11.02.2014.
Umesto propisanih 45 dana za javni sektor i 60 za privatni, kako predviđa Zakon, prosečni rokovi plaćanja u Srbiji i dalje su – 126 dana.
To je pokazala analiza Unije poslodavaca Srbije za drugu polovinu 2013. godine.
"To je neznatno umanjenje u odnosu na 2012. godinu, kada je prosečan rok bio 131 dan. Još uvek spadamo u evropske rekordere, uz BiH, po dužini naplate u unutrašnjem prometu, privrednika u Srbiji između sebe i na relaciji privatni sektor – javni sektor", kaže direktor Unije poslodavca Dragoljub Rajić, i ukazuje na to da kriza nelikvidnosti u privredi još traje jer je gotovo svako šesto preduzeće u blokadi ili to bilo privremeno u prošloj godini.
On navodi da je rekorder u kašnjenju naplate potraživanja građevinska industrija, gde je naplata za izvršene građevinske radove u proseku trajala 192 dana, dakle duže od šest meseci, a na plaćanje za kupovinu građevinskog materijala se u proseku čekalo 164 dana.
Rajić podseća i na pad prometa u trgovini, koji je u 2013. opao dodatnih 5,5 odsto u odnosu na 2012. godinu, te je i stoga sve teže naplatiti potraživanja u pojedinim privrednim granama.
"Ne poštuju se nikakvi rokovi, a što je najgore – to niko ne kontroliše", kaže potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević, uz ocenu da je zakon donet kad mu vreme nije.
On objašnjava da takvi zakoni u svetu počivaju na tri osnova, a Srbija nema nijedan.
"Preduslovi su likvidna privreda koja može da plaća obaveze, sistem koji može da sankcioniše i bankarske garancije ili menice", veli Knežević.
Bila je neko vreme opšteprihvaćena ocena da su državna preduzeća poboljšala plaćanja jer im Ministarstvo finansija nije davalo novac ako su imala dugovanja, ali sada se opet može čuti da kasne i javna preduzeća i lokalne samouprave i svi ostali.
Da bi prekinula lanac neplaćanja koji davi srpsku privredu, država je pre bezmalo godinu dana donela Zakon o ograničavanju rokova plaćanja u Srbiji. Zakonom su predviđene kazne za neplatiše i do dva miliona dinara. Tako na primer, 20.000 dinara iznosi kazna za svako kršenje ugovorenog roka, a prekršajne kazne za preduzetnika idu od 10.000 do 500.000 dinara. Prekršajne kazne za odgovorna lica u javnom sektoru su od 5.000 do 150.000 dinara, a za pravna lica od 100.000 do 2.000.000 dinara. U Hrvatskoj je zakonom predviđen rok za plaćanje 44 dana, u Sloveniji 30, a u Nemačkoj 45 dana.
Izvor: Dnevnik
