Konverzija zemljišta koči velike investicije

10.02.2014.

Vlasti već godinama ne uspevaju da reše problem sa konverzijom zemljišta, piše portal "eKapija". Pojedine kompanije odustaju od investcija.

 

Da je konverzija zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine političko pitanje shvatili su svi koji su imali dodira sa ovom temom, piše "eKapija". Vlasti su se smenjivale ali ni jedna do kraja nije htela da reši deceniju dug problem.

Investitori godinama čekaju da počnu izgradnju, a samo u poslednjih desetak dana dva strana ulagača su najavila odustajanje od otvaranja pogona zbog nerešene situacije sa zemljištem.

Vest da turska kompanija "Džinsi" (Jeanci), koja zapošljava 400 ljudi, napušta Leskovac potresla je početkom februara stanovnike grada na Veternici, a i uzburkala javnost u Srbiji.

"Džinsi" tri godine u zakupljenim pogonima u Leskovcu proizvodi odeću od teksasa za najpoznatije svetske brendove. Prošle godine kupili su pogone bivše fabrike "Srbolek" u stečaju i u avgustu započeli proceduru za dobijanje građevinske dozvole za dogradnju hale od 2.000 kvadrata.

Dozvole su investitori očekivali do kraja 2013, a u planu je bilo zapošljavanje još 400 radnika početkom ove godine. Međutim, datum njenog izdavanja je nepoznat jer postoji problem konverzije zemljišta.

U gradskoj upravi Leskovca su ipak optimistični i pokušavaju na sve načine da zadrže investitora.

"Izgledi da 'Džinsi' ode su minimalni. Ostalo je da se samo uradi konverzija zemljišta tako da smo mi tražili mišljenje od Vlade da nam da smernice kako bismo našli rešenje za ovaj problem koji se nadvio nad gadom", kaže za "eKapiju" Sanja Sonić iz gradske uprave Leskovca.

Ako Vlada ne nađe rešenje za ostanak investitora, u Leskovcu imaju "plan b".

"S obirom na to da je uslov investitora da ostane da ne plati konverziju koja košta 6,5 miliona dinara, moramo naći neko rešenje, pre svega, zbog dosta radnika koji rade u toj fabrici. Ako od Vlade ne dobijemo odgovor, planiramo da subvencionišemo nova zapošljavanja zašta će grad obezbediti sredstva i da na taj način 'prebijemo' konverziju zemljišta", objašnjava Sonićeva.

U Čačku, takođe, strana kompanija ima isti problem. Italijanski "Najs" (Nice), koji je najavljivao otvaranje pogona za proizvodnju solarnih panela i sistema za zaštitu objekata u gradu na Zapadnoj Moravi gde bi zaposlio oko 200 radnika, odustao je od ove namere. Razlog je zaustavljanje postupka konverzije u vlasništvo nad zemljištem.

Kako je za "eKapiju" rekao Slobodan Vasilijević, vlasnik čačanske firme "Slovas", koja je poslovni partner Italijanima, kompanija "Najs fektori" je dopremila deo opreme u Čačak.

"Prošle godine je 'Najs' dobio subvencije za zapošljavanje od SIEPA. Trebalo je da od nas kupe deo zemljišta sa halom na lokaciji Cer i da u avgustu počnu proizvodnju. Doneli opremu ali još nismo potpisali ugovor sa njima zbog problema sa konverzijom. Čas su i radnike pronašli", objašnjava Vasilijević.

Kao i u Leskovcu i Vasilijević je tražio pomoć od Ministarstva građevinarstva.

"Ne postoji sada zakonska regulativa kako da rešimo problem konverzije, tako da smo dobili preporuku da uradimo parcelaciju, a kada se stvore uslovi investitor će platiti konverziju", napominje sagovornik "eKapije".

Vasilijević kaže da u toku ove nedelje očekuje konačan odgovor iz "Najs fektorija" da li će i kada nastaviti investicioni ciklus.

"Imamo korektan odnos sa investitorom i verujem da ćemo uspeti da ih zadržimo u Čačku. Petnaest domaćih kompanija bi trebalo da sa njima rade kao kooperanti što bi dosta značilo za razvoj naše industrije", ističe sagovornik on.

Konverzija prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem stopirala je investicije mnogih stranih kompanija. Jedna od najpoznatijih primera koji izaziva veliko interesovanje javnosti je slučaj "Ikea".

Iz te švedske kompanije već godinama govore da su spremni da počnu izgradnju robne kuće kod nekadašnje kvantaške pijace u Novom Beogradu, ali samo čekaju da dobiju svu neophodnu dokumentaciju, odnosno da bude rešeno pitanje konverzije zemljišta da bi dobili dozvole za gradnju.

Bilo je izvesno je da će morati da se saglase svi koalicioni partneri u Vladi o tome da li će kupci preduzeća moći da steknu svojinu na atraktivnim lokacijama za gradnju po prvobitnoj ceni po kojoj su kupili preduzeća ili će morati da plate konverziju.

Zakon o uređenju prostora i izgradnji koji je trebalo da reši to pitanje nije usvojen, ali rešenje prihvatljivo za sve strane nije dogovoreno ni u Nacrtu tog dokumenta.

Ministar građevinarstva Velimir Ilić izjavio je 1. februara da će konverzija prava korišćenja u pravo svojine na gradskom građevinskom zemljištu morati da se plati 100 odsto tržišne vrednosti.

"Ustavni sud je jasno i glasno u fazi izrade zakona dostavio ministarstvu dopis, gde traži da konverzija ne može biti umanjena, već mora 100 odsto da se plati", rekao je Ilić Tanjugu.

Ministar građevinarstva je rekao da je vlada pripremila Zakon o uređenju prostora i izgradnji, ali da još treba da se postigne saglasnost oko konverzije koja je, pre svega, političko pitanje.

Očigledno je da će ovaj Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji morati da se menja, jer prema njemu naknada predstavlja "iznos od 80 odsto tržišne vrednosti građevinskog zemljišta u momentu podnošenja zahteva, obračunate u skladu s propisima kojima se uređuje porez na imovinu".

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) i domaći i strani investitori su u decembru prošle godine zatražili da se izmeni Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji u delu koji se odnosi na konverziju, ocenivši da će te odredbe "paralizovati" građevinski sektor i oterati investitore iz Srbije. Tada je zatraženo da naknada za konverziju bude 15% ili da se skroz ukine.

U 2012. godini najveći problem je bila neprimenljiva metodologija obračuna naknade, čime se usporilo regulisanje naplate a samim tim mnogi placevi na atraktivnim lokacijama ostali su do danas zarobljeni. U 2013. je najveći problem bio što nema nikakvog rešenja, početkom 2014. je svako rešenje neizvesno jer se čeka uspostavljanje nove Vlade i kako će ona da reši ovo "političko pitanje" koje koči višemilionske investicije.

Izvor: Ekapija