ovo postoje razlozi.
– Država je odgovorna za ovakvu situaciju i ovo se ne prekida jer ima onih kojima ovakav haos u sindikalnom organizovanju odgovara – zaključuje Čanak.
U moru registrovanih sindikata i nekoliko većih centrala, postavlja se i pitanje ko od njih ima, a ko nema reprezentativnost. Ko ima kapacitet da govori u ime radnika i da bude ravnopravan partner državi i poslodavcima?
Zanimljivo je da reprezentativnost u Srbiji nije dokazivana već sedam godina i da je od tada imaju jedino Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”. Zbog toga druga sindikalna udruženja godinama traže da se ponovo utvrdi reprezentativnost.
U Hrvatskoj je taj problem rešen tako što su se dogovorili da je zbog teške situacije neophodan konsenzus i sve centrale, njih pet, ušle su u tamošnji socio-ekonomski savez. Kako će biti kod nas još se ne zna, ali Predlog novog zakona o radu predviđa nezavisnu komisiju za utvrđivanje reprezentativnosti, a poslednju reč bi imao ministar rada, a ne nadležni odbor kao do sada.
Dok se suprotstavljene strane i dalje spore oko novog zakona, „ratne sekire” između dva najveća sindikata su zakopane, pa su Savez samostalnih sindikata i „Nezavisnost” zajedno počeli da istupaju u javnosti i da zajednički deluju protiv rešenja koje nudi novi zakon o radu. Prema rečima Ljubisava Orbovića i Branislava Čanka, lidera ova dva sindikata, planira se akcija već u toku ovog meseca. Kao što je „Politika” juče o tome pisala, reč je o generalnom štrajku i o planiranim protestima i blokadama širom Srbije ukoliko novi zakon o radu prođe. Koliko će sindikati u tome biti uspešni videćemo već do kraja januara.
Izvor: Politika
