18.01.2014.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da ne očekuje da će snižavanje kreditnog rejtinga zemlje imati negativne posledice po srpsku ekonomiju, kao i da to govori da dobre odluke koje je vlada donela u oblasti fiskalne konsolidacije još nisu dale efekte.
"Živimo u vreme kada se snižavaju kreditni rejtinzi mnogo jačim ekonomijama, tako da sam uverena da ovo neće dovesti do negativnih kolebanja i kretanja na našem finasijskom tržištu, kao i da neće mnogo uticati na one zemlje koje su već nameravale da ulože ovde", rekla je Tabaković Tanjugu.
Tabaković veruje da će Srbija zaključiti aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om, "što bi trebalo da doprinese, ne samo anuliranju snižavanja kreditnog rejtinga, nego bi trebalo i da oslobodi investitore eventualnog straha od rizika za ulaganje na ovim prostorima".
Prema njenim rečima, aranžman sa MMF-om je od izuzetnog značaja za Srbiju, ne zbog novca, jer nam on nije potreban imajući u vidu da su devizne rezerve dostigle najviši nivo od 11,2 milijarde evra.
"Aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om značio bi dodatnu potvrdu kredibiliteta ekonomske politike, potvrdu da Srbija sada sprovodi reforme za koje se bezrezervno opredelila i da je ekonomija na sigurnom putu ekonomskog oporavka i održivog razvoja"
"To će pozitivno uticati na percepciju Srbije od strane investitora, koji nam jesu potrebni i sada i u budućnosti", naglasila je Tabaković.
Pritisci na slabljenje dinara kratkoročni
Jorgovanka Tabaković je izjavila da su pritisci na slabljenje dinara prethodnih dana kratkoročni i da nisu bili neočekivani.
To je, pre svega, posledica najave američkog FED-a da će "zatezati" svoju monetarnu politiku, što se na globalnom finasijskom tržištu odrazilo gotovo momentalnim slabljenjem pojedinih valuta, istakla je Tabaković u intervjuu Tanjugu.
"Slabila je i mađarska forinta i turska lira, ali dinar nešto značajnije zato što se u Srbiji, na ovako plitkom finansijskom tržištu, svaki poremećaj mnogo jače oseti nego u razvijenijim ekonomijama", objasnila je ona.
"NBS interveniše ne ciljajući ni jednu vrednost kursa, ali u cilju održavanja stabilnosti na finasijskom tržištu, kao i održavanju targetirane inflacije usidrene na srednji rok", naglasila je Tabaković.
Govoreći o razlozima za rekordno nisku inflaciju na kraju 2013. godine, ona je navela da je to, pre svega, rezultat dobro odmerenih mera monetarne politike, a značajni faktori bili su i dobra poljoprivredna sezona, kao i povećana ekonomska aktivnost.
"Izvoz je pomogao, ne samo da imamo bolje rezultate u platnobilansnoj poziciji, nego da imamo i stabilnost deviznog kursa, koji je jedan od značajnih činilaca koji se prenosi i na inflaciju", rekla je Tabaković.
Ona je naglasila da se "prečesto upotrebljava neistina" da je ovo, pre svega, "inflacija siromaštva" jer se, od nekoliko faktora koji su na nju uticali, kao presudni uzima niska kupovna moć građana.
Tabaković je navela da treba imati u vidu da je kupovna moć u prethodnoj, 2012. godini, bila veća za 240 dinara po građaninu, a inflacija je bila 12,2 podsto.
"Za uspešnost monetarne politike od ključnog značaja je to što je NBS tačno utvrdila karakter inflatornih pritisaka i na njih reagovala dobro odmerenim podešavanjem referentne kamatne stope i doziranjem dinarske likvidnosti, a pravovremenim prisustvom na deviznom tržištu uspela je da obezbedi i stabilnost kursa", rekla je guverner.
Ona je istakla i da se čudi kad se pojedini stručnjaci zalažu za višu inflaciju kao stimulušuću za privrednu aktivnost.
"Ako bi viša inflacija pozitvno delovala na ekonomsku aktivnost, onda bi Srbija već odavno bila među vodećim zemljama u Evropi. Pošto to nije slučaj, očigledno ta logika nije adekvatna".
"Naprotiv, niska i stabilna inflacija stvara poslovni i investicioni ambijent koji može da "proizvede" održiv ekonomski rast i standard stanovništva", navela je Tabaković.
Guverner je istakla i da ne očekuje da bi slabija poljoprivredna sezona u ovoj godini mogla da ugrozi držanje inflacije u ciljanim granicama od četiri plus-minus 1,5 odsto.
Tabaković je naglasila da je NBS oprezna u vođenju monetarne politike i da je zadržala referenrnu kamatnu stopu na 9,5 odsto, ne želeći da prelivanja sa međunarodnih finasijskih trzišta, odluke FED-a, najave smanjenja kreditnog rejtinga, priča o izborima ili bilo šta drugo ugrozi stabilnost na kojoj centralna banka radi.
"Pošto jednom mesečno održavamo izvršne odbore, biće prilike da relaksiramo monetarnu politiku u trenutku kada nam to daju za pravo ili povećana privredna aktivnost, ili materijalizovani efekti fiskalne konsolidacije", istakla je ona.
"Preko je potrebno da država svoje trošenje umeri što nije lako, jer je reč o nasleđenim obavezama, reč je o nasleđenim dugovima i bavljenjem posledicama. Ali posledice tog fiskalnog deficita se prelivaju na finasijsko tržište kao povećana likvidnost na koju Narodna banka ne može da utiče drugačije nego povlačeći taj višak dinara sa tržišta, a to košta", objasnila je Tabaković.
Izvor: Tanjug
