Savez samostalnih sindikata Crne Gore raspoložen je da proda svojih 714 kvadrata u beogradskom Domu sindikata Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore.
"Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić najavio je da bi Vlada Srbije mogla, posle restitucije vile „Crnogorka“, da ustupi neki drugi prostor za ambasadu Crne Gore. Druga mogućnost je da ambasada ili konzulat budu smešteni u Domu sindikata. Nisu isključene ni obe varijante. Tako bi se rešio nepotrebnih troškova", kaže portparol SSSCG Zoran Đurišić.
SSSCG ima 714 kvadrata na prvom spratu ove ogromne zgrade u centru Beograda, i, po Đurišićevim rečima, uknjižen je kao vlasnik. Neko vreme je prostor izdavan, ali je ugovor raskinut i sada su ovi kvadrati balast na leđima crnogorskih sindikalaca. U renoviranje su uložene ogromne pare. Prostor bi rado prodali i u toku su dogovori s vladom u Podgorici.
Ovo je izazvalo revolt sindikata u Srbiji i otvorilo staro pitanje ko je vlasnik zgrade od oko 20.000 kvadrata na Trgu Nikole Pašića. Prema podacima iz katastra, različite sindikalne organizacije raspolagale su sa 2.863 plus 4.012 kvadrata prostora. Procenjena vrednost 4.000 kvadrata koji su ostali posle jugoslovenskog sindikata „u amanet“ Savezu samostalnih sindikata Srbije je oko 7,5 miliona evra. Ko je, međutim, vlasnik ne zna se.
Za ovaj prostor, kako nam je potvrdio Branislav Čanak, lider UGS „Nezavisnost“ zainteresovani su i hrvatski, slovenački i bosanski sindikat, jer sukcesija sindikalne imovine nikada nije izvršena:
Crnogorski sindikat je prostor dobio nezakonito od Vlade Srbije pre sedam godina, i to na 99 godina. Pouzdano znam da je Veće SSSS oštro reklo „ne“ tom ugovoru, ali to nije uvaženo. Koncesija je data isključivo za potrebe sindikalnog delovanja, što je nonsens jer kako sindikat druge države može da deluje u Srbiji!?
Po tome, smatra Čanak, crnogorski sindikalci su prostor morali odavno da izgube, jer su ga izdavali. U UGS veruju da SSSCG nikako ne može da proda kvadrate jer nije vlasnik.
"Nikada nije došlo do privatizacije Doma sindikata baš zato što u sukcesiji nije podeljena imovina. Kao što bi trebalo da se dele sindikalna odmarališta koja su Hrvati prodali, tako je pitanje trenutka kad će u sukcesiju ući Dom sindikata", zaključuje Čanak.
Niko ne zna pouzdano sa koliko kvadrata širom Srbije raspolaže Savez samostalnih sindikata, jer je veliki deo sindikalne imovine nastao devedesetih i posle, u tranziciji, završivši kao kvadrati političkih partija na vlasti i lokalnih biznismena.
Izvor: Novosti
