16.09.2014.
Ako plate u javnom sektoru i penzije ne budu odmah smanjene linearno za 15 odsto, već u narednoj godini će uslediiti novo smanjenje, upozorava Fiskalni savet koji kaže da svako manje smanjenje obavezuje državu da novac nadoknadi povećanjem poreza na dodatu vrednost (PDV).
Fiskalni savet je ranije izveo računicu prema kojoj bi, na primer, smanjenje plata u javnom sektoru i penzija za 12 odsto značilo povećanje PDV-a za jedan odsto.
Ne postoji rešenje koje može da donese dovoljne uštede, a da iz umanjenja isključi najveći broj penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, tvrdi Fiskalni savet u najnovijoj analizi.
"Progresivni modeli koji bi smanjivali samo plate i penzije veće od prosečnih mogu samo u teoriji da daju dovoljne uštede, i to ukoliko je stopa umanjenja penzija i plata preko prosečnih veća od 50 odsto", navedeno je u toj analizi.
Fiskalni savet tvrdi i da se umanjenje plata i penzija ne može izbeći, jer uštede koje bi po ovom osnovu trebalo ostvariti iznose oko 800 miliona evra.
Sve ostale mere fiskalne konsolidacije, kako je navedeno, poput dovođenja u red javnih preduzeća, smanjenje sive ekonomije, otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru... – ne daju dovoljne uštede za izbegavanje krize.
"Ostale mere ne mogu ni da dostignu pune efekte u kratkom roku, a nije čak ni izvesno da će se ostvariti u potpunosti. Za javna preduzeća, na primer, još nema konkretnih rešenja za velike probleme koje ona imaju", ističe se u analizi Fiskalnog saveta.
Smanjenje penzija i plata u javnom sektoru jeste nepopularan, ali je ekonomski efikasan način za smanjenje deficita, tvrdi Savet a kao argument se navodi da su tokom krize sve zemlje koje su bile u sličnoj fiskalnoj poziciji kao Srbija, bile prinuđene da smanje plate i penzije - Litvanija, Portugal, Grčka...
"Da je postojalo drugo i bolje rešenje, ove zemlje bi ga verovatno primenile. Negativan uticaj smanjenja plata i penzija na BDP i poreske prihode postoji i to ne sporimo. Naprotiv. Ali je taj uticaj ograničen", tvrde stručnjaci okupljeni u ovom telu.
Oni podsećaju da su tokom 2008. godine penzije povećane za više od 30 odsto, od čega je, navode, više od 20 odsto opravdano.
"To na kraju nije značajno pokrenulo proizvodnju, ali je otvorilo ogromnu rupu u budžetu i povećalo javni dug do 2014. za preko pet milijardi evra. Ne postoji nijedan ekonomski, pa ni logički razlog zašto bi sada smanjenje penzija od 15 odsto imalo bitno razlicite efekte u suprotnom smeru", tvrdi Fiskalni savet.
Savet podseća da od svog osnivanja 2011. primećuje da vlada po pravilu usvaja mere koje donose nedovoljne uštede, pa se, kako je navedeno, njima izbegne neposredna opasnost od krize, ali se ne preokrenu nepovoljni trendovi u javnim finansijama, zbog čega svaka sledeća mera mora da bude još teža.
"Pre dve do tri godine za ozdravljenje javnih finansija verovatno je bilo dovoljno zamrzavanje penzija i plata i bolja kontrola javnih preduzeća. Prošle godine je verovatno bilo dovoljno smanjenje plata i penzija za 10 odsto i reforma javnih preduzeća, ali vlada se opredelila za „solidarni porez" i povećanje umanjene stope PDV-a. To sve jeste odlagalo krizu, ali je zato sada potrebno još veće smanjivanje penzija i plata", tvrdi Fiskalni savet.
Ukoliko se ponovo nedovoljno saseče, upozoravaju, možda će se ponovo „kupiti" još godinu dana do izbijanja krize, ali će javne finansije Srbije na jesen 2016. biti u još lošijoj situaciji i zahtevati još teže mere, zaključak je Fiskalnog saveta.
Fisklani savet je prikazao kolike su potrebne stope umanjenja penzija i plata preko prosečnih da bi se uštedelo potrebnih 800 miliona evra:
Raspodela korisnika penzija i plata u javnom sektoru je takva da bi umanjenje plata i penzija na iznos koji prelazi prosečno primanje, moralo da iznosi više od 50 odsto, a to bi, kako tvrde, odgovaralo linearnom smanjenju od 15 odsto.
Druga alternativa je umanjenje iznadprosečnih plata i penzija za oko 35 odsto, što bi odgovaralo linearnom smanjenju plata za 10 odsto i penzija za 12 odsto, ali bi ono, navodi Fiskalni savet, moralo da ide uz povećanje PDV-a.
Fiskalni savet se zalaže za linearno smanjivanje plata i penzija, uz objašnjenje da je progresivno smanjivanje suviše komplikovano i ne donosi dovoljne uštede od 800 miliona evra.
Oni navode primer hirurga kome je na ime solidarnog poreza osnovna plata od 90.000 dinara umanjena za 6.000 dinara. On bi, prema njihovoj računici, linearnim smanjenjem od 15 odsto zarađivao 76.500 dinara. Progresivno smanjenje plate od 50 odsto iznad praga od 45.000 dinara, donelo bi ovom hirurgu mesečno 67.500 dinara.
Izvor: Tanjug
