Porez na imovinu ukida oko 30.000 radnih mesta

10.04.2014.

Unija poslodavaca Srbije (UPS) zatražila je od Vlade i lokalnih samouprava da snize porez na imovinu koji dramatično uvećan može dovesti do gubitka između 25.000 - 30.000 radnih mesta do kraja godine.


Predsednik UPS Nebojša Atanacković je na konferenciji za novinare rekao da su kroz višestruko povećanje poreza na imovinu opštine stvorile neravnopravne uslove poslovanja za preduzeća jer porez na imovinu nije svuda povećavan u istom iznosu.

Unija poslodavaca je upozorila da je porez na imovinu u Beogradu u odnosu na 2013. godinu uvećan u rasponu od 115 do 3620 odsto, u Novom Sadu od 55 do 940 procenata, Valjevu od 400 do preko 750 procenata, dok je u Kladovu taj raspon uvećan više od 350 procenata.
"Očekujem da će nakon formiranja ove Vlade uslediti ozbiljne reakcije nadležnih i da će biti sprečene velike štete privrednika. Pozivamo Vladu da onemogući ovako divljanje lokalnih samouprava", naveo je Atanacković.

Direktor AD Đuro Salaj Ivan Kovačević rekao je da je za prošlu godinu platio porez na imovinu od 1,3 miliona dinara, a da mu je za 2014.godinu stglo rešenje po kome će za ovaj porez morati da uplati 5,8 miliona dinara ili 4,5 puta više.
"To znači da u jednoj fiskalnoj godini uvećanje poreza na imovinu od 4,5 puta dovodi u pitanje opstanak firme. Objekti koje imamo su stari i u njih nije ulagano godinama", naveo je on.

Kovačević je rekao da je u ovim uslovima nemoguć rast prihoda od 4,5 puta, a to je jedini uslovi da ovo preduzeće izmiri sve obaveze.

Direktor "Strela trade" Radovan Radović je rekao da je Republika povećala svoja uzimanja iz opštinskih budžeta 20 odsto pa su se one odlučile da to nadomeste tako što će po nekoliko puta povećati porez na imovinu uzimajući previsoku osnovicu za obračunavanje poreza.
"Osnovica je dobijena uzimanjem uzorka tržišne vrednosti objektata u centru grada ili glavnoj zoni. Tu je naravno cena kvadrata najskuplja. Na primer, u Valjevu je osnovica 131.000 (dinara) po kvadratu ili 1.200 evra i to je realna cena jedino u centru grada, a moram napomenuti da ceo grad i prigradska naselja spadaju u prvu zonu", navodi Radović.

On kaže da se u obzir nije uzelo ni da li se porez obračunava na magacinski prostor ili kakvog je kvaliteta zgrada.

"Tako da i za jedan magacin i običnu šupu placate porez po osnovici od 131 hiljadu dinara", naveo je on.

 

Izvor: Tanjug