09.04.2014.
Poslodavci su olakšali poziciju malih preduzeća, a sindikati dobili ustupke oko rada preko agencija i produženja radne nedelje
Prema svemu sudeći, Hrvatska udruga poslodavaca uspela je u svojoj nameri da se malim poslodavcima olakša pozicija u novom Zakonu o radu. Predlog koji je u dosadašnjim pregovorima Ministarstva rada, poslodavaca i sindikata praktično usaglašen Jutarnjem listu potvrdilo je više pregovarača, a to znači da bi mali poslodavci do pet zaposlenih ubuduće mogli otkazivati ugovore o radu bez ikakvog obrazloženja.
Procenjuje se da u preduzećima do pet zaposlenih trenutno radi oko 90 hiljada zaposlenih koji bi se mogli naći u toj poziciji. Poslodavci dugo upozoravaju da je deo zemalja EU već omogućio malim poslodavcima da budu izuzetak od pojedinih zakonskih obaveza koje se odnose na srednje i velike poslodavce jer je reč o preduzećima kojas su u najtežoj poziciji na tržištu. Sindikati su se u jednom trenutku podelili oko tog pitanja, ali kako je reč o zaposlenima koji nisu sindikalno organizovani, to je očigledno presudilo u konačnom dogovoru.
Više-manje gotovo
Predstavnici Ministarstva rada i mirovinskog sustava, Hrvatske udruge poslodavaca i sindikata danas kreću u novu rundu pregovora o spornim izmjenama Zakona o radu. Pregovori o tri ključna pitanja, kako se nezvanično saznaje, više-manje su gotovi. Dok su poslodavci uspeli olakšati poziciju malih preduzeća, sindikati su , dobili određene ustupke kod njima spornih odredbi: rada preko agencija i mogućnosti produženja radne nedelje. Prema poslednjoj usaglašenoj verziji, u ZOR-u bi ostala odredba kojom je rad preko agencija za privremeno zapošljavanje produžen s jedne na najviše tri godine, ali bi radnici koji tako rade imali ista prava kao zaposleni na određeno vreme.
Sindikati su, čini se, uspeli da ublaže i odredbu o produženju radnog vremena u slučaju neočekivanog povećanja opsega posla.
Do 50 sati nedeljno
Poslodavci bi mogli slobodno produžiti radno vreme do 50 sati nedeljno, a do 60 sati samo ako je to dopušteno u kolektivnom ugovoru. Reč je popuštanju u odnosu na predložene odredbe prema kojima se radno vreme trebalo učiniti fleksibilnijim na način da se u određenom razdoblju bez saglasnosti sindikata može raditi i do 56 sati nedeljno, odnosno do 60 sati ako je tako uređeno kolektivnim ugovorom. I prema jednoj i drugoj verziji ukupan broj radnih sati u razdoblju od četiri mjeseca mora se svesti na prosečnih 40 sati nedeljno, odnosno 48 sati s prekovremenim satima.
Iako su se dogovorili da tokom pregovora neće davati izjave, i sindikati i poslodavci prethodnih dana su procenjivali da su na dobrom putu da se dogovore.
- Značajno smo približili stajališta i vjerujem da ćemo se dogovoriti - poručio je jedan od sindikalaca.
Poslodavci kažu isto.
- Interes svih je da se Zakon o radu donese. Pregovori idu u dobrom smjeru - tvrde u HUP-u.
Tokom pregovora jedini nije javno istupao ministar rada Mirando Mrsić kojem je očito takođe stalo do dogovora.
Poslodavci bi preispitivali i štrajk
Pregovarači bi ove nedelje trebali otvoriti i ostale odredbe iz Zakona o radu koje su sporne sindikatima ili poslodavcima.
- Praktički je sve još na stolu i dok ne zaključimo pregovore, ništa nije gotovo - kaže jedan od pregovarača.
Najvažnije izmene koje bi se u skladu s tim mogle “češljati” jest smanjenje maksimalne visine naknade štete sa 18 na 8 zarada u slučaju sudskog raskida ugovora o radu, produženje roka zastarevanja prava iz radnih odnosa s tri na pet godina te ukidanje apsolutne zaštite trudnicama.
Naime, omogućen je prestanak radnog odnosa radnicima koji koriste porodiljska i roditeljska prava u slučaju smrti poslodavca, zatvaranja preduzeća ili likvidacije.
Do sada poslodavac nije mogao zatvoriti preduzeće dok god je imao trudnicu.
Novost je i da bolovanje prekida otkazni rok, ali je trajanje otkaznog roka ograničeno na šest meseci i u slučaju bolovanja.
Poslodavci bi pak mogli otvoriti pitanje štrajka budući da se po novom štrajk može pokrenuti i za jedan dan kašnjenja zarade.
Izvor: Jutarnji list
