09.02.2014.
Do sada su stranci u Srbiji uložili 20 milijardi evra, a u inostranim kompanijama radi 95 hiljada ljudi, kažu u Savetu stranih investitora
Najveći broj od 2.784 radnih dozvola izdat je Rusima, Kinezima, Turcima, Rumunima, državljanima BiH, Nemcima i Grcima.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, radnu dozvolu u našoj zemlji u 2013. godini dobilo je 2.784 stranca. Najveći broj radnih dozvola izdat je Rusima, Kinezima, Turcima, Rumunima, Bosanskohercegovačkim državljanima, Nemcima i Grcima. Prema podacima poreske uprave svaki treći stranac je zbog visokih primanja naš poreski obveznik.
Posle dvanaest godina od kako su u Srbiju počele da dolaze prve strane banke i kompanije uvek je prilika da se podvuče crta koliko su stranci poboljšali domaću ekonomiju.
U Savetu stranih investitora kažu da je od tada uloženo 20 milijardi evra, a u inostranim kompanijama radi 95 hiljada ljudi. Osim direktne materijalne dobiti, ističu da je korist i indirektna, jer mnogi ovde žive sa porodicama i uredno plaćaju sve dažbine.
Predsednik Saveta stranih investitora Frederik Kuen kaže da nije sve u brojkama.
"Ističem i stalni dijalog sa vašom vladom i logistiku jer ovde može da dođe bilo koji menadžer iz sveta, a isto tako i da odavde ode u neku treću zemlju. Čak četiri vaša državljanina, koji su radila u Sosiete Ženeral banci, sada rade u centrali u Parizu, a posao su naučili ovde", rekao je Kuen.
Mnogi stranci ističu srdačnost, ali su iznenađeni visokim cenama, na primer odeće, ne samo u poređenju sa okolnim zemljama, već i razvijenim zemljama zapada.
Svetlana Tolmačova je iz Moskve i direktorka je u Prokredit banci, banci sa nemačkim kapitalom. Kaže, da je napredak vidljiv, ali je osnovica posle ratova i sankcija u Srbiji bila niska.
"Ustanovljen je jedan dobar sistem doneti su neki novi propisi Narodne banke i zakonski okviri. Izgrađen je veliki kreditni portfolio a najbitnije je da je posle kolapsa četiri velike državne banke povraćeno poverenje štediša", objašnjava Tolmačova.
Dolazak stranaca je i za ekonomiste nesumnjivi dobitak jer donose nova znanja i jačaju preduzetnički duh pošto je privreda globalni proces.
Profesorka Živka Pržulj sa Beogradske bankarske akademije kaže da su stranci za sada otporni na politički uticaj.
"Koliko znam oni su za sada otporni na politički uticaj što je jako dobro jer se na taj način pruža mogućnost našim sposobnim mladim ljudima da dobiju zaposlenje u tim kompanijama i u kojima imaju šta i da nauče, a i da otputuju negde i da vide u svetu nešto a da nemaju neke političke preporuke",ističe Živka Pržulj.
Domaći poslovni ljudi ističu da nisu ravnopravni pri investiranju i raspodeli subvencija, pa se teško nose sa inostranom konkurencijom
"Svi trgovinski lanci koji dolaze u Srbiju imaju veoma veliku podršku iz zemalja iz kojih dolaze, dok mi u situaciji u kojoj se nalazimo realno nismo u toj mogućnosti", kaže Zoran Tirnanić, vlasnik Dis trgovine.
Neka iskustva govore da i nije sve tako idealno, jer su mnogi stranci našli rupe u zakonu i ponašali se u skladu sa takozvanim balkanskim standardima. Ipak približavanje članstvu u Evropskoj uniji i dostupnost poslovnih informacija smanjivaće i takve rizike.
Izvor: RTS, B92
Foto: Beta
