10.08.2014.
Koliko će se budžetska potrošnja morati rezati u septembru još nije rečeno, ali u prvom delu godine PDV je podbacio više od milijardu kuna, i ako se tako nastavi do kraja godine neplanirani minus mogao bi biti oko dve milijarde kuna, nezavisno od troškova koji su nastali u majskim poplavama, piše Večernji list.
Svaka godina u proceduri prekomernog budžetskog deficita izgubljena je godina. Novčane sankcije, poput zamrzavanja dela kohezionih fondova, krajnja su mera, a znatno realnije posledice su odlaganje nekih ciljeva, kao što su ulazak u evrozonu ili ulazak Hrvatske u Šengen. Za razliku od optimizma ministra finansija Borisa Lalovca, koji kaže da se Hrvatska "samo treba držati zacrtanog i dogovorenog s Evropskom komisijom", premijer Zoran Milanović već je najavio da će, uprkos rebalansu, Hrvatska probiti 4,6 posto BDP-a deficita dogovorenog sa Briselom u okviru Procedure pri prekomernom deficitu (PPD). Komisija zadužena za financijsku disciplinu, koja će u jesen proveravati hrvatsko prilagođavanje, često je revidirala rokove nakon što članice ne bi ispunile ciljeve, no iz godine u godinu njen nadzor jača. Kako se govori, službena upozorenja išla bi preko Komisije, a neslužbeni pritisak odrađivale bi ključne članice.
- Ako ne uspijemo ove godine izaći iz PPD-a., onda će se za 2015. vrlo detaljno gledati što Hrvatska poduzima s proračunom. Monitoring EK će postati konkretniji, tražit će jasnije mjere i objašnjenja. Neće dopustiti da se ciljevi ne ispunjavaju – kaže Ivana Maletić, HDZ-ova evrozastupnica i članica parlamentarnog Odbora za ekonomska i monetarna pitanja.
Brisel ostao ravnodušan
Brisel je ostao ravnodušan na hrvatske žalopojke zbog obveza koje proizlaze iz PPD-a. Koliko će se budžetska potrošnja morati rezati u septembru još nije rečeno, ali u prvom delu godine PDV je podbacio više od milijardu kuna, i ako se tako nastavi do kraja godine neplanirani minus mogao bi biti oko dve milijarde kuna, nezavisno od troškova koji su nastali u majskim poplavama. Očekuje se smanjenje plata u javnom sektoru, ali toliki minus se ne može pokriti rezovima u tri meseca jer bi manjak na PDV-u mogao biti toliki da je upitna jedna mesečna plata. S rebalansom kresanja neće stati, jer se očekuje da će BDP ove godine zaroniti do jedan posto, a rast više nije siguran ni za 2015. U okolnostima kada pada BDP, a iscrpljeni su drugi oblici štednje, smanjenje deficita ispod 3 posto do kraja 2016. teško je ostvariv zadatak koji će Vlada pokušati da izbegne i rastegne na duže vreme kao što su to učinili Slovenija, Mađarska i druge države koje su se pre Hrvatske našle u PPD-u.
Mađarska je jedina osetila krajnju meru zbog nepoštovanja preporučenog prilagođavanja – zamrzli su im 500 miliona evra iz kohezionog fonda, ali odluka je povučena zbog korekcija manjka. Treba napomenuti da je Mađarska dobila sankcije u jeku svađe premijera Viktora Orbana s EK, a gotovo istovremeno, rokovi za ispunjavanje prilagođavanja Francuskoj su, na primer, produženi. Komisija u slučaju Hrvatske neće krenuti s drastičnim merama. Procedura nalaže davanje preporuka pa tek onda sankcije. Puno strožije bilo bi da je Hrvatska članica evrozone koje Brisel pak može kazniti s kaznom od 0,2 posto BDP-a. Opcija da Hrvatsku preuzme tzv. trojka, Komisija, MMF-a i Evropska centralna banka, takođe ne postoji.
- Za države u monetarnoj uniji postoje novčane kazne jer svojim ponašanjem ugrožavaju euro. Za države izvan eurozone nema kazni, nego, de facto, svaka godina u proceduri znači i godinu dana udaljavanja od ulaska u monetarnu uniju ili, kao što slučaj kod nas, u Šengen. Udaljavamo se od svih drugih zajedničkih ciljeva. Onda može doći do blokade europskih fondova. Ali zaista, bilo kada se raspravljalo s EK ili u Europskom parlamentu, sankcije su navedene kao zadnja opcija. Za neprovođenje nekih drugih dijelova zajedničke pravne stečevine, poput učinkovitog korištenje obnovljivih izvora energije, postoje kaznene odredbe. No za ove makroekonomske ih nema, jer svi smatraju da je konsolidacija u interesu svake države - objašnjava Ivana Maletić. Komisija se, smatra, treba doživljavati kao partner.
- Komisija može pomoći, dati savjete, ona ima iskustva, zna što se loše događalo, reći kako izbjeći pogreške. No hrvatska Vlada prema Komisiji gradi odnos kontinuiranog nepovjerenja. Činjenica da EK ne može predvidjeti kako će reagirati vlada u Hrvatskoj je loše - naglašava.
Iskustva drugih zemalja u PPD-u, a u proceduri je bilo 25 država, pokazuju da su, osim dizanja prihoda zemlje najviše rezale socijalne naknade i plate u javnom sektoru do 25 posto, smanjivale kapitalne investicije i ograničavale potrošnju po pojedinim budžetskim stavkama. U Hrvatskoj se očekuje donošenje zakona o oporezivanju kamata na štednju i zakona o porezu na nekretnine. Mimo tih dvaju poreza Milanović uverava da druge porezne presije neće biti, što znači da bi se deficit morao spuštati smanjenjem budžetskih rashoda. Ima li se na umu da glavninu troška čine plate, penzije, socijalne naknade i izdaci za kamate, upotpunjeni troškovima za članstvo u EU, proizlazi da bi Kukuriku koalicija u izbornoj godini morala vući nepopularne poteze od kojih je bežala sve ovo vreme.
Grčka je loš primer
- Javnu upravu očajnički treba modernizovati i reformisati, što znači i smanjiti broj radnih mesta - preporučio je novinar Financial Timesa Tony Barber, dobar poznavalac hrvatske ekonomske situacije i briselskih procedura.
- Nakon što je 2010. grčka kriza eksplodirala, tamošnje stranke i birokratija dopustile su otpuštanja u privatnom sektoru, ali su "stali na zadnje noge" kad se počelo govoriti o otkazima u javnom sektoru. Posledica takvog ponašanja je da administrativne i ekonomske reforme u Grčkoj nisu napredovale kako je trebalo. Bude li Hrvatska sledila loš primer Grčke, biće teže postići realne, dugoročne ciljeve. Pravi je problem u tome što političke stranke imaju partikularne interese. Glasove dobijaju od određenih socijalnih grupa. A te društvene grupe se protive reformama. Političari treba da budu dovoljno hrabri da se suprotstave svojim glasačima koji blokiraju promene - ocenio je Barber.
Izvor: Večernji list
