22.02.2014.
Sprovođenje strukturnih reformi neophodno je za unapređenje sveukupnog privrednog ambijenta, za šta je potreban opšti konsenzus u društvu, kaže Vlahović.
Svako dalje odlaganje reformi ne bi bilo dobro, smatra predsednik Saveza ekonomista Srbije, Aleksandar Vlahović.
"Mora se vrlo jasno i precizno definisati koji su to osnovni strukturno-reformski projekti koji se moraju sprovesti ukoliko želimo da postignemo dugoročnu održivost budžeta i konkurentnu privrednu strukturu", kaže Vlahović u intervjuu Tanjugu.
Za to je, ističe on, neophodan konsenzus svih, ne samo političkih stranaka, već i širih društvenih grupa, sindikata, poslodavaca i intelektualnih grupa, koje, kako smatra, sa svoje strane treba da daju podršku. Prema njegovom mišljenju, planirane reforme se mogu podeliti u četiri osnovna bloka.
Najpre je, kako kaže, neophodno doneti novo radno zakonodavstvo, koje će obezbediti lakše zapošljavanje, pre svega mladih ljudi, potom sprovesti reforme penzionog sistema, a treća grupa reformi trebalo bi da se odnosi na restrukturiranje, odnosno delimičnu privatizaciju velikih javnih preduzeća i završetak privatizacije preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja.
Osim toga, neophodno je sprovesti i set reformi koje se odnose na unapređenje privrednog ambijenta, kako bi se eliminisale sve prepreke za razvoj preduzetništva i privatnog biznisa.
"Teško je očekivati dolazak značajnijeg nivoa stranih investitora, odnosno značajniji priliv direktnih stranih investicija ukoliko se ne reformiše državna administracija, i ako ona ne postane efikasnija i ne bude proaktivna prema investitorima", ocenjuje Vlahović.
Dodaje da je "teško za očekivati da će strani investitori u Srbiju doći samo zbog eventualnih subvencija", već je neophodno eliminisati sve zakonske prepreke koje onemogućavaju brži razvoj preduzetništva i biznisa.
Sagovornik Tanjuga je mišljenja da se na strukturnim reformama nije mnogo odmaklo u prethodnom periodu, da su one zaustavljene 2004. godine i da su sve do današnjeg dana izbegavane i odlagane za neka buduća vremena. Kako je kazao, od 2004. do 2008. godine propušten je period koji je bio najveća šansa za realizaciju strukturnih reformi.
"Danas nemamo neki naročiti izbor da li pristupiti realizaciji strukturnih reformi ili ne, zbog toga što se suvereni dug više podizati ne može a da zemlja očuva postojeći kreditni rejting i da očuva ekstremnu likvidnost, pre svega", naveo je on.
S druge strane, teško je za očekivati značajniji priliv inostranih investicija, ukoliko se prvo strukturne reforme ne dese.
"Ako se budu odlagale strukturne reforme, bojim se da ćemo ponovno imati neophodnost prilagođavanja fiskalnih prihoda i fiskalnih rashoda sa idejom da se smanji fiskalni deficit, ali takvo stanje ne može da traje u nedogled", rekao je Vlahović.
O reformama će biti reči i na ovogodišnjem 21. po redu "Kopaonik biznis forumu", koji se održava od 4. do 6. marta. Tema ovogodišnjeg skupa biće "Promenimo Srbiju u Evropi koja se menja", a očekuje se više od 500 učesnika. Predviđeno je održavanje 11 panelnih i pet plenarnih sesija.
Prisustvovaće predstavnici Vlade Srbije, Narodne banke, ambasadori zemalja EU, a planirano je i održavanje posebnog panela koji će biti posvećen evropskim integracijama. Vlahović se osvrnuo i na pozitivne rezultate u privredi Srbije tokom 2013. godine, od kojih je kao najznačajnije postignuće izdvojio smanjenje inflacije.
"Čini mi se da su najveći pozitivni pomaci upravo učinjeni na planu smanjenja deficita tekućeg plaćanja koji je dvostruko manji u odnosu na 2012. godinu. To je između ostalog, posledica značajno bržeg rašta izvoza koji je više od 11 puta brže rastao od rasta uvoza, pa je, samim tim, spoljnotrgovinski deficit smanjen", kazao je on.
To je pre svega posledica dobrog poslovanja u klasteru automobilske industrije i dobrih rezultata koji su ostvareni u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, zaključio je Vlahović.
Izvor: Tanjug
