Javna preduzeća kriju podatke

12.12.2013.

Uvid javnosti u rad javnih preduzeća važan je zato što ona čine značajan deo srpske privrede, kako po broju ljudi koje zapošljavaju i novca kojim raspolažu, tako i po vrednosti javnih nabavki koje sprovode, a koje čine više od polovine (56%) ukupnog novca koji se potroši u te svrhe, objavljeno je u publikaciji Pištaljke o javnim preduzećima koja je u četvrtak predstavljena u Pres centru Udruženja novinara Srbije.

Kao jedan od ključnih problema izdvaja se slaba primena Zakona o javnim preduzećima čiji uzrok leži u nedostatku političke volje da se direktori biraju na konkursima koji su formirani po jasnim i nedvosmislenim kriterijumima. Osim što se gotovo sve državne firme oglušuju o one odredbe Zakona o javnim preduzećima koje nalažu da se javno objave godišnji planovi poslovanja, finansijska dokumenta i izveštaji revizora, neka javna preduzeća u potpunosti ignorišu i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Podaci iz finansijskih izveštaja javnih preduzeća pokazuju da su njihovi neto gubici za samo godinu dana uvećani gotovo četiri puta. Čak 198, od ukupno 490 državnih firmi, koliko ih ima u Srbiji, 2012. godinu završilo je sa manjkom na računu. Od toga je tridesetak republičkih, a ostalo čine lokalna preduzeća. Njihovi ukupni gubici dostižu skoro 61 milijardu dinara, što je za naše prilike ogroman novac, čak oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

To je više od sredstava koje država izdvaja za vojsku i policiju, ali daleko prevazilazi i agrarni budžet - istakao je Vladimir Radomirović, glavni urednik Pištaljke“, na jučerašnjem predstavljanju istraživanja koje je sproveo taj internet portal.

Prema podacima iz istraživanja, kraj 2011. godine javna preduzeća dočekala su sa gubitkom od 16,77 milijardi dinara, dakle nekoliko puta manjim minusom nego lane. Uporedo sa rastom gubitaka, smanjivala se i dobit, pa je na kraju prošle godine bila za trećinu manja nego 2011. i sa oko 9,2 pala na 6,5 milijardi dinara, tako da je konačan skor - minus od 54 milijarde dinara.

Radomirović je istakao da je od 20 javnih preduzeća kojima je portal poslao zahteve za podacima, veliki broj njih odbio da ih pošalje, a gotovo nijedno se ne pridržava zakonske obaveze da objavi sve podatke o poslovanju od javnog značaja. Jadranka Jelinčić, izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo, okarakterisala je domaća javna preduzeća kao socijalne ustanove za kupovinu društvenog mira i finansiranje političkog života“ i istakla je da sama transparentnost rada nije preveliki problem, već to što se sa dobijenim informacijama ništa ne radi.

- Kada se u preduzećima krše svi relevantni zakoni, ceo sistem koji treba da sankcioniše krivce ne reaguje. Vlada bi trebalo da kontroliše rad javnih preduzeća, i da redovno podnosi izveštaje parlamentu - kazala je Jelinčićeva i istakla da je ključna stvar upravljanje i izbor direktora. Ona je naglasila da OECD preporučuje model prema kome polovinu uprave čine predstavnici zaposlenih, a drugu polovinu vlasnici kapitala.

Dušan Pavlović, savetnik u Ministarstvu privrede, složio se da je neophodno uključiti zaposlene u nadzorne organe, ali i osnažiti nezavisne institucije za kontrolu.

- Kada Revizorska komisija kazni proneveru prekršajno, to je kao da daje dozvolu da se to delo ponovi, ili daje informaciju koliko košta pronevera. Kažnjavanje mora da bude krivično, Revizorska komisija treba da ima veću moć - istakao je Pavlović. Kada je reč o zloupotrebama i partijskom zapošljavanju, on je naglasio da ga je nemoguće potpuno iskoreniti i nema srećnog rešenja, ali da je izlaz u pooštravanju uslova na konkursima, koji se tiču stručnosti, obrazovanja i iskustva, kao i pri formiranju komisija. To će, prema njegovim rečima, dovesti do toga da će partijski ljudi, čak i ako hoće da se kandiduju za čelna mesta u javnim preduzećima, morati da se pripremaju godinama za to.“

Top gubitaši

Ubedljivo najveći gubitaš na kraju prošle godine je Srbijagas, koji je za od profitabilnog preduzeća iz 2011. upao u dubiozu od 35 milijardi dinara. To je posebno alarmantno kada se zna da je pre krize ova kompanija pozitivno poslovala i bila u plusu od oko 300 miliona dinara. Uhlebljenje u ovoj kompaniji, prema poslednjim podacima, ima 1.170 radnika, a njen kapital iznosi 1,76 milijardi dinara. Na drugom mestu su Železnice sa 16 milijardi gubitka, a među prvih pet gubitaša nalazi se i JP Putevi Srbije (više od sedam milijardi). Međutim, kada je o kumuliranim gubicima reč, neprikosnoveno prvo mesto drže Železnice sa čak 138 milijardi dinara, što je dva i po puta veći gubitak od drugoplasiranog Srbijagasa, koji je upisao 55,52 milijarde dinara.

Predstavljajući ovaj projekat koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, glavni urednik Pištaljke Vladimir Radomirović naveo je da je od četrnaest javnih preduzeća osnovanih od strane Republike koja su bila predmet monitoringa i analize transparentnosti u okviru ovog istraživanja, na zahtev Pištaljke po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, svega sedam njih dostavilo tražene podatke u potpunosti. Preduzeća koja nisu postupila po zakonu su: JP Srbijašume, JP Srbijagas, Aerodrom Nikola Tesla a.d, Železnice Srbije a.d, Telekom Srbija a.d, JP Elektromreža Srbije i JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.

Tri od šest lokalnih preduzeća koja su takođe bila predmet analize, takođe nisu dala podatke:  JKP Medijana Niš, JKP Lisje Novi Sad i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Izvori: Pištaljka; Danas