26.01.2014.
Napuštanjem direktnih subvencija Srbija ulagačima mora da ponudi efikasniju državu, niže troškove i manji rizik poslovanja, piše "Politika".
Srbija je od 2001. godine ostvarila relativno visoke godišnje neto prilive stranih direktnih investicija (SDI), ali s tim što su stranci kod nas svoj kapital uglavnom ulagali u kupovinu društvenih firmi i sektor usluga, dok su u većini zemalja centralne i istočne Evrope gradili fabrike, podseća Politika.
Čak 71 odsto rasta BDP-a u ovim zemljama rezultat je priliva SDI. Baš kad su naši deficiti i obaveze prema stranim kreditorima počeli vrtoglavo da rastu, SDI u 2012. i prvih devet meseci 2013. godine osetno opadaju.
Ekonomski oporavak zemlje u ovoj i naredne dve godine iz više razloga biće usporen, ali da bi se po optimističkoj varijanti, ostvarila prosečna stopa rasta BDP za naredne tri godine od ipak skromnih 1,6 odsto, neophodan je prosečan godišnji neto priliv stranih investicija od oko 1,6 milijardi evra.
U moru neizvesnosti naših privrednih prilika, jedino je izvesno – aktuelni ministar privrede (doduše u ostavci) ne bi da ide istim smerom u susret stranim investitorima.
"Jedino što je prethodno ministarstvo radilo bile su subvencije i potpuno neodgovorno arčenje novca poreskih obveznika", izjavio je za "Politiku" ministar privrede Saša Radulović povodom izjave predsednika Tomislava Nikolića da mu se ne dopada što novi ministri ne prihvataju ništa što su prethodni radili.
Prema Radulovićevom mišljenju, Srbija je vukla za rukav strane investitore, delila im je "šakom i kapom” za svako obećano radno mesto, bez kontrole da li je obećanje ispunjeno i da li se uloženo isplatilo.
"Novo ministarstvo napravilo je potpuni zaokret od 180 stepeni od te i takve politike. Usvojenim Budžetom za 2014. godinu u Skupštini ukinute su subvencije. Sa ovim ministarstvom neće ih biti", rekao je Radulović.
Vlada treba da odbaci suludi i nepromišljen predlog ministra Radulovića da se ukine SIEPA, uzvratio je bivši ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić kad je njegov "naslednik” saopštio da će prekinuti s "neodgovornom politikom, nedomaćinskim i netransparentnim trošenjem novca poreskih obveznika”.
"Subvencije su dovele 'Fijat' i stvorile 10 od prvih 15 najvećih izvoznika. Zato država treba da poveća budžet za podsticanje novih investicija", tvrdi Dinkić.
Sa 352 miliona dolara stranih investicija u 2012. godini, prema podacima UNKTAD-a, Srbija je rangirana na 127. mestu, što je njeno najgore mesto u prethodnih 12 godina. Narodna banka je procenila da će SDI u 2013. dostići oko 700 miliona evra.
"Da li je nizak priliv stranih direktnih investicija regionalni problem ili specifičnost Srbije”, tema je nedavno saopštenog istraživanja Mirjane Gligorić, asistent beogradskog Ekonomskog fakulteta i saradnice Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).
U središtu njene analize su kretanja SDI u periodu krize – naročito u poslednje dve godine – i nastojanje da se odgovori na pitanje – kako preokrenuti taj nepoželjan trend.
Sa neto prilivom SDI od prosečna 183 evra po stanovniku u periodu 2001–2008. Srbija je bila na 11. mestu među posmatranimh zemaljama. U pretkriznom periodu u Srbiji su neto SDI u proseku činile šest odsto BDP-a, tako da je po ovom pokazatelju bila na četvrtom mestu. U periodu 2009–2012. prosečna vrednost priliva SDI iznosila je 3,6 odsto BDP, tako da je po ovom pokazatelju bila na 14. mestu.
Kakav je bio učinak državnih podsticaja?
Srbija je davala visoke direktne podsticaje stranim investitorima u vidu subvencija – od 4.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu. Prosečna vrednost do sada odobrenih podsticaja iznosila je 4.693 evra po radniku. Ukupno je odobreno 289,9 miliona evra, a od te sume oko tri četvrtine dodeljeno je stranim investitorima,tako da se po visini podsticaja Srbija našla u samom vrhu zemalja centralne i istočne Evrope.
"Iako je od 2006. godine imala izdašne direktne podsticaje, priliv SDI u Srbiju bio je na nivou ili blago iznad investicija u posmatranim zemljama", ukazuje Gligorićeva.
"Pri tome je veliki deo investicija u Srbiji u ovom periodu posledica privatizacije, koja je u drugim zemljama već završena. Izdašni posticaji kao u slučaju 'Fijata' su izuzetak, koji nije fiskalno održiv, niti ekonomski isplativ, pa oni u budućnosti ne mogu da predstavljaju model za privlačenje stranih invescija", objašnjava ona.
Na novac od privatizacije više ne može da se računa, a ni u budžetu nema para za subvencije stranim investitorima. Zato država mora da nađedruge načine za privlačenje stranih investitora.
Mirjana Gligorić smatra da bi trebalo da se počne od otklanjanja svega što odvraća strane investitore od ulaganja.
"To su makroekonomska nestabilnost, odnosno takozvane visoke spoljne neravnoteže – javni dug, deficit tekućeg računa platnog bilansa, ali i politički rizici, uslovi poslovanja. Tu su i institucionalni faktori, kao što su neefikasna pravna regulativa i birokratske prepreke, loša infrastruktura", kaže Gligorićeva.
"Davanja direktnih subvencija treba napuštati, uz istovremeno unapređivanje privrednog ambijenta, što pre svega podrazumeva smanjenje troškova i rizika poslovanja,unapređenje efikasnosti administracije, sudstva, uređivanje javnih finansija i smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga, ali i poboljšanje infrastrukture i smanjenje korupcije", ukazuje ona.
Ukoliko se samo ukinu subvencije, a ne ostvare reforme, ističe sagovornica "Politike", strane direktne investicije će opasti.
Izvor: Politika, B92
