31.07.2014.
Ukupni negativni efekat na javne finansije raste u prethodnih pet godina i u 2014. dostiže velika 3% BDP-a. U ovaj efekat su uklјučene subvencije, aktivirane garancije i neplaćeni porezi i doprinosi – što sve opterećuje budžet države. Iznos od 3 % BDP-a odgovara vrednosti od oko 115 mlrd dinara (1 mlrd evra) i to je godišnja cena koju država plaća za neuspešno poslovanje preduzeća u svom vlasništvu. Troškovi se verovatno u nekim slučajevima ne mogu potpuno izbeći (na primer, subvencije Železnici), ali bi mogli biti znatno manji. U poslednjih nekoliko godina glavni izvor rasta državnih rashoda za javna preduzeća jesu aktivirane garancije – a među njima garancije koje je država izdala Srbijagasu, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Umesto da se napravi najavlјeni zaokret, situacija se u 2014. godini dodatno pogoršava. U svom Programu mera za reformu javnog sektora iz juna 2013. godine (koji je još uvek na naslovnoj stranici sajta Ministarstva finansija), Vlada se obavezala da će u najkraćem roku dovesti u red poslovanje javnih preduzeća, da će da reši sudbinu preduzeća u restrukturiranju do polovine 2014. godine i da će da prestane da izdaje garancije na zaduživanje Srbijagasa. U međuvremenu ne samo što poslovanje javnih preduzeća nije stavlјeno pod kontrolu, već se njihovi problemi i dalјe šire. Sada postoji već i ozbilјan rizik da neuspešno poslovanje ubedlјivo najvećeg državnog preduzeća, EPS-a, postane fiskalni trošak i veličinom problema potpuno uruši javne finansije Srbije. Sudbina preduzeća u restrukturiranju nije rešena u planiranom roku, a promena pristupa Vlade ovom problemu i novi Zakon o privatizaciji predstavlјaju određeno unapređenje, ali će verovatno da produže rokove za rešavanje problema bar na 2015. godinu. Preduzeću Srbijagas je u međuvremenu već jednom odobrena nova garancija, a kako nisu rešeni ni problemi preduzeća koja ne plaćaju gas (Petrohemija, Azotara, MSK i drugi), Srbijagasu će i za sledeću grejnu sezonu gotovo izvesno biti potrebna nova garancija da kreditom pokrije gubitke – što će sve na kraju da vraća država. Uz sve to, umesto da se, kao što je najavlјeno i predviđeno budžetom, sudbina Železare Smederevo reši u prvoj polovini 2014, država sada ponovo pokreće proizvodnju u tom preduzeću i povećava fiskalni trošak.
Bez dovođenja u red državnih i javnih preduzeća nemoguće je uspešno sprovesti fiskalnu konsolidaciju i izbeći krizu javnog duga. Veliki i rastući fiskalni troškovi državnih preduzeća jedan su od glavnih razloga neodrživog povećanja fiskalnog deficita i javnog duga u prethodnim godinama. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je fiskalna konsolidacija koja ne bi obuhvatala javna i državna preduzeća – unapred osuđena na neuspeh. Dobar primer za ovu tvrdnju može biti baš 2014. godina u kojoj su novi fiskalni troškovi samo dva preduzeća (Srbijagas i Železara) bili veći od svih prihoda koje je država imala od povećanja umanjene stope PDV-a sa 8 na 10% i uvođenja solidarnog poreza. Smatramo stoga i da bi i sve buduće fiskalne uštede (smanjenje plata i penzija, na primer) predstavlјale uzaludnu žrtvu ukoliko se u isto vreme ne bi rešili najveći problemi državnih i javnih preduzeća. Fiskalni savet je zbog toga sproveo analizu poslovanja javnih i državnih preduzeća kako bi ukazao na veličinu troškova i rizika koje država zbog njih ima, istakao njihove pojedinačno najznačajnije probleme i predložio moguća rešenja.
Problemi javnih i državnih preduzeća nisu jednostavni i zahtevaju sveobuhvatne i dugotrajne promene i u preduzećima i u privrednom sistemu. Važno je ukazati na to da se rešavanjem jednog ili manjeg broja uzroka neće otkloniti problemi u funkcionisanju ovih preduzeća – za potpuno dovođenje poslovanja javnih preduzeća u red biće potrebne najmanje dve do tri godine. Dobar primer za ovu tvrdnju je EPS. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je povećanje cene struje zaista neophodno. Ali samo povećanje cena struje ne može rezultirati suštinskim pobolјšanjem poslovanja kompanije i većim investicijama. Naime, ne ohrabruje podatak da čak i u periodu u kom je imao velike probleme sa nelikvidnošću EPS nije smanjivao svoje neracionalnosti i gubitke. Naprotiv, zaposlenima su povećavane zarade (koje su i inače neuobičajeno visoke) brže nego u ostatku privrede, nije rešavan problem zaposlenih na KiM, tolerisano je neplaćanje, pa i krađe struje, a sada se uz sve to već neuspešnom EPS-u pripajaju nerentabilne celine, ranije izdvojene iz EPS-a (PD Kolubara-Usluge sa 1470 zaposlenih). Neodgovarajuće odluke EPS-a, različite Vlade su u najmanju ruku tolerisale, a moguće je, u određenim slučajevima, i inicirale. Sve dok ovi problemi pojedinačno ne počnu da se rešavaju, svako povećanje cena struje se može pokazati nedovolјnim. Jer ne samo što će se umanjiti motiv da EPS unapredi trenutnu neefikasnost svoga poslovanja, već postoji i opravdan rizik da se ta dodatna sredstva pre ili kasnije potroše na povećanje isplata za zaposlene i/ili pripajanje nekih novih gubitaša (Rudnici uglјa Resavica?). Na ovom primeru želeli smo da pokažemo da će stvarno rešavanje problema državnih preduzeća zahtevati detalјan i pedantan pristup svakom pojedinačnom preduzeću i nekoliko godina rada, a ne samo brze, generalne i standardizovane mere, jer će se njihovi efekti brzo odliti kroz druge neracionalnosti. Na različitim drugim primerima pokazujemo pogubnu zavisnost između: visokih nabavnih cena, niskih prodajnih cena, nenaplaćenih potraživanja usled prodaje nesolventnim kupcima, neopravdanog dodelјivanje socijalne uloge javnim preduzećima, viška zaposlenih, internih neracionalnosti i drugih loših poslovnih odluka samih preduzeća.
Analizu preduzeća u državnom vlasništvu možete preuzeti ovde
Izvor: Fiskalni savet
