07.04.2014.
Srbija mora brzo da usvoji ključne reformske zakone, a jedan od najvažnijih zadataka biće i smanjenje preglomaznog javnog sektora, najavio je budući mandatar nove vlade Aleksandar Vučić, uz napomenu da će se vladina ekonomska politika sprovoditi beskompromisno sa ciljem da se domaća privreda u razumnom roku postavi na zdrave noge.
Prema podacima Ministarstva finansija, javni sektor trenutno zapošljava 781.000 od ukupno 1,7 miliona zaposlenih. Analiza Centra za istraživanje u privredi pokazala je da zaposleni u srpskoj administraciji i javnim preduzećima u proseku efektivno rade svega oko četiri sata dnevno, ili duplo manje od radnog vremena na koji su obavezni prema zakonu.
Istovremeno je utvrđeno da radnici u domaćim privatnim preduzećima rade, u proseku, više od sedam sati dnevno. Ekonomisti ističu da naša država potroši na plate zaposlenih u javnim preduzećima 14 puta više od vrednosti profita u tim kompanijama.
Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Dušan Korunoski rekao je ranije Tanjugu da naša zemlja, posle Belorusije, ima najveći broj zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na privatni u Evropi.
Prevelik broj zaposlenih u javnom sektoru muči i druge zemlje nastale posle raspada bivše SFRJ. U Hrvatskoj, koja je od jula prošle godine postala članica EU, javni sektor ima blizu 400.000 zaposlenih, a vlada premijera Zorana Milanovića grozničavno traži način kako da javne finansije dovede u red, delimično i drastičnim rezanjem izdataka za plate zaposlenih u državnim preduzećima, zdravstvu, obrazovanju, vojsci. . .
Slovenija, koja je još pre deset godina postala članica EU, takođe ima poveći broj od 266. 000 zaposlenih u javnom sektoru, u Bosni i Hercegovini javni sektor sada zapošljava oko 222. 000 lica, u Makedoniji 156. 000, a u Crnoj Gori oko 61. 500.
Nova Vlada Srbije koja bi, kako je najavio Vučić, trebalo da bude sastavljena pre kraja ovog meseca, moraće u svakom slučaju brzo da usvoji predlog kljucnih ekonomskih zakona i istovremeno sačini konkretan plan radikalnog smanjenja zaposlenih u javnom sektoru.
Ukoliko bi se vlada odlučila, na primer, na oštro „kresanje“ javnog sektora od recimo sto hiljada zaposlenih to bi omogućilo uštedu na godišnjem nivou verovatno i do 500 miliona evra, ili više od trećine minusa u državnoj kasi koji je "težak" 1,4 milijarde evra, ali se zasad ne zna šta će vlada predložiti po pitanju njihovog socijalnog zbrinjavanja, kao ni šta tačno podrazumeva ideja da oni budu "prevedeni" u privatni sektor.
Ekonomski stručnjaci ističu da velike mogućnosti za novo zapošljavanje postoje u domaćem agraru, koji bi umesto sadašnjeg deviznog priliva od približno dve do 2,5 milijardi dolara godišnje mogao da donosi, u relativno bliskoj budućnosti, petostruko veću zaradu, pod uslovom da država uloži znatno veća sredstva u podsticanje stočarske proizvodnje, što je osnovni uslov za preporod domaće poljoprivrede.
Kad je reč o politici zapošljavanja, valja podsetiti da je samo industrija grada Beograda imala, početkom osamdesetih godina prošlog veka, oko 217.000 zaposlenih, dok je taj broj sada manji od 15.000. Tad je naša prestonica imala svega milion žitelja a u sadašnje vreme bezmalo duplo više.
Tih godina su samo dve velike fabrike, Industrija mašina i traktora na Novom Beogradu i Industrija motora Rakovica, u svojim pogonima zapošljavale više od 10.000 ljudi, dok je taj broj sada simboličan, iako rukovodioci tih kompanija u restrukturiranju tvrde da su njihovi proizvodi na domaćem i stranom tržištu i te kako traženi.
Izvor: Tanjug
