05.07.2016.
Dok premijer Aleksandar Vučić ističe da ne želi da se bavi pričama rekla-kazala, Kamaraš ističe da su njegovi problemi počeli kada je na insistiranje ministra Sertića odbio da sindikalcima poveća plate
Mandatar Aleksandar Vučić izjavio je u Parizu da nema nameru da se bavi pitanjem učinka nedavno smenjenog glavnog menadžera „Železare Smederevo” Petera Kamaraša na osnovu rekla-kazala, već da će to rado komentarisati ako bude bilo činjenica. Upitan da komentariše pismo koje je medijima uputio Kamaraš, a u kojem tvrdi da nije odgovoran za loše rezultate „Železare”, Vučić je ponovio da nije moguće očekivati da oni budu dobri kada je cena čelika pala na 380 dolara.
– Ne pada mi na pamet da se bavim Kamarašom zbog rekla-kazala. Mogu, ako znate da mi kažete nešto činjenično – preneo je Tanjug Vučićevu izjavu, i napomenuo da ima tri grupe sa različitim stavovima.
To sada nije važno, rekao je on novinarima u Parizu i dodao da je najvažnije što je kineski partner „Hestil” preuzeo „Železaru” i što je „klozing ugovora” potpisan pre neki dan.
Skupština privrednog društva „Železara Smederevo” donela je 25. juna jednoglasnu odluku o raskidu ugovora o upravljanju i savetovanju, koji je sa kompanijom „HPK inženjering BV” i „HPK menadžment”, potpisan 21. marta prošle godine, „zbog neispunjavanja i povreda ugovornih obaveza od strane druge ugovorne strane”, pisalo je u saopštenju.
Smenjeni Kamaraš izjavio je u pismu javnosti da nije bilo osnova za raskid ugovora o menadžmentu, da njegova konsultantska kuća „HPK manadžment” nije učinila ništa pogrešno, ali i da nije ni imao odrešene ruke, već su poslovi „Železare” bili strogo kontrolisani, a sve informacije dostavljane ministru privrede Željku Sertiću. „Sve optužbe su zlonamerne i u potpunosti izmišljene”, tvrdi Kamaraš. On navodi da je o raskidu ugovora o menadžmentu (MSA) došlo samo odlukom rukovodstva „Železare”, a ne Vlade Srbije, koja ga je odobrila i potpisala. – Zato je sve to nevažeće i ugovor je zaista okončan na dan zaključivanja ugovora sa „Hestilom”, a ne ovom glupom aktivnošću nekoliko očajnih pojedinaca – napisao je Kamaraš dodajući da su za manje od 48 sati „novi KPMG menadžeri doveli ’Železaru’ do zastoja, stvarajući državi velike gubitke i potres na tržištu”. Kamaraš tvrdi da je vlada i tokom trajanja ugovora sa „HPK menadžmentom”, preko Borisa Miloševića iz KPMG-a i njegovih ljudi, kao i Željka Sertića, imala potpune informacije i kontrolu nad čeličanom.
Kamaraš je istakao da je u poslovanju, kako bi se zaštitio od eventualnih napada neke buduće vlade, ugovore s kompanijama s kojima je lično blizak ili bilo ko iz njegovog tima slao na odobrenje Nadzornom odboru na čijem je čelu Bojan Bojković. Naveo je da je osmislio taj sistem kao zaštitu u slučaju napada neke buduće vlade, uz opasku da to sada „izgleda mudro”.
„Ministar je trebalo da nam uputi Pismo upozorenja, na primer u slučaju da obrtni kapital opada ispod pomenutog iznosa, i da nam da 120 dana da ispravimo situaciju. Ukoliko promena ne bude učinjena, oni bi imali pravo da raskinu ugovor o menadžmentu” rekao je Kamaraš.
.„HPK je pokrenuo i krivičnu istragu protiv nemačkog dobavljača sa vlasnikom iz Rusije kome je isplaćen avans za sirovine koji prelazi 100.000 dolara, koje ova kompanija nije nikada dostavila, niti je vratila avans. Ugovor su potpisali Ivan Milošević i Bojan Bojković 2014. godine”, napisao je on.
Kamaraš dodaje i da su ga sindikati napadali jer je HPK odbio da obnovi ugovore sa tri reprezentativna sindikata koji im je „pružio beneficije iznad i izvan zakona” uključujući i plate dvostruko veće od onih koje bi po zakonu trebalo da imaju, a nije hteo da potpiše, kako je naveo, čak ni kad je to direktno naredio Sertić.
Kamaraš podseća da je HPK preuzeo rukovodstvo 20. aprila, ukazujući da u prva tri meseca prošle godine nije imao uticaj na upravljanje, pa su za finansijske rezultate za taj period u potpunosti odgovorni prethodni menadžeri. „Tržište je bilo dobro tokom prva tri meseca 2015, a rezultati pod rukovodstvom Bojkovića i Miloševića, a pod kontrolom Sertića, bili su potpuna katastrofa. Gubici, uprkos dobrom finansijskom okviru budući da je Vlada Srbije uložila sto miliona dolara u fabriku u decembru, bili su ogromni. Tržište rude gvožđa je opadalo, ali je Bojković kupovao rudu od dobavljača čije su cene rasle. Menadžment u potpunosti nije bio sposoban da vodi kompleksnu proizvodnju fabrike. Jedna tona tečnog metala iznosila je 470 dolara, a HPK je smanjio na 256”, napisao je Kamaraš i naveo i da je cilj ugovora o menadžmentu bio da održi fabriku operativnom do privatizacije – maksimalno tri godine.
Za 14 meseci, naveo je, HPK je postigao nemoguće i održao „Železaru” operativnom sve dok je premijer nije prodao „izvanrednom kupcu”.
Ministarstvo: „Kamaraš skida odgovornost”
Iza pisma javnosti gospodina Petera Kamaraša direktora i vlasnika „HPK menadžmenta” stoji pokušaj da, pred poslovnim krugovima, domaćom i međunarodnom javnošću, sa sebe skine odgovornost za raskid ugovora sa „HPK menadžmentom” juna 2016.
Glavni cilj Ministarstva privrede bio je očuvanje proizvodnih kapaciteta „Železare Smederevo” u najvećoj mogućoj meri, i ostvarivanje pretpostavki za dugoročno zapošljavanje radne snage, kao i ostvarenje daljeg ekonomskog napretka Republike Srbije.
Ministarstvo privrede navode Kamaraša ocenjuje kao zlonamerne i tendenciozne. Na žalost, ovo nije prvi pokušaj zamene teza gospodina Kamaraša.
Sasvim suprotno takvoj praksi, Ministarstvo privrede sledi zakonom definisanu obavezu da štiti integritet i ekonomske interese Republike Srbije i njenih građana. Zato se neće upuštati u dalje polemike već je okrenuto budućnosti i novim poslovnim perspektivama.
Bojkovićev odgovor Kamarašu
Član Nadzornog odbora Bojan Bojković je smenjenom menadžeru „Železare” poručio da treba da kaže zašto nije ispunio ugovorne obaveze, kako je zloupotrebio Nadzorni odbor, po kojoj je ceni nabavljao sirovine u Ukrajini, a zatim prodavao „Železari”...
Bojković je zatražio od smenjenog menadžera i da odgovori zašto je „Železara” bila primorana da ima samo jednog kupca i dobavljača tokom njegove „vladavine”, a to je upravo Kamarašova firma „Picaro”.
Izvor: Politika
