21.03.2014.
Rast javnog duga Srbije u februaru na 62,9 odsto bruto domaćeg proizvoda je zabrinjavajući, kaže ekonomista Ljubomir Madžar, ocenjujući da su rešenje reforme.
Kako je naveo, ako se taj trend nastavi, javni dug će do kraja godine biti uvećan za dve milijarde evra ili za 10 odsto.
"Trendovi u našoj privredi su takvi da se ne mogu preko noći preokrenuti, a na rashodnoj strani budžeta imamo mnogo krutih stavki, na kojima bez dalekosežne i bolne reforme neće moći da se uštedi", naglasio je Madžar.
Prema njegovim rečima, moraju se smanjiti rashodi javnog sektora i sprovesti reforma celokupnog budžetskog i penzionog sistema, zatim promeniti način upravljanja javnim preduzećima i radikalno smanjiti garancije koje država daje za njihovo zaduživanje.
"Javni dug je jedno od najbolnijih mesta naše cele privrede i društva, jer smo odavno premašili zakonski maksimum za javni dug od 45 odsto BDP-a, a i deficit (budžetski) nam je, takođe, veliki", napomenuo je Madžar.
On kaže da zabrinjava činjenica što imamo neuporedivo brži rast javnog duga nego rast BDP-a, s obzirom da će ove godine, prema najoptimističnijim procenama, rast privrede biti tek jedan odsto.
To znači, kako je objasnio, da je brzina kojom raste javni dug bar 10 puta veća od stope rasta BDP-a.
Madžar je dodao su takvi pokazatelji iznuđeni lošim trendovima u privredi i da bi trebalo što pre sprovesti reforme.
Savić: Već probijene sve granice
Javni dug Srbije, od 62,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u februaru, nalazi se na kritičnom nivou, i za njegovo savladavanje neće biti dovoljne samo mere štednje, već razvijanje realnog sektora, smatra ekonomista Ljubodrag Savić.
Savić je podsetio da javni dug Srbije prešao ne samo granicu od 45 odsto BDP-a dozvoljenu Zakonom o budžetskom sistemu , nego i onu propisanu za zemlje EU od maksimalnih 60 odsto javnog duga u BDP-u.
"Pored toga što mnogi misle da još ima prostora, ja pripadam onoj grupi ljudi koja smatra da smo sve normalne granice za javni dug već odavno prešli", rekao je Savić.
On je mišljenja da bi nova vlada trebalo najozbiljnije, uz sve moguće mere štednje, da se uhvati u koštac sa razvijanjem realnog sektora, zaposlenosti i izvoza , jer je to, po njegovoj oceni, jedini održiv način iz koga se može servisirati ovako visok javni dug zemlje.
Smatra se da zemlje sličnog nivoa razvijenosti sa prelaskom granice zaduženost od 45 odsto BDP- a upadaju u probleme sa servisiranjem javnog duga, napomenuo je Savić, ocenivši da su mere štednje neophodne, ali nedovoljne da se reši složen problem smanjivanja viskoog javnog duga.
"Ono što mene najviše brine u toj situaciji je da se javni dug vrlo brzo povećava, što bi i mogli da razumemo zbog teškoća u kojima se nalazimo, ali problem je, pre svega, u tome što se ništa ne radi na razvijanju realnog sektora odnosno na onome što bi moglo u krajnjoj liniji da uredno servisira dug, kao i da posle nekoliko godina okrene tendenciju smanjivanja njegovog učesća u BDP - u", istakao je Savić.
Izvor: Tanjug
