18.02.2014.
Radnici koji mesecima ne primaju zarade odlučili da svoje pravo traže od države uoči vanrednih parlamentarnih izbora
Raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora bilo je "zvono za uzbunu“ za sindikate širom zemlje koji su pokrenuli ili intenzivirali već započete štrajkove kako bi se u ime radnika izborili bar za pravo na redovnu zaradu. Činjenica je da su neki štrajkovi počeli pre nego što je bilo potpuno izvesno da će prevremenih izbora biti, ali je i činjenica da u Srbiji nikada nije bilo više koordiniranih, dobro organizovanih i upornih protesta kao što je to slučaj sada. Vlada u ostavci se u ovom trenutku suočava sa protestima zaposlenih u Beogradu, Mladenovcu, Smederevu, Kraljevu, Vranju, Užicu, Kragujevcu, Leskovcu...
Izborna kampanja pravi je trenutak za proteste i štrajkove, zaključili su sindikalni tribuni i odlučili da iskoriste trenutak u kome su političke partije, na vlasti ili ne, prilično "ranjive“. Njima su potrebni glasovi, a radnici i osiromašeni srednji sloj predstavljaju respektabilno biračko telo koje presudno može da utiče na ishod izbora.
Zato se, posle kratkotrajnog prazničkog zatišja, uz aktuelne većod danas očekuje novi talas protesta, a okupljanja su većnajavljena u Kragujevcu i Užicu.
Najbrojnija među preduzećima u štrajku su ona koja se nalaze u fazi restrukturiranja, gde država koja tu kategoriju kontroliše ima dosta "putera na glavi“ i najodgovornija je za loše stanje u kome se nalaze i te firme i zaposleni u njima.
Vlast, istovremeno, ima i mehanizme kojima bi te situacije mogla da popravi, a tokom izborne kampanje znatno je servilnija prema štrajkačkim zahtevima nego što je to bilo pre nego što je kampanja počela.
Nema više nepokolebljivih izjava državnog vrha da "razgovora neće biti dok su blokirane saobraćajnice“ već se sa predstavnicima radnika pregovara dok su oni na "barikadama“, daju im se obećanja i ustupci na koja nisu mogli da računaju pre nego što su izbori raspisani.
Trenutno u štrajku su zaposleni u Fabrici vagona Kraljevo koji blokiraju železničke saobraćajnice. Njihov predstavnik je bio na razgovoru u Ministarstvu privrede gde mu je obećano da će radnicima odmah biti isplaćena jedna plata, da će im se svakog meseca isplaćivati po jedna minimalna zarada do formiranja nove vlade, a da će ostali problemi biti rešeni nakon toga. Međutim, radnici sa "barikada“ nisu prihvatili ponuđeni predlog i nastavili su sa protestom i zahtevaju da im se isplati pet do šest zaostalih zarada kako bi prekinuli sa blokadama.
Njihovom protestu su se pridružili i radnici Plastemtala nezadovoljni što u tom preduzeću nisu isplaćene plate od decembara 2012. godine. Blokadu saobraćajnica u Kraljevu sprovode i bivši radnici Magnohroma kojima i pored pravosnažne sudske odluke nisu isplaćene plate.
Grupa radnika tri kraljevačke firme je juče ujutro neuspešno tražila od štrajkača da se sklone s pružnog prelaza da bi mogli da prođu kamioni s robom njihovih fabrika, ali kako blokada nije sklonjena, proizvodi njihovih preduzeća moraće da se prevoze zaobilazno, i to traktorima.
U sličnoj situaciji kao kraljevački radnici nalaze se i zaposleni u Želvozu koji su protest započeli upadom u Skupštinu grada Smedereva, nastavili kratkotrajnim štrajkom glađu nekolicine članova i na kraju blokirali ulice i saobraćajnice.
Protest je prekinut kada je napravljen dogovor u Ministarstvu privrede, ali je obnovljen većposle prvog "probijanja“ roka za isplatu minimalca. Blokada smederevskih ulica trajala je sve do nedelje 16. februara kada je tokom posete Smederevu prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić imao "bliski susret“ sa radnicima u protestu. On im je obećao da će do kraja ove sedmice biti rešeni problemi sa otpremninama u Želvozu, nakon čega su blokade skinute.
Istovetne zahteve imali su i radnici Jumka u Vranju, koji su više od mesec dana pokušavali da skrenu pažnju na svoj problem šetajući gradskim ulicama, ali su na dogovor u Vladu pozvani tek kada su blokirali autoput na Koridoru 10.
Zaposleni u nekadašnjem tekstilnom gigantu Jumku pored isplate zaostalih zarada i overe zdravstvenih knjižica traže i smenu poslovodstva tog preduzeća u restrukturiranju. Njihova štrajkačka taktika dala je rezultate jer su uspeli da izdejstvuju isplatu dve minimalne zarade i obećanje da će Nadzorni odbor biti smenjen.
"Ovo je trenutak koji potpuno odgovara sindikalcima jer je tokom izborne kampanje mnogo veća verovatnoća da će vlast prihvatiti njihove zahteve ili da će ostvariti veći benefit za interese radnika koje zastupaju nego što bi to bilo moguće da izborna kampanja nije u toku. Takođe, sindikalnu moć u Srbiji su ojačale protestne akcije sprovedene povodom nacrta zakona o radu. Ostavka Saše Radulovića i stopiranje usvajanja predloga zakona koje sindikalci definišu kao antiradničke obezbedio im je dodatni 'vetar u jedra“' pa su sa mnogo više entuzijazma i borbenosti ušli u štrajkove koji se odvijaju tokom predizborne kampanje", kaže za "Danas" profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
"Izbori veoma utiču na 'bolećivost' države prema štrajkačkim zahtevima, ali ne treba isključiti ni strah onih koji su na vlasti od izbijanja pobune inspirisane 'arapskim prolećem', a događaji u okruženju pokazuju da se takvi protesti bliže granicama Srbije", podseća on.
Prema rečima Savića, najveći krivac za aktuelnu situaciju je država koja se "maćehinski“ ponašala prema industrijskim preduzećima.
"Politika svih vlada u poslednjih deset godina je bila da ništa ne ulažu u industrijska preduzeća, da ih pomažu tek toliko da prežive nadajući se da će ih takve neko kupiti. Neka od tih preduzeća su ishitreno prodata spornim vlasnicima, pa su te privatizacije poništavane. Država je ponovo postala vlasnik u njima, nastavila je sa starom politikom da čeka novog kupca, a da ne ulaže", navodi on.
"Sada tu nema ni plata, ni overenih zdravstvenih knjižica, ni socijalnog programa za višak zaposlenih i sama egzistencija preduzeća je dovedena u pitanje. Za takvo stanje su najviše krive prethodne vlade, naročito one formirane pre 10 godina, jer je u to vreme u budžetu bilo više para. Nažalost, ta sredstva nisu usmeravana na razvoj proizvodnje i očajna situacija u kojoj se ona danas nalaze su direktna posledica toga", ističe Savić.
On dodaje da je sindikalna snaga isključivo skoncentrisana u javnim preduzećima dok u privatnom sektoru sindikalni pokret faktički ne postoji. Savićobjašnjava da je sindikalcima koji dolaze iz javnih preduzeća, koja imaju monopolski položaj poput EPS-a, mnogo lakše da zaprete državi, jer bi usled takvog položaja njihov štrajk i te kako ugrozio funkcionisanje sistema.
"Sa druge strane, radnicima preduzeća u restrukturiranju jedino preostaju radikalne metode borbe koje uključuju i blokade saobraćajnica, što tokom izborne kampanje koja traje daju određene rezultate. Međutim, čim izbori prođu i čim se formira nova vlada, sindikalci neće više moći da računaju na popustljivost države, i mnogo će teže ostvarivati svoje interese nego što je to slučaj u ovom trenutku", zaključuje Ljubodrag Savić.
Listi najavljenih i održavanih protesta pridružila se i pretnja Sindikata radnika Elektroprivrede Srbije da će organizovati generalni štrajk ako država, između ostalog, ne odobri menadžmentu da zaposlenima omogući pozajmicu i ako se to preduzeće ne izuzme od odluke o zabrani primanja novih radnika. Sve se završilo tako što je država prihvatila većinu zahteva sindikalaca pa je generalni štrajk u tom preduzeću otkazan.
Protest su organizovali i zaposleni u Železnici Srbije koji traže smenu generalnog direktora tog preduzeća Dragoljuba Simonovića, inače kadra Srpske napredne stranke. Na protestu je trebalo da bude više sindikalnih organizacija, od ukupno 28 koliko ih ima u Železnici, ali su na ulicu izašle samo dve, dok su ostali našli zajednički jezik sa direktorom.
Sindikalci tvrde da Simonović loše vodi preduzeće i da pokušava da suzbije prava zaposlenih i njihovih predstavnika dok direktor odgovara da je pravi uzrok protesta pokušaj sindikalne birokratije da sačuva svoje nezaslužene privilegije.
Protest su nedavno organizovali i radnici Keramike iz Mladenovca, jednog od retkih preduzeća koje se odlučilo na takav korak, a još uvek je u privatnom vlasništvu. Radnici zahtevaju poništenje privatizacije tog preduzeća i isplatu 20 zaostalih zarada koje im duguju vlasnici. Proteste ovih dana najavljuju i radnici u Kragujevcu, Užicu i još nekim gradovima Srbije.
Izvor: Danas, B92
