11.02.2014.
Privatni preduzetnik iz Nove Pazove Cviko Krunić pomaže zaposlenima da prežive ova teška vremena. Izdvojeno šest miliona dinara u fond za pozajmice.
Vlasnik trgovinskog preduzeća Medius iz Nove Pazove smislio je kako da u ovom vremenu sve teže ekonomske krize pomogne svojim radnicima.
Bez obzira na to da li su rešili da renoviraju kupatilo, plate školarinu za decu ili uplate letovanje, mogu da računaju na pozajmicu, i to bez kamate.
Cviko Krunić je odlučio da od profita firme ove godine izdvoji šest miliona dinara, kako bi stvorio fond iz koga će radnici moći da uzimaju beskamatne kredite. To znači da firma u kojoj je angažovano 200 radnika, u startu može obezbediti pomoć od oko 30.000 dinara za svakog zaposlenog.
Planirano je da najveći iznos pozajmice bude 70.000 dinara. Fond funkcioniše tako što svi koji mu pristupe plaćaju članarinu od 100 dinara, što je prihod fonda.
"Svaki radnik koji želi pozajmicu, uplaćuje ulog po 10.000, 12.000 ili 14.000 dinara, u zavisnosti od visine pozajmice koju traži. Ulog se uplaćuje tako što se oduzima po dve hiljade dinara od plate svakog meseca. Taj novac će mu biti vraćen kada više ne bude želeo da bude član fonda. Ovo je nekadašnja kasa uzajamne pomoći, ali je ideja prepakovana u jednu malo drugačiju pravnu normu", objašnjava Krunić.
"Zadovoljan sam poslovanjem moje firme, ali sam i svestan da su zarade, koliko god bile dobre gledajući našu branšu, dovoljne tek za puko preživljavanje. Plate trgovaca u maloprodaji u Mediusu su od 26.000 dinara za početnike do 37.000 dinara, sa minulim radom, za trgovce sa iskustvom, kojih i ima najviše, jer čine 90 odsto zaposlenih u maloprodaji. Prosečna plata na nivou firme je 40.000 dinara. Ljudima je potrebno više, a izračunao sam da bi beskamatne pozajmice mogle da im pomognu da bolje žive"
Sa problemom preskupog zaduživanja kod banaka, suočena je cela Srbija. Svima je poznato da je cena korišćenja dozvoljenog minusa kod banaka najmanje 30 odsto i da je to veliki teret za ionako male plate. Iz ovoga je proistekla ideja formiranja radničkog fonda, da sa malim zajedničkim naporom firme i zaposlenih radnika mogu uštedeti značajna sredstva koja uzima banka u situaciji korišćenja dozvoljenjnog minusa.
"Živimo u vremenu kada je teško biti i zaposleni i poslodavac, ali čovek mora imati razumevanja za svoje radnike", smatra Krunić.
Izvor: Novosti
