11.02.2014.
Srbija je u prvih 11 meseci 2013. imala neto priliv stranih direktnih investicija od svega 643 miliona evra, a u ovoj godini joj je potrebno najmanje 1,7 milijardi, kao i sklapanje aranžmana sa MMF-om, do čega će najverovatnije doći tek na jesen, naveli su danas stručnjaci časopisa Makroekeonomske analize i trendovi.
Oni smatraju da će održavanje izbora odložiti reforme i "sve gurnuti u stranu", najmanje za pola godine, i da se do juna ne može računati na neki priliv stranih i domaćih investicija, kao i da bi moglo da se desi da i 2014. godina bude izgubljena za investicije, ubrzanje privrednog rasta i povećanje zapošljavanja.
Ekonomista Stojan Stamenković je kazao, na predstavljanju najnovijeg broja MAT-a, da je Srbiji godišnje potrebno između 1,7 i dve milijarde evra direktnih stranih investicija.
Stamenković smatra da će država teško uspeti da prikupi i jednu milijardu evra investicija, osim ukoliko bi odlučila da proda Telekom, i da će vrlo brzo budžet za 2014. biti u problemu, jer je najavljena ušteda od 400 miliona evra, a prihodi su precenjeni, tako da je izvestan skori rebalans budžeta za ovu godinu.
On je istakao da će i MMF, čija delegacija dolazi u Srbiju 26. februara, tražiti i dopunsku uštedu.
Prema njegovim rečima, anaranžman sa MMF-om je veoma potreban Srbiji i ne bi mogao da bude sklopljen pre početka jula, a to će se desiti najverovatnije tek na jesen.
Stamenković je kazao da misija MMF-a neće imati ovlašćenja da pregovarao aranžmanu, već će doći da bi snimila situaciju i dala preporuke o smanjenju troškova.
On je podsetio da je ranije najavljeno da će u Srbiju stići oko tri milijarde evra investicija od Ujedinjenih Arapskih Emirata i da bi bilo dobro, ukoliko se to desi, da značajan deo tih sredstava bude iskorišćen za refinansiranje evroobveznica države.
Njihov prvi veći iznos, upozorio je, dospeva u 2017. godini, koja bi mogla da bude "finansijski čupava".
Što se tiče izbora, Stamenković je kazao da bi jedina pozitivna stvar mogla da bude, ako se dobije vlada koja će odlučnije i brže donositi važne odluke u privredi, što bi moglo pozitivno da se odrazi na rejting Srbije i odnos prema MMF-u.
On je istakao da uz pomoć MMF-a treba obezbediti reprogram ili refinansiranje duga, kao i da je taj aranžman pretpostavka podizanja rejtinga zemlje i priliva investicionog kapitala.
Kako je rekao, MMF će tražiti, pored kratkoročnih mera ušteda i višegodišnju fiskalnu konsolidaciju, a to podrazumeva i penzionu reformu, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i rešavanje pitanja javnih i državnih preduzeća koja više ne smeju da prave gubitke i opterećuju budžet.
Ekonomista Miladin Kovačević je rekao da priliv stranih direktnih investicija u Srbiju za celu 2013. godinu najverovatnije nije iznosio više od 700 miliona evra.
Uslov MMF-a će biti i izmene zakona o radu, stečaju i privatizaciji, a ako svega toga ne bude, čeka nas manji priliv investicija, minimalan ili nikakav privredni rast i neće biti rasta zapošljavanja, ocenjuju stručnjaci MAT - a.
Stručnjaci MAT-a kažu da predviđaje rasta bruto domaćeg proizvoda u 2014. godini od jedan odsto u ovim uslovima izgleda optimistično, kao i da još nema jasne fiskalne strategije.
Oprezno u bankarskom sektoru
Država bi trebalo da bude veoma oprezna u bankarskom sektoru, kako zbog Univerzal banke - četvrte koja je otišla u stečaj, ne bi došlo do slabljenja poverenja u banke, izjavio je Stamenković.
On je upozorio da je Univerzal banka prva privatna banka koja je otišla u stečaj i da tu nije bio problem u političkim plasmanima kredita, već su privatne interesne grupe snažno uticale na politiku plasmana.
Stamenković je istakao da je jedan od uzroka što banke odlaže u stečaj i slabo korporativno upravljanje i dodao da najveću štetu od toga ima država, zbog isplate osiguranih depozita.
Prema rečima Stamenkovića, za sada nema naznaka da bi još neka banka mogla da ode u stečaj, ali da je potreban veliki oprez da ne bi došlo do destabilizacije bankarskog sektora, koji je inače jedan od najstabilnijih u našem privrednom sistemu.
NBS je pre desetak dana oduzela dozvolu za rad Univerzal banci a.d, a u proteklih godinu i po dana Agrobanci, Privrednoj banci Beograd i Razvojnoj banci Vojvodine.
Vučković: Pad investicione aktivnosti u 2014. šest odsto
Realni pad investicione aktivnosti u Srbiji u ovoj godini najverovatnije će iznositi oko šest procenata, izjavio je urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi Vladimir Vučković.
"Ako se sumiraju trendovi za 2013, ta godina je bila uspešna po rezultatima industrijske proizvodnje i izvoza i uvoza, a imamo i poboljšanje u spoljnotrgovinskom bilansu, ali zabrinjava poslednji kvartal, u kojem je došlo do slabljenja industrijske proizvodnje i preokreta u dinamici izvoza i uvoza. Tako da ono s čime ulazimo u 2014. nije obećavajuće", rekao je Vučković, član Fiskalnog saveta.
Na predstavljanju najnovijeg broja MAT-a, Vučković je kazao da je očekivani pad investicione aktivnosti od šest odsto veoma loš rezultat, kao i da je taj negativan trend usko povezan sa proizvodnjom građevinskog materijala, gde postoji "uporan silazni trend" koji se slaže sa dinamikom investicija.
Ukupna industrijska proizvodnja u 2013. je značajno povećana za 5,5 odsto u odnosu na 2012. godinu, ali je u decembru njen međugodišnji rast sveden na samo 0,5 odsto.
Proizvodnja prerađivačke industrije u decembru 2013. je bila za 1,9 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine, tako da je porast za celu 2013. iznosio 4,8 odsto.
Trend izvoza kapitalnih proizvoda je prešao iz brzo uzlaznog u brzo silazni trend polovinom godine, a glavni uzrok je usporavanje izvoza automobila, dok je inflacija u 2013. godini bila 2,2 odsto, odnosno ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od ciljane inflacije Narodne banke Srbije, koja je bila četiri plus-minus jedan i po odsto.
Vučković je u Privrednoj komori Srbije naglasio da je inflacija od 2,2 odsto proistekla iz pojeftinjenja prehrambenih proizvoda, hrane i bezalkoholnih pića i relativno malog poskupljenja osnovnih kategorija potrošačke korpe.
On je istakao da je poljoprivredna sezona u 2013. bila uspešna i da je Srbija izvezla 1,3 miliona evra prehrambenih proizvoda, po čemu je po vrednosti izvoza odmah iza najvećeg ostvarenog izvoza - motornih vozila i prikolica od skoro dve milijarde evra.
Prema njegovim rečima, pokrivenost uvoza izvozom je u 2013. iznosila 71 odsto, a u decembru te godine - 62 odsto.
Izvor: Tanjug
