24.03.2014.
Miodrag Kostić je ocenio da strancima ne bi trebalo zabraniti da kupuju zemljište u Srbiji, jer je od vlasništva mnogo važnije koliko se proizvodi.
"Treba otvoriti vrata, jer onaj ko dođe u Srbiju nije došao da kupuje zemlju kao što kupuje antikvitete, već da uloži novac, a za Srbiju je najvažnije da se uloži novac i da poljoprivredno zemljište dosegne određeni kvalitet", rekao je Kostić novinarima u pauzi konferencije "Agrarna politika Srbije" u hotelu Kraun plaza.
Nije bitno u čijem je vlasništvu zemlja, već koliko se na njoj proizvodi, naglasio je i dodao da je "suverenitet patriotska kategorija i da ga Srbija gubi i time što nema nuklearnu bombu".
"Da li vam je važnije imamo li 12-13 tona kukuruza po hektaru ili pet tona, ili je važnije u čijem je vlasništvu zemljište", upitao je Kostić, ocenivši da Srbija sa pet tona proizvodnje kukuruza nema za isplatu penzija ni socijalne pomoći.
Vlasnik MK grupe smatra da je pravi model poslovanja u poljoprivedi onaj sa niskim troškovima, prosečnim cenama, i da u tom slučaju više neće biti tako visokih cena poljoprivrednog zemljišta.
On je dodao da su cene zakupa "veliki, naduvani balon" koji će se izduvati već ove godine, kada se bude otkrilo koliko će biti nelikvidnih firmi u poljoprivredi, jer je model poslovanja prošle godine zasnovan na visokim cenama u poljoprivredi.
Povećanjem produktivnosti i do 10 puta veći profit
Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić ocenio je danas da bi Srbija mogla da ostvari desetostruko veći profit od poljoprivredne proizvodnje ako bi značajno podigla produktivnost u toj grani i dodao da se novac za to uvek može naći.
Kostić je objasnio da Srbija sa 4,5 miliona hektara ima kapaciteta za najmanje 100 milijardi dolara proizvodnje pod uslovom da produktivnost bude kao u Holandiji.
"Ako krenemo od Vojvodine koja ima oko dva miliona hektara, što je površina Holandije, samo na tom prostoru mogli bismo da ostvarimo između 60 i 70 milijardi evra, što je deset puta više nego trenutno, rekao je Kostić. On je dodao da se to ne može postići preko noći već da treba ulagati u infrastrukturu i doći do toga gde je, na primer, Holandija danas.
Kostić je na konferenciji "Agrarna politika Srbije, kazao da Srbija ima potencijal za bar pet do 10 puta veću proizvodnju nego što je potrebno za potrošnju stanovništva od sedam milion ljudi u Srbiji.
On je rekao da nije problem pronaći novac za poljoprivredu od međunarodnih institucija, ali da je problem nedostatak projekata, navodeći da je Ministarstvo poljoprivrede imalo 75 miliona evra koji su neiskorišćeni "sedeli u ministarstvu četiri godine".
Kostić je podsetio da će Srbija dobiti kredit za poljoprivredu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i ocenio da je to samo početak, naglasivši da projekte ne treba tražiti od države već od privatnika, a da država treba samo da ih koordinira.
Govoreći o aferi aflatoksin, Kostić je rekao da je afera napravljena u Srbiji i da to nikako ne može da razume.
"Mi smo tu aferu napravili kao da se aflatoksin ne dešava nigde drugde na svetu", rekao je Kostić i dodao da se deo kukuruza mogao izvoziti u zemlje u kojima je dozvoljen nivo aflatoksina isti kao u Srbiji.
On je rekao da od toga ne treba praviti nepremostivu prepreku za srpski izvoz, a pogotovo ne afere tamo gde im mesto nije.
Potreban dogovor o podsticajima
Miodrag Kostić je upozorio da je Srbija jedina evropska zemlja, koja nema sistem podsticaja, i da ako u budžetu nemamo dovoljno para za to postignemo dogovor kako dalje.
"Jedina smo evropska zemlja, koja nema sistem podsticaja, kako je to u krajnjoj liniji i kod naših komšija u Hrvatskoj. Hrvati recimo, imaju veći podsticaj nego u EU, zato i napreduju", smatra Kostić.
On je primetio da Srbija "stalno pokušava da izmišlja toplu vodu, umesto da ovaj sistem prepiše od suseda".
Ne tražimo ni više ni manje, nego ono što ima konkurencija iz okruženja, naveo je on, ali i dodao da naš budžet nije u stanju da ostvari tolike podsticaje i da "moramo da se dogovorimo šta hoćemo da uradimo".
On je poručio da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, koji bitno prevazilazi potrebe unutrašnje potrošnje, ali, da bi smo to iskoristili potrebna su, kako kaže, ulaganja od bar 30 do 40 milijardi evra, odnosno oko 1600 evra po hektaru.
Kostić je rekao, da je tržište neograničeno i sve može da se proda, kukuruz, pšenica, soja, ali po cenama koje moraju da budu konkuretne.
"Ne možemo da prodajemo na nivou cena od pre nekoliko godina, to je promašen koncept. Moramo da imamo troškove proizvodnje, takve da možemo da pravimo profit na prosečnim cenama u deset godina a to su bitno niže cene, rekao je Kostić na konferenciji "Agrarna politika Srbije".
Govoreci o tome, kako se stalno upoređujemo s Holandijom, koja ima izvoz od 70 milijardi evra poljoprivrednih proizvoda, Kostić je ukazao da je ta zemlja u poslednjih 30 do 50 godina, najpre uložila ogroman novac u ovaj sektor.
"Holandija nikad ne bi mogla da napravi taj izvoz, da prvo nije uložila pare. Tako i Srbija, nikad neće da dostigne taj nivo, ako ne uloži bar 35 do 40 milijardi evra, poručio je Kostić.
Izvor: Tanjug
