1.12.2017.
Rezultati projekta, publikacija i skraćeni predlog javne politike „Transparentnost i efektivnost budžetskih fondova za zaštitu životne sredine lokalnih samouprava” predstavljeni su juče na pres konferenciji u Medija centru.
Na prezentaciji su govorili Mihailo Gajić, predsednik UO Instituta za industrijske odnose, i Stevan Petrović, koordinator projekata u Beogradskoj otvorenoj školi.
Cilј prојеktа „Тrаnspаrеntnоst i еfеktivnоst budžеtskih fоndоvа zа zаštitu živоtnе srеdinе lоkаlnih sаmоuprаvа” је јаčаnjе svеsti о znаčајu trаnspаrеntnоsti u prоcеsu plаnirаnjа i trоšеnjа srеdstаvа iz budžеtskih fоndоvа zа zаštitu živоtnе srеdinе nа lоkаlnоm nivоu, njihоvе еfеktivnоsti i usklаđеnоsti sа lоkаlnim аkciоnim i sаnаciоnim plаnоvimа i strаtеškim dоkumеntimа, kао srеdstvimа zа оstvаrivаnjе lоkаlnоg оdrživоg rаzvоја.
Rezultati pokazuju da samo 3 jedinice lokalne samouprave (Grad Subotica, Grad Užice i opština Bački Petrovac) ispunjavaju ove minimalne standarde transparentnosti. Čak 102 opštine nisu imale nijedan od traženih dokumenata dostupno na svom sajtu.
Manje od jedne petine dokumenata je locirano na sajtovima lokalnih samouprava, svega 94 od 513. Od traženih dokumenata najmanje je transparentan izveštaj o radu lokalnog fonda, dok je situacija nešto bolja sa programom rada i strateškim dokumentima iz ove oblasti.
U kontekstu budžetskih fondova za zaštitu životne sredine, efektivnost zahteva postojanje strateških, planskih i programskih dokumenata, na osnovu kojih se, uz adekvatno upravljanje, javni prihodi usmeravaju na mere i projekte u oblasti zaštite životne sredine. Nepostojanje programa zaštite životne sredine, lokalnog akcionog i sanacionih planova, ne samo da obesmišljava pitanje efektivnosti lokalnih budžetskih fondova za zaštitu životne sredine, već postavlja i pitanje zakonitosti trošenja budžetskog novca kod lokalnih samouprava, koje usmeravaju novac kroz budžetski fond, iako nemaju programska i planska dokumentima, imajući u vidu da je Zakonom o zaštiti životne sredine propisano da se sredstva budžetskog fonda koriste u skladu sa akcionim i sanacionim planovima.
Pored problema u uspostavljanju budžetskih fondova, izražena je i neefikasnost u prikupljanju naknada, kao i tzv. obezbojavanje zelenog novca, odnosno trošenje novca prikupljenog po osnovu naknada u oblasti životne sredine za druge svrhe, što je posebno postalo izraženo nakon izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu 2015. godine, kojima je, prema široko rasprostranjenom tumačenju, ozakonjeno usmerava-nje sredstava prikupljenih po osnovu naknada za zaštitu životne sredine na druge namene, i pored jasnih odredaba Zakona o zaštiti životne sredine u pogledu namene sredstava prikupljenih po ovom osnovu.
Visoka efektivnost budžetskih fondova za zaštitu životne sredine utvrđena je za gradove Beograd, Čačak i Kraljevo, kao i Gradsku opštinu Obrenovac; srednja efektivnost za Požarevac, Novi Bečej, Kovini Bor, a niska za opštinu Čoka.
Uočeni su značajni nedostaci u proceduri i formi dostavljanja programa za korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, davanja saglasnosti od strane ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine i dostavljanja izveštaja o korišćenju sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.
Projekat „Transparentnost i efektivnost budžetskih fondova za zaštitu životne sredine lokalnih samouprava” je sufinansiran sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine u okviru Javnog konkursa za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2017. godini.
