12.03.2014.
Hrvatska je u četvrtom tromesečju 2013. zabeležila pad bruto društvenog proizvoda od 1,2 odsto, dok je za celu godinu pad iznosio jedan odsto, prema podacima hrvatskog Državnog zavoda za statistiku.
Od pet komponenti koje čine BDP rasla je samo državna potrošnja, piše Večernji list.
Uvoz je manji, ali njegov pad nije bio dovoljan da zameni pad izvoza. Jako je pao robni izvoz, čak 4,1 odsto, a veliki pad zabeležile su i investicije.
Statistika pokazuje da se ne oporavlja ni lična potrošnja koja je ponovo jedan odsto manja u odnosu na godinu ranije. Država je, pak, na godišnjm nivou potrošila oko 0,5 odsto više nego u 2012, pa je tako jedino državna potrošnja imala rast među pet komponenti koje čine BDP.
Od poslednje godine rasta, 2008, Hrvatska je izgubila više od 13 odsto BDP-a, a to će se, prema očekivanjima analitičara, nastaviti i u 2014.
Zbog rasta poreza i pada primanja, građani su od 2008. izgubili oko 15 odsto standarda, a dalji pad standarda u tekućoj godini očekuje se zbog stagnacije privrede, s jedne strane, i rasta cena i poreskih opterećenja, s druge strane.
Pretnja daljem urušavanju kupovne moći građana dolazi i u 2016, kada se očekuje povećanje poreza na nekretnine i uvođenje poreza na štednju.
List dalje navodi da analitičari ne veruju u investicioni bum, jer je država sama odustala od velikih ulaganja kada je srezala kapitalne investicije u budžetu, ali ne odbacuju mogućnost da se statistički investicije poprave, budući da su na izuzetno niskom nivou.
"Moguće je da dođe do rasta investicija, s obzirom na nisku bazu i na činjenicu da su počele da se uklanjaju administrativne barijere ulaganjima, ali naše predviđanje je da će pad BDP-a u idućoj godini iznositi 0,5 odsto, jer očekujemo pad potrošnje i kod domaćinstava i kod države", istakao je glavni ekonomista Splitske banke, Zdeslav Šantić.
Prognoze koje se kreću od plus jedan do minus jedan dokaz su da neće doći do promene u kvalitetu života građana.
Ekonomska nauka pokazuje da zapošljavanje počinje tek godinu dana posle postignutog rasta od dva odsto, što Hrvatska bez reformi ili najezde domaćih ili stranih ulagača neće videti ni u 2016. godini, ocenjuju stručnjaci.
Izvor: Tanjug
