12.02.2015.
Ako „Esmark” ne položi garanciju da će ostati u Smederevu kad utroši zalihe, ne vidim rešenje za okončanje privatizacije, kaže Saša Čolić, lider ASNS
Ima li Srbija dovoljno para da proda svoju železaru Amerikancima, pitaju domišljati Smederevci doznajući da su sirovine, koje čine 60 odsto ukupnih troškova „Železare”, glavna tačka spoticanja u pregovorima naše države i „Esmarka”. – Jer, ako ta američka kompanija ne položi novčanu garanciju da će ostati u Smederevu kad utroši trenutne zalihe, ne vidim rešenje za okončanje privatizacije – rekao je za „Politiku” Saša Čolić, lider Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u srpskoj čeličani. On smatra da je zapelo upravo oko tih garancija, jer ne može da se osigura nabavka sirovina na duže staze. Zbog toga „Esmark”, smatra Čolić, očekuje da država bude garant kredita, ali i da obezbedi olakšice za cene energenata, a sve to je u suprotnosti sa propisima EU koje Srbija mora da poštuje od 1. februara.
– „Esmark” ovde dolazi zbog profita koji planira da ostvari već u drugoj godini od ulaska u železaru. Ako toga nema, ovde ne može da ih zadrži nikakav ugovor, ma koliko dugoročan bio. Jeftinije im je da izađu iz posla nego da uđu u gubitke, što svakako zavisi od uslova poslovanja i tržišta čelika – kategoričan je predsednik železarinog ASNS-a.
Za Čolića je neprihvatljivo to što se pre tendera skoro devet meseci pregovaralo sa „Esmarkom”, a ispada da ništa nije dogovoreno.
– Rečeno je da su utanačene sve važne tačke, što je i normalno za tako duge pregovore i analize koje su Amerikanci radili. Uslovi iz tendera su ispunjeni, a sada se izlazi sa novim zahtevima, a ja mislim da „Esmark” traži nemoguće – kaže Čolić.
Njegov sindikalni kolega Mileta Gujaničić, lider Nezavisnog sindikata metalaca u železari, optimista je i veruje da će dogovor pasti uskoro. Ali saglasan je sa Čolićem da su navodna sporenja oko broja radnika, samo maska za ključni problem, a to su sirovine.
– U kolektivnom ugovoru koji smo potpisali nema ni slova o nekom socijalnom programu, što isključuje otpuštanja. Predviđen je samo prirodan odliv, odnosno, 248 radnika će do kraja godine otići u penziju. „Esmark” je i u ponudi garantovao posao svim radnicima koji zaključno sa 31. oktobrom 2014. imaju ugovor na neodređeno vreme – kaže Saša Čolić.
Uprkos neizvesnoj sudbini i proizvodnji „na kašičicu”, u „Železari Smederevo” za poslednjih godinu dana zaposleno je oko 500 novih radnika. Oni su angažovani pod ugovorom od šest meseci, a nekima je već produžen. Upitan da li fabrici trebaju novi radnici ako se ne zna ni šta očekuje ove stare, Čolić kaže:
– Za sve koji su pod ugovorom nakon predviđenog roka, odlučivaće nove gazde ako dođu, ili država kao vlasnik. Svakako, u železari postoje dve sistematizacije: za rad jedne visoke peći i za slučaj kada rade obe.
Pregovori s rukovodstvom američke kompanije „Esmark” počeli su 27. januara. „Esmark” je jedini dao ponudu za kupovinu 80,01 odsto kapitala „Železare”, na tenderu koji je otvoren 9. januara. Nacrt kupoprodajnog ugovora najavljen je najpre za početak ove nedelje, a u ponedeljak je saopšteno da se finalni pregovori nastavljaju po povratku premijera Vučića iz Brisela.
Oružje može da bude sirovina
Najava Ministarstva odbrane da će Srbija prodati više od 480 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, više od 20.000 pušaka i pištolja i veliku količinu druge vojne opreme, poklopila se sa teškom pregovaračkom „bitkom” oko sirovina za buduću proizvodnju u „Železari Smederevo”. Sudeći po pričama i pisanjima pojedinih medija da je bivši vlasnik čeličane, američki „Ju-Es stil”, svojevremeno „pretapao” srpsko naoružanje u Smederevu, mnogi su u najnovijoj odluci vojske videli „neverovatnu” podudarnost, pogotovo što su sirovine najspornija tačka u pregovorima sa budućim vlasnikom železare.
Mileta Gujaničić, lider Nezavisnog sindikata metalaca, kaže da ne zna da je „Ju-Es stil” to radio, jer vojna oprema nije u fabriku dolazila „u komadu”, ali dodaje da ima logike da ovo naoružanje završi u železarinim pećima. Šta bi „Esmark” dobio od rashodovanog srpskog naoružanja?
Ako je prosečna težina tenka oko 50 tona, samo od toga može se dobiti više od 10.000 tona kvalitetnog gvožđa. Ako tome dodamo oklopna vozila i ostalo naoružanje, proizlazi da je reč o nezanemarljivim količinama sirovina. Uz to, prema tvrdnjama Gujaničića, radi se o kvalitetnom gvožđu od koga se može dobiti još kvalitetniji i skuplji čelik.
Za razliku od njega, Saša Čolić, prvi čovek ASNS-a u čeličani, smatra da su ovakve priče čisto „laičko zaključivanje”, te da ne postoji nikakva veza između najave o prodaji vojnog naoružanja i dolaska „Esmarka”. Takođe, tvrdi da nema dokaza ni da je „Ju-Es stil” tako nešto radio.
Izvor: Politika
