11.05.2015.
Oko 600.000 radnika iz privatnog sektora zaradu prima sa zakašnjenjem od mesec ili više, dok oko 50.000 zaposlenih u firmama širom Srbije uopšte ne prima platu.
Glavni razlozi za neredovne isplate su nelikvidna privreda i preopterećenost preduzetnika velikim brojem nameta, smatraju u Uniji poslodavaca. Ne protive se da nesavesni poslodavci budu kažnjeni. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije očekuje da država povuče ozbiljnije korake i da se ovakve stvari ne deševaju.
Od početka ove godine inspektori rada su, tvrde, doneli više od 1.000 rešenja kojima se poslodavcima nalaže da isplate zarade, i podneli oko 700 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv takvih poslodavaca. Poslednjim izmenama Zakona o radu zaposleni bi trebalo lakše da dođu do svog novca.
"Stranci sa kojima dolazimo u dodir prosto ne mogu da shvate da je moguće da neko radi nekoliko meseci, a da pritom ne primi platu. Oni se pitaju zašto taj uopšte radi, kako je moguće da živi ako ne prima zaradu", ističe Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Najgora situacija je u tekstilnoj i prerađivačkoj industriji i metalskom kompleksu, upozoravaju iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije. Ističu da je u Evropi znatno drugačije.
Preduzeća koja ne isplaćuju redovno zarade treba staviti na stub srama, kažu sindikati. Navode primer Hrvatske u kojoj postoji javna lista sa takvim preduzećima.
Da to postane praksa u Srbiji, predložili su, kažu, prošle godine, kada se menjao Zakon o radu, ali nije bilo zainteresovanih.
"Evropska zakonodavstva poznaju i krivičnu odgovornost poslodavca koji ne uplati zaradu zaposlenom. U Nemačkoj je predviđena kazna zatvora od tri do pet godina", kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.
Međutim, dodaje, da to u Ministarstvu rada nije naišlo na odobravanje tako da sada u Zakonu o radu postoji samo novčana kazna. "Iskreno da vam kažem, dugo sam u ovom poslu, ne znam da je jedan poslodavac platio kaznu zbog neisplaćenih zarada", ističe Savić.
Goran Marković iz Ministarstva za rad navodi da je uvedena mogućnost da zaposleni na osnovu obračuna zarade imaju mogućnost da se direktno obrate sudu. Taj obračun zarade ima snagu izvršne isprave, kaže Marković.
Zaposlenima se, dodaje, omogućava da naplati svoja potraživanja od poslodavca. U praksi ovo zakonsko rešenje ne funkcioniše, ističu sindikati.
"Obračunski listić apsolutno nije javna isprava, i apsolutno nije dovoljan da bismo naterali poslodavca da nam isplati zaradu koju nam duguje. Ukoliko želite da se naplatite, morate u privrednom sudu povesti postupak, spor i redovnim putem doći do svog potraživanja. To traje godinu dana, ili duže", kaže Ranka Savić.
U Poreskoj upravi uopšteno odgovaraju da kontrolišu obračun poreza i doprinosa na zarade, napominjući da je, u slučaju kada zarada nije isplaćena, poslodavac dužan da obračuna i plati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.
Izvor: B92, Blic
