24.02.2014.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) okupila je danas u Londonu sedmoricu premijera iz regiona, predstavnike EU, međunarodnih finansijskih institucija i potencijalne investitore, na skupu posvećenom jačem ekonomskom povezivanju i predstavljanju mogućnosti za ulaganja na Zapadnom Balkanu.
Sa mini ekonomskog samita, učesnici su poručili da su stabilnost i međusobna saradnja ključni uslovi za ekonomski napredak i predstavljanje zapadnog Balkana kao "investicione destinacije".
Srpski premijer Ivica Dačić predstavio je rezultate Srbije u stvaranju povoljnog okruženja za poslovanje i ulaganje, ističući da nijedan projekat ne može i neće biti ostvaren bez stabilnosti regiona.
"Nećemo pričati bajke, nisu investitori humanitarni radnici - oni hoće profit. Niko neće ulagati u nestabilnost", naglasio je Dačić.
Ukazujući na značaj dobrosusedske saradnje, Dačić je naglasio da "moramo bolje da se organizujemo između sebe" i to "bez previše priča o bratstvu, već o zajedničkom interesu".
Na konferenciji za novinare, posle plenarnog zasedanja, Dačić je na pitanje o jeftinoj radnoj snazi kao komparativnoj prednosti istakao da Srbija podstiče razvoj i očekuje ulaganja koja će generisati nova i naglasio da je prednost regiona i Srbije, takođe, veoma obrazovana radna snaga.
"Naša je želja da iniciramo ulaganja koja će nositi razvoj, posebno u IT industriji, da razvijamo naučne inkubatore, centre, da bismo generisali investicije koje će ostati kod nas", naglasio je.
Na pitanje o funkcionisanju tržišne privrede u uslovima veštačkog održavanja niskih cena energenata u Srbiji, Dačić se složio da je to problem, ali i otvoreno pitanje reforme javnog sektora i javnih preduzeća.
"To jeste problem. Ako pitate građane, svi će reći da je skupo. Ako pitate stručnjake, reći će da su cene puno ispod održivog i realnog nivoa... Kad je reč o prirodnom gasu, kupujemo ga skuplje nego što prodajemo građanima i tu nema ekonomske logike. Pitanje je kako postepeno doći do tarifnog sistema koji će omogućiti tom javnom preduzeću da radi kako treba", kazao je.
Kako je konstatovao srpski premijer, "to nije pitanje ekonomskih veština, već platežne sposobnosti", a "teško je govoriti o ekonomskim cenama" sa trenutnim prosečnim platama i penzijama.
Evropski komesar za proširenje Štefan File ukazao je da je izgradnja međusobnog razumevanja podsticaj za privredni razvoj i istakao da se region suočava sa izazovima s kojima se suočila i EU u vreme krize.
On je danas u Londonu prvi put predstavio nov model investiranja koji je usvojila Evropska komisija - plan za novi pristup investiranju u zemlje Zapadnog Balkana kako bi se region izvukao iz tekuće ekonomske krize.
"Dok Evropa pokazuje prve znake privrednog oporavka, ovo je ključni trenutak da zemlje Zapadnog Balkana nađu način da privuku investicije", rekao je, dodajući da "treba postići zajedničko razumevanje između političkih lidera regiona i potencijalnih investitora o prioritetima privrednih reformi".
Po Fileovim rečima, nijedna država na Zapadnom Balkanu još nema funkcionalnu tržišnu privredu. Visoka nezaposlenost posebno pogađa omladinu, raste deficit i javni dug...
"Konkurentnost se često suzbija politizacijom odluka koje bi trebalo prepustiti tržistu", istakao je, konstatujući da je zbog toga neophodno usvojiti uverljiv plan reformi uz obilne fondove iz javnog i privatnog sektora.
Novi pristup investiranju podrazumeva da zemlje Zapadnog Balkana, uz pomoć eksperata iz Evropske komisije, MMF i EBRD, usvoje nacionalne planove ekonomskih reformi kako bi stvorile povoljnu klimu i privukle investitore. Ti planovi bi, po Fileu, trebalo da kao prioritet imaju reforme javnog finansiranja i tržišta rada, kao i smanjenje administrativnog opterećenja privrede, a posebnu pažnju bi trebalo obratiti na jačanje vladavine prava i obrazovne programe za mlade.
EU reako je on, već vodi dijalog o godišnjim makroekonomskim i fiskalnim programima sa svima osim Prištine, a sada se sprema da ga unapredi uz "fokus na ključne strukturne reforme".
Od država u regionu će se tražiti da svaka za sebe napravi akcioni plan javnog upravljanja finansijama, što bi im omogućilo da konkurišu za sektorsku budžetsku podrskku iz pretpristupnih (IPA-2) fondova EU, dodao je on. File je pozvao investitore koji učestvuju na skupu u Londonu da iskoriste današnju priliku i navedu oblasti u kojima bi zemlje regiona mogle da stvore uslove za investicije.
Britanski ministar bez portfelja Kenet Klark upozorio je na premijerskoj sesiji da "nedavni događaji u Bosni" pokazuju da stabilnost regiona još nije u potpunosti ostvarena, ali i izrazio nadu da će region nastaviti putem evropske integracije i stabilizacije jer, kako je naveo, ima "ogroman potencijal za rast".
Situacija u BiH i serija protesta u Federaciji zanimali su i izveštače u Londonu, pa su predsedavajućeg Saveta ministara BiH Vjekoslava Bevandu pitali da li su investitori uplašeni nedavnim događajima i šta vlada u Sarajevu čini da ih ohrabri da dođu i - ostanu.
"Normalno je da svaki bezbednosni rizik, koji stvara nestabilnost, predstavlja i poslovni rizik za investitore... Novac je kao zec koji beži iz nesigurne zone, ali verujem da je to lokalna vatra koju ćemo lako ugasiti", kazao je Bevanda.
Po njegovim rečima, "moramo brzo da radimo da poboljšamo kvalitet života", a "širenje pozitivne priče na sastancima poput ovog će pomoći".
Crnogorski premijer Milo Đukanović ukazao je da je upravo loša ekonomska situacija ključni razlog nestabilnosti. "Površno je svako gledište koje to ne uzima u obzir", upozorio je.
Đukanović je naglasio značaj razvoja u oblasti građevinastva, saobraćaja, energetike i primetio da nijedna zemlja u regionu to ne može sama. Zato je, zaključuje Đukanović, ključno da se reši pitanje skupih infrastrukturnih projekata, ako današnji evroatlantstki svet hoće da pomogne stabilnost.
Na premijerskoj sesiji su, osim Dačića, Bevande i Đukanovića, učestvovali premijeri Albanije Edi Rama, Hrvatske Zoran Milanović, Makedonije Nikola Gruevski i kosovski premijer Hašim Tači.
Kako ističu predstavnici EBRD, današnji skup premijera je i simbolično važan sastanak, koji pokazuje da je Zapadni Balkan region koji počinje da radi zajedno, da je stabilniji, moderniji i na evropskom putu.
Prvi samit zemalja zapadnog Balkana u kancelarijama EBRD-a prilika je za poslovne lidere i međunarodne kompanije da saznaju više o zemljama regiona.
"Ideja skupa je da pošalje snažnu političku poruku o zrelosti regiona i da Zapadni Balkan predstavi kao investicionu destinaciju", poručio je predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti, otvarajući skup.
Po njegovim rečima, ključne oblasti za povezivanja zemalja regiona su saobraćaj i energetika, a međunarodne finansijske institucije nastaviće da institucionalno i finansijski doprinose cilju - promociji regiona kao destinacije za ulaganje.
EBRD je, kako je naveo, samo u prošloj godini u projekte u regionu uložio oko 1,2 milijardu dolara.
"Uveren sam da ćemo zajedno predstaviti realnu i veoma privlačnu sliku zapadnog Balkana. EBRD je, kao i uvek, spremna da pomogne zapadnom Balkanu da ostvari svoj pun ekonomski potencijal", dodao je Čakrabarti.
Posle izlaganja premijera, planirana su četiri panela na kojima će se razgovarati o regionalnim projektima u oblasti energetike, saobraćaja, kao i mogućnostima poboljšanja investicione klime. U okviru Zajedničkog akcionog plana (IFI), EBRD se obavezala da će u periodu 2013-2014. investirati više od 30 milijardi evra u zemlje centralne i jugoistočne Evrope.
Dačić: Projekti mogući samo uz stabilnost regiona
Dačić je predstavio rezultate Srbije u stvaranju povoljnog okruženja za poslovanje i ulaganje, ističući da nijedan projekat ne može i neće biti ostvaren bez stabilnosti regiona.
"Nećemo pričati bajke, nisu investitori humanitarni radnici - oni hoće profit. Niko neće ulagati u nestabilnost", naglasio je Dačić.
Ukazujući na značaj dobrosusedske saradnje, Dačić je naglasio da zemlje regiona treba bolje da se organizuju između zebe i to "bez previše priča o bratstvu, već o zajedničkom interesu".
Na konferenciji za novinare, posle plenarnog zasedanja, Dačić je na pitanje o jeftinoj radnoj snazi kao komparativnoj prednosti istakao da Srbija podstiče razvoj i očekuje ulaganja koja će generisati nova i naglasio da je prednost regiona i Srbije, takođe, veoma obrazovana radna snaga.
"Naša je želja da iniciramo ulaganja koja će nositi razvoj, posebno u IT industriji, da razvijamo naučne inkubatore, centre, da bismo generisali investicije koje će ostati kod nas", naglasio je.
Na pitanje o funkcionisanju tržišne privrede u uslovima veštačkog održavanja niskih cena energenata u Srbiji, Dačić se složio da je to problem, ali i otvoreno pitanje reforme javnog sektora i javnih preduzeća.
"To jeste problem. Ako pitate građane, svi će reći da je skupo. Ako pitate stručnjake, reći će da su cene puno ispod održivog i realnog nivoa... Kad je reč o prirodnom gasu, kupujemo ga skuplje nego što prodajemo građanima i tu nema ekonomske logike. Pitanje je kako postepeno doći do tarifnog sistema koji će omogućiti tom javnom preduzeću da radi kako treba", kazao je.
Kako je konstatovao srpski premijer, "to nije pitanje ekonomskih veština, već platežne sposobnosti", a "teško je govoriti o ekonomskim cenama" sa trenutnim prosečnim platama i penzijama.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) okupila je danas u Londonu sedmoricu premijera iz regiona, predstavnike EU, međunarodnih finansijskih institucija i potencijalne investitore, na skupu posvećenom jačem ekonomskom povezivanju i predstavljanju mogućnosti za ulaganja na Zapadnom Balkanu.
Sa mini ekonomskog samita, učesnici su poručili da su stabilnost i međusobna saradnja ključni uslovi za ekonomski napredak i predstavljanje zapadnog Balkana kao "investicione destinacije".
Đukanović: Nema mesta samozadovoljstvu
Crnogorski premijer Milo Đukanović poručio je da su u pravu oni koji kažu da Zapadni Balkan nikada u istoriji nije bio bolje i stabilnije mesto za život i investiranje, ali je dodao da nema mesta samozadovoljstvu.
Da bi države regiona bile konkurentnije i produktivnije, moraju ići odlučnije u radikalne reforme, istakao je Đukanović i dodao da je u prvom redu potrebno reformisati neodržive penzijske sisteme.
“Hrabrije se moramo suočavati sa slabostima I definisati delotvornije socijalne I ekonomkse politike”, naveo je Đukanović u svom izlaganju na Investicionom forumu Evropske banke za obnovu i razvoj o ulaganjima u zemlje zapadnobalkanskog region.
Refore su, prema njegovim rečima, neophodne na tržištu rada, obrazovnom sistemu, zdravstvu…
“Takođe, treba osloboditi tržište rada nefikasne regulacije koja ograničava kreiranje novih radnih mesta. Obrazovne sisteme moramo upodobiti zahtevima tržišta sa akcentom na upotrebljivom znanju, veštinama, razvoju kreativnosti I inovacijama. U oblasti zdravstva, u saradnji sa privatnim sektorom, država treba da pruži kvalitetniju i jeftiniju zaštitu”, naveo je Đukanović, prenela je Radiotelevizija Crne Gore.
Kazao je i da se moraju brže otklanjati prepreke biznisu, te stvarati ambijent za nova porodična, mala i srednja preduzeća.
Smatra da je bolja ekonomska saradnja i integracija među državama regiona siguran put za ubrzanje rasta. Pretpostavka za to je, kako je istakao, i modernizacija transportne infrastrukture i funkcionalnije povezivanje regionalnog energetskog tržišta.
„Crna Gora je zainteresovana da ponovo pokrene pregovore sa susednim državama radi postizanja dogovora o upravljanju slivovima reka koje protiču kroz susedne zemlje, o izgradnji hidroelektrana na našoj i teritoriji susednih država, koje bi bile od zajedničkog interesa”, rekao je Đukanović.
Izvor: Tanjug
