09.05.2016.
Samo u jednom selu - Lipovica pored Leskovca, živi pet bivših radnika Jure. Za N1 svedoče kako se lako u toj kompaniji dobija otkaz i o pritisku pod kojim rade. Međutim, na njihove navode iz Jure ne daju odgovor. Kažu da niko u menadžmentu nije nadležan da daje izjave medijima i odgovara na pitanja.
Inspektorat za rad je pred Uskrs nakon štrajka u Leskovačkoj Juri opet proveravao poslovanje i navode radnika, i saopštio da je papirološki svaka odluka pokrivena i da nema propusta.
Vesna Krstić jedna je od bivših radnica jure. Njeni problemi počeli su kada joj je maloletni sin teško povređen, a ona morala da ostane sa njim u bolnici gde je operisan.
Istog dana zvali su je da mora da dođe na posao.
“Liderka je meni rekla da moram da dođem, da se javim jer mi preti otkaz. i ja sam ostavila dete u bolnici”, kaže Vesna a na pitanje u kakvom stanju joj je sin bio u tom trenutku odgovara: “U iznemoglom, posle operacije, dosta je iskrvario, ništa nije mogao sam...”
I za Žaklinu Đorđević prvi problem – prvi dan kada posle godinu i po nije mogla da ode na posao.
“Polomila sam nogu. Nosila sam gips. Sa štakama sam se pojavila u firmi, plakala znajući da ću da dobijem otkaz”, kaže Žaklina.
Ni Žaklina ni Vesna nisu dobile otkaz. Međutim, čim je istekao ugovor koji se sklapa na nekoliko meseci i radnicima stalno produžava – ostale su bez posla. Žaklina kaže da je zbog toga sramota i ne želi da se vidi njen lik.
“Obrazloženje ne postoji, kao... bili ste na bolovanju? Mi smo ti jedan ID broj, samo broj u njihovom sistemu. Nemamo svoje porodice, ime i prezime, mi smo ID”, priča ona.
O mobingu i problemima, oni koji uspevaju da i dalje produže ugovor kažu da ne smeju da govore. I Vesna je ćutala dok je imala posao. “Radeći deset sati pored njih je gore nego u ludnici. Deset sati stojiš na nogama, kad dođeš kući nisi ni za šta”.
Na opasku zar radno vreme nije osam sati, a ne deset ona navodi: “Bilo je reči, ali im je bilo malo, pa se produžuje. Plus radne subote”.
Radnici svedoče da ako je posle deset sati stajanja uz mašinu nekome potrebna medicinska pomoć – idu kod lekara, zovu Hitnu i vraćaju se na posao. Takvo iskustvo imala je i Žaklina, koja je na poslu povredila oko.
“Krv mi je curila iz oka, supruga sam zvala da me vozi kod lekara i morala sam da se vratim na posao”, navodi Žaklina.
Nije tužila preduzeće, a mogla je jer nije nosila zaštitnu opremu. Ćutala je da bi zadržala posao, što na kraju nije uspela.
Ćute i vlasnici i iz Jure i dalje medijima poručuju da nema nikoga ko bi mogao da odgovori na pitanja. Inspekcija proverava, a papiri pokazuju da je u Juri sve u redu.
Izvor: N1
